... vicevi

... Al' se nekad dobro jelo baš ...

I onda, jedno četvrt sata nismo ništa jeli, jebeš ga ... onda, jedno četvrt sata nismo ništa jeli, jebeš ga i došli u voz i kaže baba, moj otac, kaže, ovaj kako se zove:
- Imal' šta god da se jede? Imal' onih sendviča? - Ja kažem:
- Nema ...
Metili smo ... metila je kuma u foliju. On je, baba moj, imao jaku kiselinu, pa je pojeo sendviče sa folijom i sa korpom. Imao je jaku kiselinu; to se osećelo najviše u vagonu, kad se izujemo, kad krene voz i onda su se zamagljivali odma prozori prozori, sve jedno bilo leto il' zima, jebeš ga ... Dobro to sad nema veze s ovim. I ja kažem:
- Ima samo onaj što prodaje one grickalice, u vozu ...
Dođe taj jedan i viče:
- Susam, susam, semenke, semenke, susam, susam - Kaže njemu baba moj:
- Susaj, susaj i treba da susaš ...
Uzeo je jednu tako veš korpu ti lebeblija i to je malko gricko.

I kad smo došli na stanicu napao je jedan kioks. Kaže:
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Imal' štogod za jelo? - Kaže:
- Ima samo novine, jučerašnje - kaže:
- Ne možem to.
To ne bi ni baba svario. Kaže:
- Fala, to nećemo.
- Nego šta?
- Ima bajandere.
- Bajandere?
E, možete misliti otkad su bajandere, kad kod nas bajandere ne stižu ... iz određenih razloga ... Šta je što ne šaljete? ...

... I uzme baba tu jednu bajanderu, je pojeo. Sve mu je bilo lila oko usta, kako je zajedno s onim papirom zaz pečat ... Bilo na šesnaestog oktopoda ... ne znam dokle su važile tačno ... malko su već ... napustila ih pigmentacija, onako, krenule već bajandere.

I onda smo ušli, da preskočim par važnih detalja, došli smo u jednu buregdžinicu, jebeš ga, i baba kaže:
- Uzmi bureka.
- Koliko?
- Kolko možeš da poneseš - I ja kažem:
- Dobro.
I dođem ja i kažem onom:
- Dobar dan - u buregdžinici, a on kaže meni:
- (šiptarski akcenat) Dobar dan ...
U, reko, jebem ti, kad mi ovako počne nedelja, al' dobro, reko:
- S čim imaš burek - Kaže:
- Imam sa raznim delatnostima ... imam sa mesom, sirom, jabukama, imam sa karamfilićem, imam raznorazne kombinacije - Ja kažem:
- Dobro, daj mi jedno dve korpe bureka, ove tepsije, napravi sendvič jedan.
I baba to pojede oma i onda je napao jedan kontejner, onaj za ...

... Pa bilo je raznog đubreta, lepog. Tih dana su bile slave, Božić i to pa su ljudi bacali svašta. Bilo ... Lepih stvari se moglo naći. I bio je jedan lebac jako lep, ekološki onako zelen. To su ove paramecijumi, ove gljuvice, ne znam kako se zovu, penicilijum ...

I babo pojede taj lebac i kaže:
- Ja ne mogu više da izdržim od gladi. Šta ćemo sad? - Ja kažem:
- Imamo sto metara do kuće - Kaže on:
- NE MOŽEM! Nosi me, ja ću kolabrirati. Ja ću kolabracionista postati od gladi. Ja ne vidim više, ne vidim na oči, meni se sve prikaziva ... - I ja kažem:
- Babo, da svratimo u ovaj restoran jedan?
- Ima?
- Ima.
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Jel' otvoreno?
- Otvoreno.
- Šta imate.
- Pice ...

- Valda nije ...
- Jeste - kaže.
- Pice?
- Da.
- Pa otkud - reko - baš to da imate u vašem restoranu? - Pa kaže:
- To je jako lepo.
- Znam ja - reko - kakvo je to, samo što nisam navikao ovako ujutru na prazan stomak i ovo je pošten komšiluk - Kaže on:
- To je Italijanski restoran - Reko:
- Ne pitam ja čiji je, ali nije lepo. Mogli ste nešto drugo praviti, jebeš ga - Kaže on:
- Šta da stavim? - Pa reko:
- Imaš nešto drugo? - Kaže:
- Nemam, samo pice - A reko:
- Daj mi kolenicu, to je lepo, to je blizu.
- Nemam - kaže - samo pice.
Ja kažem babi:
- Pa, jebeš ga, imaju samo pice - Kaže baba:
- Ju, naopako. Kakve su? Pohovane, pečene ...
- Pa - reko ne znam. Pečene valjda - Kaže on:
- Pa da uzmemo deset komada na luku ...

- Znaš šta - reko - daj mi te pice tvoje.
- Kolko?
- Porciju jednu, kolko pica stavljaš, deset komada ... - Kaže on:
- Ne možem?
- Što?
- Pa to je veliko, tolke su (pokazuje rukama).
- Tolke? ... Pa šta im tepate, kad su tolke ... pice ...

 - Kaži ti meni je l' ti zaboravljaš?
- Pa imam ja za to lek, jedan, jako dobar.
- Za koje?
- Pa za zaboravljanje.
- Je l' pa to baš mene muči. Imaš kakav lek za to?
- Imam, pa sad sam ti rekao da za to imam lek, za zaboravljanje.
- A je l' bi mog'o da mi daš?
- Koga?
- Pa lek taj za zaboravljanje.
- E, da imam. Jako dobar lek.
- Pa kako sa zove?
- Ko?
- Lek za zaboravljanje.
- Aha, za zaboravljanje lek... Taj ti je jako dobar znaš, a zove se, ovaj, daću ti ga ja, je l' ti treba?
- Treba mi.
- Čekaj, saću ti ja reći kako se zove. To je, ovaj ..... znaš za zaboravljanje. Znaš otkad to uzimam, sve mi se razbistrilo i ne zaboravljam, uopšte, od tog leka, koji se zove .... se zove .... to ti je .... Ima jedan cvet.
- Jebeš ga, ima više cveća.
- Pa ima više, ali ovaj je baš glavni, onaj cvet, mislim šef od svih cvetova.
- Pa ne zanam koji, kukurek?
- Nije kukurek, nije kukurek. Baš glavni onaj cvet. Ja se tog cveta setim .... Naredjaj mi cvetove.
- Pa ne znam koji, odakle da počnem? Kakve oćeš cvetove.
- Pa taj glavni, car od svih cvetova, što ima plavi, crveni, nema plavi, ima crveni, beli, žuti, taj cvet. Ima bodlje!
- Bodlje? RUŽA!
- Ruža!
- Pa ruža se zove lek?
- Nije, ne zove se lek ruža, nego preko tog se ja setim kako se zove.
- Pa kako se setiš?
- Čekaj malo. RUŽO DUŠO, KAKO SE ZOVE ONAJ LEK, ŠTO JE MENI GOSPON DOKTOR PREPISAO ZA ZABORAVLJANJE?