VELIKI SPORI KRALJEVI

Draks i Dran sedeli su u velikoj prestolnoj dvorani Glana i razgovarali o zivotu. Zbog svoje nadmocne inteligencije i psihe, kao i zbog toga sto su bili jedini preziveli pripadnici rase Glan, njih dvojica zajedno su vladala planetom i svojim jedinim podanikom, Zindromom, dvorskim robotom.
Poslednja cetiri stoleca (vreme je za njih teklo sasvim sporo) Draks je razmisljao o mogucnosti postojanja zivota na drugim planetama galaksije.
"Drane", rekao je on svom suvladaru (koga je vec mucila radoznalost o cemu ovaj drugi razmislja). "Drane, nesto mi se mota po glavi. Mozda postoji zivot na drugim planetama galaksije."
Njihov mali svet napravio je nekoliko krugova pre nego sto je Dran smislio odgovor. "Slazem se", rekao je najzad. "Mozda postoji."
Posle nekoliko meseci Draks je nastavio. "Ako je tako, onda bi trebalo da ga potrazimo."
"Zasto?", upitao je Dran istom hitrinom, sto je Draksa navelo na pomisao da je i sam sve vreme razmisljao o tome.
Pazljivo je odmerio sledecu misao, ispitujuci je rec po rec u plocastim supljinama svoje reptilske lobanje.
"Nase kraljevstvo je sasvim opustelo", primetio je Draks. "Bilo bi lepo da ponovo imamo mnogo podanika."
Dran ga je pogledao upitno, a zatim lagano okrenuo glavu. Jedno oko je sasvim zatvorio, dok mu je drugo ostalo poluotvoreno. Znatizeljno je zurio u svog suvladara, ciji se izgled, kao sto je i ocekivao, nije promenio od kako ga je poslednji put pogledao.
"I s tim se slazem", rekao je, klimnuvsi glavom. "Sta predlazes da preduzmemo?"
ovog puta Draksov pogled bio je podozriv.
"Mislim da treba da ispitamo ima li zivota na drugim planetama u glaksiji."
"Hmmm."
Dve brze mene godisnjih doba prosle su neopazeno pre no sto je Dran dodao, "Moram malo da razmislim o tome."
Posle odredjenog razdoblja, koje se Dranu cinilo pristojnim za razmisljanje, on se nakasljao.
"Jesi li dovoljno razmisljao?"
"Nisam."
Draks je s naporom uspevao da ga gleda u oci na raskosnom vodoskoku plavicaste svetlosti koja se nekoliko puta utulila i ponovo rasula po dvorani dok je on cekao.
"Zindrome!" konacno je pozvao Dran.
Robot je usporio svoje pokrete gotovo do nepomicnosti kamene statue da bi se prilagodio svojim gospodarima. Iz leve ruke virila mu je peruska.
"Zvao si me, veliki gospodaru Glana?"

 roger2.jpg (3896 bytes)
1937 - 1995
Rodzer Zelazni ostavio je znacajan trag u SF literaturi 60-ih i 70-ih. Prvu pricu objavio je 1962, a otada preko 150 prica i 50 knjiga. Smatra se vodjom new wave pokreta u SF-u. Zahvaljujuci kvalitetnim idejama i majstorskom stilu cene ga citaoci, a (nazalost) i kriticari. Kao i vecina pisaca new wave-a, cesto je pravio izlete iz SF-a u fantastiku. Neka od najboljih dela bazirao je na mitologijama raznih kultura (od indijske do Navaho indijanaca). Iz opusa se obicno izdvajaju 'Lord of Light', "This Immortal', "Creatures of Light and Darkness' i Amber serija romana. Nosilac povelike kolekcije nagrada, izmedju ostalih 6 (sest!) Huga i 2 Nebule.
"Da Zindrome, verni podanice. Da li i dalje funkcionise neki od onih starih svemirskih brodova koje smo sagradili u srecnim vremenima, ali ih nismo nikada upotrebili?""Provericu, veliki gospodaru."
Za trenutak je izgledali da je robot neznatno promenio polozaj.
"Postoje ukupno tri stotine osamdeset i dva broda", izvestio je Zindrom, "od kojih su cetiri u dobrom stanju, veliki gospodaru. Proverio sam sve operacione veze."
"Drakse", umesa se Dran, "ponovo si samovoljno pripisao sebi moci na koje nemas prava. Trebalo je da se prethodno dogovoris sa mnom."
|"Izvini", rece drugi kratko. "Zeleo sam samo da ispitam stvar, ukoliko se ti odlucis za ovako nesto."
"Pravilno si ocenio moju odluku", klimnuo je glavom Dran, "ali tvoja nestrpljivost krije i neki posebni naum."
"Moj jedini naum bila je dobrobit kraljevstva", osmehnuo se Draks.
"Mozda je tako, ali poslednji put kad si se pozvao na 'dobrobit kraljevstva', sukob koji je posle toga usledio stajao nas je jednog od preostala dva robota."
"Bio je to dobar nauk za mene i iz njega sam izvukao valjanu pouku. Sledeci put postupicu promisljenije."
"Nadam se. A sada, vratimo se na ekspediciju. Koji deo galaksije nameravas najpre da ispitas?",
usledila je pauza od nekoliko brzih godina punih napetosti.
"Mislio sam", promrmlja Draks, "da ti vodis ekspediciju. Buduci da si znatno zreliji vladar, umeo bi mnogo bolje od mene da odlucis da li je nesto dobro ili nije za nase kraljevstvo."
"Da, ali tvoja mladost cini te znatno pogodnijim za ovaj posao nego sto sam ja. Ti ces prilicno umesnije da upravljas ekspedicijom."
Dran je blago naglasio rec 'umesnije'.
"Mogli bismo obojica da krenemo u odvojenim brodovima", predlozio je Draks. "To bi bilo najumesnije..."
njihovu zucnu raspravu prekinuo je za trenutak zvonak, metalni glas.
"Gospodari", rekao je Zindrom, "poluvreme trajanja radioaktivnog materijala vec je na izmaku. Jos samo jedan brod moze da funkcionise."
"Okoncajmo raspravu, Drane. Podji ti. Samo si ti u stanju da upravljas tim brodom."
"A tebe da ostavim da pravis neprilike i uzurpiras moci na koje nemas pravo? Ne, idi ti!""Sto ne bismo posli obojica", predlozio je ponovo Draks.
"Bas lepo. Pa da ostavimo kraljevstvo bez vladara. Takva mudrovanja dovode samo do politickih pometnji."
"Gospodari", umesa se ponovo Zindrom, "ako neko ne bude ubrzo posao, i poslednji brod postace neupotrebljiv."
Obojica su pazljivo pogledala svog slugu, zadivljeni brzim lancem logike u njegovoj jednostavnoj izjavi.
"U redu", osmehnula su se obojica u isti mah i okrenula ka Zindromu, "podji ti!"
Zindrom se pokorno poklonio i izasao iz velike prestolne dvorane Glana.
"Mozda bi trebalo da nalozimo Zindromu da konstruise nekoliko svojih kopija", predlozio je oprezno Dran. "Kad bismo imali vise podanika, mogli bismo mnogo vise stvari da uradimo."
"Zar si zaboravio nas nedavni dogovor?" upitao je draks. "Previse robota dovelo je prosli put do nereda u kraljevstvu... a tada neko postaje odvec ambiciozan..."
poslednji slogovi njegove misli otreperili su svoju naglasenost nekoliko kratkih godina.
"Nisam siguran da li tvoja poslednja aluzija krije u sebi i jednu precutnu optuzbu", poceo je pazljivo Dran. "Ako je tako, onda moram da ti skrenem paznju na prenagljenost takvog suda, kao i da te podsetim na to ko je dosao na pomisao o zastitnom paktu sa Mono-Robotima."
"Zar mislis da bi bilo drugacije da smo nastavili sa umnozavanjem organskih podanika?" upita Draks.
"Niposto", odlucno je odmahnuo glavom Dran. "Postoji izvestan iracionalni element u rasulu organskih bica sto ih cini manje pouzdanim pri izvrsavanju naredjenja nego sto su masine. Konacno, nasi roboti nam nisu otkazali poslusnost kad smo im naredili da se medjusobno uniste. Neodgovorni organski podanici ili urade to kad im niko ne kaze, sto je primitivno, ili odbiju da te poslusaju kad im to naredis, sto predstavlja nedopustivu nepokornost."
"Tako je", osmehnu se Draks jednim od svojih narocitih osmeha, koji je pazljivo cuvao milenijumima za ovakvu priliku. "Sto se organskog zivota tice, jedina pouzdana stvar je da je to nepouzdan zivot..."
"Hmmmm." Dran je suzio zenice. "Moram da razmislim o tome. Kao i vecina tvojih zamisli, i ova krije u sebi neku lukavu zackoljicu."
"Uveravam te da nisam imao nikakvih zadnjih misli. To je jednostavno plod dugog iskustva sa takvim stvarima."
"Hmmmm."
Dranovo razmisljanje je prekinuo Zindromov dolazak. Robot je drzao dve smedje mrlje u metalnim sakama.
"Vec si se vratio, Zindrome? Sta imas to? Uspori da mozemo da te vidimo."
"Za sada su pod narkozom, veliki gospodari. Te brze pokrete izaziva njihovo povremeno disanje, koje na vasoj mreznjaci izaziva neprijatne vibracije. Ako im dam jos neki sedativ, to bi ih moglo unistiti."
"Niposto", usprotivio se Dran. "Pa ipak, moramo pazljivo da osmotrimo nase nove podanike. Uspori ih dakle, jos malo, ali budi pazljiv."
"Opet izdajes naredjenja bez..." pobunio se Draks, ali da je iznenada prekinula pojava dva kosmata dvonosca.
"Toplokrvni?" upitao je kratko.
"Da, gospodaru."
"To znaci da im je vek veoma kratak."
"Tako je", potvrdi Dran. "Ali ne zaboravi da se ova vrsta veoma brzo razmnozava."
"Cini mi se da si u pravu", klimnu Draks. "Reci mi, Zindrome, da li oni pretstavljaju plodove neophodne za razmnozavanje?"
"Da, gospodaru. Postoje dva pola kod ovih antropoida, tako da sam morao da ih ponesem dvoje."
"Bilo je to veoma mudro. Gde si ih nasao?"
"Nekoliko milijardi svetlosnih godina odavde."
"Pusti ih napolje i podji po jos nekoliko primeraka njihove vrste."
Bica iscezose u trenu. Izgledalo je da se Zindrom uopste nije pomerio sa mesta.
"Imas li neophodno gorivo za novi put?"
"DA, gospodaru, ima ga ponovo u izobilju."
Robot je necujno nestao.
"O kakvim cemo drzavnim poslovima sada da razgovaramo?" upita Draks.
"Predlazem da najpre razmotrimo nekoliko razlicitih mogucnosti, a onda da se opredelimo za jednu."
"Dobra zamisao."
Razmisljanje je bilo u punom jeku, kad se Zindrom vratio. Ponovo je morao da se pretvori u nepomicnu statuu kako bi bio primecen.
"Sta ima novo, Zindrome? Jesi li zaboravio nesto?"
"Ne, veliki gospodari. Kad sam se vratio na svet odakle sam prvi put doneo uzorke, ustanovio sam da je njihova rasa uznapredovala sve do one tacke kada su naucili da upravljaju procesima fuzije. Onda je otpoceo atomski rat i svi su se medjusobno unistili."
"Bio je to krajnje nerazuman postupak. Tipicno za... kako bih rekao... za toplokrvnu nepostojanost."
Zindrom se blago pokrenuo.
"Imas li jos nesto da izvestis?"
"Da, veliki gospodari. Dva primerka te cudne vrste, koja sam ostavio ovde, toliko su se namnozila da su zaposela citavu planetu Glan."
"Trebalo je da nas obavestis na vreme o tome."
"Svakako, veliki gospodari. Ali ja sam bio odsutan i..."
"Onda su oni sami morali da nas izveste sta rade!"
"Gospodari, bojim se da oni uopste nisu svesni vaseg postojanja."
"Kako je to moglo da se dogodi?" upita Dran.
"Mi se nalazimo ispod nekoliko slojeva razlicitih kompaktnih stena. Geoloska razdoblja..."
"Tvoja je osnovna duznost da odrzavas palatu i cistis pod"' prekinuo ga je Dran. "Da nisi opet tracio vreme na neke besmislice?"
"Nisam, veliki gospodari! Sve se to dogodilo za vreme mog odsustva. Odmah cu se pozabaviti ciscenjem."
"Najpre nam reci", naredi Draks, "sta su jos uradili nasi podanici. Izgleda mi da oni imaju nepristojan obicaj da kriju stvari od nas."
"Nedavno su otkrili", nastavio je da izvestava robot, "kako da kuju i tope metale. Pre spustanja na Glan primetio sam da su usavrsili razna orudja za secenje. Na zalost, odmah su ih upotrebili u medjusobnim razracunavanjima."
"Hoces da kazes", zagrme Dran, "da su u kraljevstvu izbili neredi?"
"Ovaj... bojim se da je tako, gospodaru."
"Medju mojim podanicima nedopustivo je samovoljno nasilje!"
"Nasim podanicima", ispravi ga Dran. "Moramo odmah nesto da preduzmemo."
"Slazem se."
"Izdao bih naredjenje u kome bih zabranio sve aktivnosti koje vode do krvoprolica."
"Pretpostavljam da si imao na umu zajednicko naredjenje", rekao je Draks.
"Svakako. Nisam zaboravio na tebe; samo me je pomeo ovaj toplokrvni gradjanski rat. Moramo da sastavimo zvanican proglas. Neka nam Zindrom donese instrumente za pisanje."
"Zindrome, donesi..."
"Vec su tu, gospodari."
"Vrlo dobro. A sada da vidimo kako cemo..."
"Mozda bih mogao da ocistim dvor dok vasa visocanstva..."
"Ne! ostani ovde! Zacas smo gotovi."
"Hmmmm. 'Ovim proglasavamo....'"
"Ne zaboravi nase titule."
"Tako je. 'Mi, dole potpisana carska velicanstva Glana, ovim...'"
Tanusan snop gama-zraka neopazice je prosao kroz dva vladara. Verni Zindrom registrovao je impuls i bezuspesno pokusao da skrene paznju svojih gospodara na njega. Konacno, odustao je id daljnjih nastojanja sa stoickom ravnodusnoscu.
"Gotovo!" rekose obojica uglas, pompezno masuci dokumentom. "A sada nam reci sta ima novo, Zindrome. Ali budi kratak, moras ovo sto pre da razglasis."
"Vec je kasno, veliki gospodari. I ova rasa je uznapredovala do civilizovanog stanja, naucila da upravlja nuklearnom energijom i unistila samu sebe dok ste vi pisali."
"Varvari!"
"Toplokrvna neodgovornost!"
"Mogu li sad da pocnem sa ciscenjem dvora, veliki gospodari?"
"Samo jos trenutak, Zindrome. Najpre moramo da odlozimo proglas u arhivu za buducu upotrebu, u slucaju da se slicna situacija ponovi."
Dran klimnu glavom. "Slazem se. ucini to, Zindrome."
Robot je uzeo proglas zavijen u svitak i u trenutak nestao sa vidika.
"Mislim", rece polako Draks, "da unaokolo sad ima prilicno radioaktivnog materijala..."
"Verovatno je tako."
"Mogli bismo da ga upotrebimo kao gorivo za novu ekspediciju."
"Mozda."
"Ovog puta bi trebalo reci Zindromu da donese dugovecnija bica sa otmenijim osobinama... nesto sto bi bilo slicno nama."
"To nije sasvim bezopasno. Ali zato bismo mogli da raskinemo zastitni pakt sa Mono-Robotima i da nalozimo Zindromu da proizvede vlastite kopije. Pod strogim nadzorom, razume se."
"To bi takodje bilo opasno."
"U svakom slucaju, moracu pazljivo da razmotrim tvoj predlog."
"I ja tvoj."
"Imali smo veoma naporan dan", rece tromo Dran. "Hajde da malo odspavamo."
"Dobra zamisao."
Zvuci potmulog hrkanja stali su lagano da se razlezu kroz neizmerne eone vremena prestolne dvorane Glana.