Oko 250 najvernijih Delija doputovalo je u Mec, francuski grad u pokrajini Loren, dan pre utakmice. Dobro spremljeni, potrosili su sve opijate ponete iz Beograda jos u Madjarskoj pa je jedino to jacalo nervozu. Primera radi, samo jedan autobus "posedovao" je 23 kartona piva, 7 litara viskija i 40 litara spricera! Osim usputnih problema na benzinskim pumpama i vecernjeg zezanja po gradu i hotelima, nikakvih problema nije bilo. Na dan utakmice, manji deo ekipe se bavi "shopingom" dok vecina unistava alkohol u centru grada. Domaci "Section Graoully" (ili Section Grenat) nisu vidjeni do pre pocetka utakmice, sto je ipak bilo dovoljno da ostanu bez svojih rekvizita. Pre starta tekme doslo je do sitnijih obracuna, pre svega sa nasim zemljacima koji zive u inostranstvu koji su i pored kulturnog upozorenja da sklone sva "jugoslovenska" obelezja sa sebe (dresovi, salovi, marame, zastave) bili bezobrazni, pa su i zasluzili batine. Povezivanje navijaca Zvezde sa tzv. "jugoslavijom" je nepojmljivo, kad svi vrlo dobro znaju da smo mi inicijatori anti-jugoslovenskog fronta u Srbiji. Navijanje je na pocetku tekme bilo malo slabije (sto smo i ocekivali zbog velikog broja "gastarbajtera" koji pojma nemaju sa nasim pesmama), da bi zivnulo krajem poluvremena. Mecovi fanovi provocirali su nas hrvatskom zastavom,ali njihovi povici konstantno su bili nadjacavani nasom pesmom. Nasa prisutna ekipa bila je mnogo dobra- pored mladjih momaka, bile su prisutne i face s kraja osamdesetih- Sima Zulu (dosao iz Pariza), Don Vito (dosao iz Italije), Matke, Tima, Ilke, Stane Zelja, Peca Panker.. Posle Mecovog penala i izjednacenja dolazi do fight-a sa obezbedjenjem utakmice, gde smo ih posteno odvalili. Oni su se branili penom iz "vatrosprem"-aparata, bezopasnom, ali vrlo neprijatnom. Posto su bili primorani da se povuku, u pomoc im dolazi policija koja smiruje situaciju. Troje nasih je uhapseno i zadrzano na sudjenju. Navijanje se opet malo smiruje, da bi po pocetku produzetka zivnulo i nastavilo se sve do Bunjinog penala. Cela tribina 30 minuta pevala je istu pesmu (Napred Zvezda, ale,ale,ale..) uz sveopstu djusku i skakanje, pa i uz vozic. Francuzi su nas gledali u cudu, murija takodje, a mi smo posle rulet-penala bili srecniji i ako nicim drugim, onda bar navijanjem zasluzili da se plasiramo u sledecu rundu takmicenja. Igraci dolaze do nas i otpozdravljaju, a legendarni Karasi iz Sremske Mitrovice (koji decenijama prati Zvezdu) dobija infarkt (srecom, bolje je)!!! Posle utakmice incidenata nije bilo, a slavlje je nastavljeno po busevima.
> Uzgred, dobili smo pisma navijaca Nansija, najvecih Mecovih rivala, koji nam se zahvaljuju sto smo ponizili njihove protivnike.Ujutro stizemo u Minhen, na Oktobarfest, po ceo dan se zezamo sa Manceterovim navijacima koji su tog dana igrali sa Bajernom i koji su se odusevili Delijama ("Culi smo da ste tukli policiju juce u Mecu!").Autobusi popodne krecu
> za Srbiju, gde bez vecih problema stizu, a petoclana ekipa koja je kolima putovala u Francusku ostaje na tekmi u Minhenu.
> Opet nam je upao francuski klub i imajuci u vidu ostale moguce protivnike, jos smo i dobro prosli. Ako dobijemo vize i ako nam ne zabrane da igramo, opet palimo u zemlju svetskog prvaka i nadamo se da Lion ima bar jacu navijacku grupu. Ako Bog da, mozda i prodjemo!


Nikola Makanjic #215