Đoletove pošalice koje ste
možda zaboravili...
(a ako i niste, neće vam škoditi da opet pročitate!)
Da ne pametujem puno, ja sam studirao geografiju svojevremeno, pa nisam završio nikad taj fakultet, zato što sam počeo da pevam "U razdeljak te ljubim" i slične stvari. Ali ko zna možda sam, ustvari, i završio, jer ostalo mi je još nekoliko ispita: marksizam - nema već odavno; samoupravni socijalizam - to isto nema; geografija Jugoslavije - nema ... Možda sam ja i završio, treba da mi jave samo, nisam proveravao poštu ovih dana... Mozda razgovarate sa magistrom.
Na tom fakultetu je bio predmet zvani istorija, dosta bitan, profesor Gaćeša nam je predavao i ja sam imao dve desetke iz opšte i nacionalne istorije. Zainteresovani i nepoverljivi mogu da dođu u kod nas u Jovana Cvijića 33 , na uvid ću im dati dokument taj, da vide da sam zaista bio visoko ocenjen. Sve sam znao. Odgovarao sam zasedanje u Stolicama; mislim, ne Stolice da sam znao, koje godine i šta je bilo, nego znao sam i kakve su stolice drugovi imali, pošto su puding neki jeli dan pre iz savezničke pomoći.
Sve sam znao. Moralo je sve da se zna. Nisu to vremena bila neobavezna i površna kao ova. Iz opšte istorije: Lenjin i Marks. Nešto je bilo pitanje: zašto je Marks rekao da će bla, bla, bla..., a Lenjin nja, nja, nja.
I kao nisam znao?
Ma znao sam neke intime njihove. Svet intima, šta su rekli Lenjin i Marks kad su razgovarali na banketu jednom. Kad su se našikali malo, onda je Lenjin, koji je uvek imao neki otpor prema onima što imaju dužu kosu, u koje ubrajam Karla rekao:
- Ej, čupko pazi da ti ta griva ne upadne u supu, na šta mu je Marks lakonski
otpevao:
- Ćelaviii, radiradiradada, ćelaviii ...
Sve sam znao. Ali istorija se menja. Istorija je promenjiva kategorija. Evo, vidite na
primer, pre tih deset godina da sam nešto rekao za narodne heroje, da sam nešto rekao za
desant na Drvar, kao sumnjam da je to baš tako bilo ..., čoveče, memorijal Đ.
Balaševića već godinama bi bio održavan ovde, u ovoj istoj prostoriji.
Sad mi kažu ti si pevao Titu. Uvek, reko. Joki Broki i ja, najbolji drugovi. Jovanka nije
mogla da me vidi zato što sam ga stalno odvlačio od škole, ali kad vidim kod njih
svetlo ja zazviždim ... Joki odma' iza zavese, a ja kao, idemo... Kuvali svinjske glave,
spuštali se u koritima onim... Zamislite, da sam ja rekao neku reč protiv toga.
Sad kad bi izvadili nekog narodnog heroja iz onog rata da kaže:
- (staračkim glasom) Šta je bilo, ...
oni imaju uvek nadimke neke, primetili ste, ne znam da 'l su ih skinuli: Železni, Kameni,
Surovi... Pa, trebalo je zaplašiti tog brojno nadmoćnijeg neprijatelja. I onda recimo
drug Milenko Radulović Pleksiglas, da zavaram trag ovom modernijom tehnologijom, kao on
priča
- (staračkim glasom) kako je to bilo nekad, četrdeset i neke na Drvaru. Sedimo tamo Joki
Broki i ja pred pećinom, a on je tad bio u klimaksu ranom, pa je napadao sve što je
nosilo suknju, pa smo ga mi zatvarali u jednu pećinu izvan grada da ne bi došlo do
incidenata ...
Može da se desi, pazi istorija je promenjiva.
- (nastavlja) I tu su bili, ...
Sad opet najteže, idu nadimci.
- (nastavlja) drug Žarko Mikšević Lopuža, iz 4. divizije, 6. bataljona, prateće 8.
divizije podvodnih ribolovaca, 8. korpusa, 17. red desno, digni onog; sa njim je bio još
drug Vladica Durković Terminator iz 8. diviziona .... i drugarica Zdenka Butorčev
Dugmetara, tako su je borci zvali popularno, jer su je po šatorima razvlačili ko
harmoniku. I jednog dana mi sedimo pred tom pećinom i došao Joki Broki, utrčao sav
usplahiren, zajapuren ko vep... (vepar) jazavac i kaže:
- IŠLERI, IŠLERI!
- Kako, reko, išleri?
- Indijaneri ... šampite ...
- Kad sam izašao da vidim šta je ... PADOBRANCI!
- Padobranci, kaže on, znam da su neki kolači u pitanju.
- POVLAČENJE!
Vrlo nezgodno. Tih dana sam se srdio na njega. Rekao sam da je imao nekih afiniteta prema
suknjama. I došlo je do pravog međunarodnog incidenta, kad je došla jedna posmatračka
saveznička misija i među njima jedan visoki Škotski oficir za vezu. Malko je imao
kariranu suknju i Joki Broki kako ga je video ... on oooop, da vidimo ko je sretan
dobitnik... To se moglo završiti tragičnim incidentom, ali sveznici su nas shvatali
kakvi smo
I da ne dužim dalje, kad smo mi videli te išlere.., padobrance da se spuštadu, ja reko
- POVLAČENJE!
Imali smo jedan tenk. Ali rikverc mu se nešto pokvario i baš taj dan smo sušili jorgane
neke na cevi tako da on čim je krenuo, mogo je vrat nekom iskopati.., čuj iskopati oko
nekom, tako da su se Nemci probili do naših položaja. I Nemci idu s onom slikom.., da,
da... A on kakav je bio ladan sa onim svojim čeličnim plavim očima uzme jedan
plastični plavi flomaster i kako su Nemci pored njega sa slikom, on lepo: kako se ti
zoveš... (kao zapisuje).
- Pa bežimo, reko', jesi ti blesav, nemoj sad deliti autograme. Izvučem ja njega jedva
na čistinu jednu iznad tog mesta i tu on pogleda, reče:
- Ne paniči.
- Ne paničim - I izgovori onu svoju čuvenu rečenicu:
- Bež'te noge, usraću vas!
Tek nas kod Jajca radar uhvatio, tu su nas zaustavili...
.
.. Bilo je stvarno čudnih situacija. Ranije sam na stupao u raznim krajevima, u našim bivšim republikama ... Okrenuće se to, ... biće to naše buduće republike, ... kad shvate da i rikverc postoji kod tenka, ... da to može da se okrene na drugu stranu.Uglavnom, bilo je divnih uspomena i kad je to sve lepo, kad si na istom mestu gde je Gadafi stajao i ostali bitan svet, lako je praviti se važan. Ali svašta smo doživljavali. Profesor i ja smo bili u situaciji prsa u prsa sa publikom, kad smo mislili da izlazimo.
Svirali smo kojekakve zabave: Dan sv. Martina u Titovom Velenju ... A vrata ovolicna negde u perspektivi ... Ispred nas tri hiljade poludivljih Slovenaca naoružanih viljuškama i noževima; nemož' pobeći.
Tamo sam jednom nastupao na materice SAM, ... protiv svih. Bina ovako široka, (pokazuje rukom) ... pazi, ja ovako širok, a bina ovako široka ... sad ti gledaj šta je kvalibristika. Kod mene u ulici, simsovi neki širi nego ta bina. A jedna baba me keča, još od prve pesme ... Mislim, apotekarka lokalna, kao ... Moj si! ... A vezan sam kao sa pojasem sigurnosnim, ali uglavnom sam do kraja održao koncert. Ali bilo je i lepih stvari ...
Bili smo nedavno u inostranstvu, ali pravom, u Londonu, posle dugo vremena. Već sam
zaboravio kako izgledaju boje. Radi im sve. To je za nas bio strašan šok. Mi smo išli
godinama u Segedin, teglili se gledali tamo ko dildike neke Stojiš pred gvožđarom u
Segedinu i gledaš tako brice neke ... Al' imaju Madžari klešta ... Kod nas ništa, golo
bilo. I onda, kao:
- Jesi bio u Segedinu?
- Jesam.
- Kako si prošo na granici?
- Četiri sata.
- U, mamu ti ...
- Došli, samo četiri sata čekali i onda prošli.
- Mi, osam sati.
- Pa, kad ne znate kad treba da se ide ...
I nosili one kese ... gluposti, šta smo sve kupovali. Meni skidali kese operativnim putem. Šta god bilo, staneš pred onu farbaru ... gledaš ... četka, vidiš, ... četka sa crvenom drškom ... to bi mi dobro došlo jedno par komada, leba ne ište, a nikad ne znaš kaće ti ustrebati. Imaju neki lak za čamce s papagajom. I to ću uzeti četiri, pet komada ... Znaš zbog delova rezervnih ...
I sad pogledaj nas posle toga recesivne, kad smo otišli u London. A otišli smo zato, između ostalog, što su nam ponudili i vize. Znaš ono, gde god odeš ovde kod nas regularno te vize traže. Vade bris iz grla i treba šest fotografija pokojnog teče da odneseš i šta ja znam. Imaš zemlje, kolko zemlje, znaš, pod noktima, i šta ja znam sve gledaju. Aovde smo dobili vizu, kao bilo u paketu i kao idemo.
I kad smo sleteli u taj živopisni gradić na Temzi, kad ono svi odoše na jednu stranu, znaš ono Evropa, ... odoše čestit svet na tu stranu, a mi - strelica. Vi ovamo. Mi kao, dobro, ali nije ti baš svejedno. Oni odlaze mrtvi ladni, a ovde oni duhovi Arapi sa čaršavima samo lebde. Imaju one tamne cvikuse, a za njima idu one njihove žene, sirote. Što su ovi emancipovaniji, a žene sve manji onaj prorez, pa naleću sirote na sve. Jedna se zaglavila tamo u jednom hodniku, frtalj sata nije mogla da prođe, i onda smo je mi navodili, ono kao kod automehaničara, znaš na kanal pa ...... (aplauz) ...
Što je najgore i oni otišli. Na sledećem ćošku otišli i crnci i kauboji i
čaršavi, samo mi ostali. I jedan s nama, kao oficir i džentlmen, kao odte ovamo ... da
...
- Odakle ste? ...
E, jebeš ga. Sad treba kasti odakle si. Ajde, reko, traži ko pošten svet, da ti
pozajmim sto maraka, samo me nemoj pitati odakle sam. Ja došo kod njega:
- A ti kompjuteri, kod vas sve rade ... - reko zaboraviće, da ga zagovorim malo. Ma
kakvi, on opet:
- Odakle ste? - Reko:
- Iz Jugoaie.
Ja se vadim, reko, uzeli smo u Fri Šopu, natovarili one Marsove snikerse, one lepljive,
kao baš taj jedan drobim, pa ne mogu razgovetno. I opet on:
- Odakle? - Reko:
- Iz Jugoaie.
Al on ništa; čeka on da ja preživam i onda kao:
- IZ JUGOSLAVIJE. JEBALA TE JUGOSLAVIJA, kučko gluva, ko te stavio da radiš tu kad ne
čuješ ništa, IZ JUGOSLAVIJE ...
Došao momak kod popa da se ispovedi, pa kaže:
- Ja sam, znate, zgrešio sa jednom starijom zenom... Mislim, ne mogu da kažem ko je, ali
znate, to je... ova...
Kaze pop:
-Znam, znam, to je berberinova žena.
Mladic:
-Ne, ne, nije, to je znate ova...
Kaze pop:
-Da znam, sigurno, trafikantkinja.
Kaze mladić:
-Ne, nije, to je, kako da vam kažem...
Kaže pop:
-De, dobro, naposletku to sad nije ni važno. U redu je, oprošteno ti je.
Mladić sav srećan izlazi iz crkve i društvo ga pita:
-Je l' ti oprošteno?
Kaže mladic:
-Jeste, jeste, još sam dobio i dve nove adrese!
Ovo je Djole pricao u emisiji "Evergeen odiseja".
