Uvod

   Olujni dan u Beogradu nimalo nije isao na ruku onima koji su zeleli da gledaju Zvezdu u duelu sa pretposlednjim timom lige, Radnickim iz Kragujevca. Vetar je duvao toliko jako, da je onih hiljadu najvernijih (ali i promrzlih) gledalaca na Marakani vishe obracalo paznju na to kako lete reklame iza golova i kako se krov nad Severom odvaja od nosacha, nego sto su pogledima pratili "igru" na terenu. Igre i nije bas nesto bilo, ali pesme i tri gola u mrezi gostiju jeste..

O svemu po malo

   Posto je kisha neprestano padala od podneva, bilo je svima jasno da se zbog nje, zatim zbog najavljenog TV-prenosa i zbog vremena odigravanja utakmice (petak, 15:30) na Marakanu doci samo oni najodaniji. Prizor kakav smo gledali u periodu 1992-1995, kada je hiljadu ljudi na Marakani bila "puna kapa", i sada se ponovio..

   I tako, dok su neki komentarisali "sveopstu promaju" rechima "Blago vetru.. on stalno duva", beogradska koshava je u tom dosadnom (ali jezivo dosadnom) nastupu zajedno sa kishom uticala i na ono sto se do skora zvalo "igrom na terenu". Ovo se pre svega odnosi na bezidejnost Zvezde u prvom poluvremenu, povremene kontre kragujevcana, i.. tu bi prica imala svoj (tuzan) kraj posto nije bilo ni golova (naravno), ali je bilo Zvezdinih navijaca..

   Stacionirani pod krovom Severne tribine, njih par stotina pevalo je od prvog do poslednjeg sudijskog zvizduka. Nisu zaboravljena ni sva ona prebijanja za vreme bivseg rezima kada je ex-nacelnik MUPa bio upravo Vlajko Stojiljkovic, koji je 20ak sati pre pocetka ove utakmice izvrsio samoubistvo na platou ispred Savezne Skupstine, te su Delije zapevale i njemu koju..
   "Bravo Vlajko, bravo!" odjekivalo je na pocetku tekme, da bi se koji minut kasnije zaculo najpre "Ubio se Vlajko, neka je... neka je, neka je-e-e!", ali je pravi "bum" na tribini napravio nastavak pesme koji glasi: "Ubi se i ti, Slobodane.. Slobodane, Slobodane-e-e!". Posto se u tim trenucima ama bas nista zanimljivo nije desavalo na terenu, logicno je bilo da Delije ucute po neverovatnoj vetrometini koja je prosto vracala svaku izgovorenu rech u usta, ali nije bilo tako.. Pevalo se Zvezdi, onim dobropoznatim repertoarom pesama, a prednjacilo je "Je*ati, ka*ati..", "Ale-ale, ale-ale, napred Zvezdo, le-a-le", kao i "Njega je*emo, njega ka*amo, neka pusi nam q*ac partizan!"

   Konstantno pevanje nije prestajalo, naprotiv.. bivalo je sve glasnije. Dal' zbog promrzlina, dal' zbog neceg drugog, tek.. tih par stotina cigana skakalo je i pevalo Zvezdi, cak i kada je sudija oznacio kraj ocajnog prvog poluvremena. Neki su poceli da zvizde (sa pravom), ali pesma ih je nadjacala. "Sta li nam je danas?", upitali su se mnogi.. ali su ubrzo nastavljali sa pesmom..

   Drugo poluvreme donelo je jos glasnije pevanje, narocito obrade "Non mollare mai", u srpskoj varijanti naravno. Posle gotovo petnaestak minuta pevanja svega zivog sto je navijacima padalo na pamet (culo se tada i "Legalizacija - droga, prostitucija", mada nije bilo opsteprihvaceno, za razliku od "Ponos grada"), pocelo se sa neverovatno glasnim, vec pomenutim "Ne posustajte, ne posustajte.. ne posustajte, sve do pobede!", a neposredno pred prvi gol Bogavca zaorila se i druga varijanta, na istu melodiju: "Ti si meni sve, ludo volim te.. Zvezda le a le.. Zvezda le a le".
   Gromko navijanje prekinuto je na tren, te je izlazak Acimovica sa terena ispraceno povicima "Mile, odlazi.. Mile, odlazi!", a kada je Bogavac pred kraj utakmice sa dvadesetak metara efektno dao i drugi gol (prvi je dao posle guzve u kaznenom, petom), Sever mu je skandirao, kako onim klasicnim "Dragan Bogavac!", tako i obradom pesme koja je ranije pevana Stevi Glogovcu: "Dragan Bogavac, Dragan Bogavac - sve nabije na q*ac Dragan Bogavac!"

   Uz pesmu "Ti igras na oblacima slave" utakmica je privedena kraju, a Delije su posle 90minutnog skrivanja od padavina, polako krenule kucama s pogledom ka oblacima kishe, goloruki - na ovako dosadnog protivnika..

Che