Косово је Србија Косово је Србија

Косово је Србија

www.delije.net
ДЕЛИЈЕ СЕВЕР

 
Актуелно
- Навијачке вести
- Текућа сезона
- Спортске вести
- Извештаји
- Резултати
- Форум
- Видео - аудио
- Фондација Делије
- Други о нама
- Линкови
- Место за спектакле
- GATE 7

- Контакт
- Насловна
Ретро
- Прича
- Галерија
- Инострана гостовања
- Дерби

Fudbalski klub

Kosarkaski klub

 

Прича

 

Од самог оснивања Спортског друштва Црвена Звезда градио се профил правог Звездаша. Већ 1948. основана је секција "Чланови - пријатељи" која је бројала 120 уписаних. Звезда је себи привукла и интелектуалце и бивше трговце, али и мангупе и убрзо је постала симбол београдског духа. За разлику од педесетих и шездесетих година, кад је трибине Маракане красила тек по нека застава, седамдесете су донеле нове навијачке трендове - заставе су се носиле масовно, појављују се први транспаренти, шалови, капе... Редовније се путује на гостовања и у земљи и у иностранству, највернији почињу међусобно да се друже и данима када није било утакмица и тада полако почиње да се ствара језгро најватренијих Звездиних фанова.

Почетак осамдесетих донео је Северу нешто заиста ново - забрањено је уношење на трибине застава на копљу, али се повећао број људи који су носили шалове, све је више било транспарената и навијачке песме су биле све разноврсније и мелодичније. Ипак, права револуција догодила се 1986. - тада су основани Ultras и Red Devils - две групе које ће уз годину дана касније настале Zulu Warriors представљати језгро и авангарду на Северу и у целој бившој Југославији.

Црвена Звезда је током свог постојања стекла ореол једног од стубова српства тако да су утакмице са клубовима из осталих република увек биле пуне набоја и тензија. Више од 200 Звездиних навијача је 1986. било присутно на гостовању атинском Панатинаикосу, а транспарент Ултрас је било  немогуће не приметити.

Тада је и рођено једино право пријатељство између Делија и навијача Олимпијакоса. Ове пријатељске везе темеље се на сличности клубова - оба клуба су из главних градова, најтрофејнији су у својим земљама, носе црвено-беле боје, потичу из православне средине.

1988. је година експанзије - основан је велики број нових група, купљени су први бубњеви, све се више употребљава пиротехника, све више људи путује на гостовања, у већем броју се појављују и навијачи Звезде из унутрашњости. У пролеће 1988. успостављени су први озбиљнији контакти са Управом клуба и од тада је почела сарадња чији је први конкретан облик представљао одлазак 2 аутобуса навијача на легендарно гостовање у Милано. Тада је на стадиону Сан Сиро било присутно око 1.000 Звездаша, а бубњеви, бакље и велики транспаренти први пут су презентовани у иностранству.

Организација северне трибине била је све боља и боља али је међу вођама различитих група владала општа констатација да снага и потенцијал нису довољно искоришћени. Жеља за уједињењем у једну велику и праву организацију била је све јача.

На иницијативу Ултраса свим значајнијим навијачима послато је писмо са позивом на састанак уједињења где су образложени разлози из којих би било мудро и добро ујединити се и направити коначно праву ствар: тој уједињеној групи дати српско име, направити реквизите са именом групе како се више не би користили у то време популарни страни шалови и капе, изградити озбиљнији однос са Управом, повезати се са Звездашима из унутрашњости.. Састанак је одржан на Божић 1989. године, присуствовао је велики број навијача, а из мноштва предлога

издвојио се један - тог дана су рођене Делије! Одмах се прионуло на посао, тачно се знало ко је задужен за прављење шалова, налепница, мајица, ко за састанке са Управом, ко за контакте са навијачима ван Београда, ко за пропагандни рад. Састанци су одржавани сваког четвртка на стадиону - ту су се училе нове песме, нови навијачи примани су у Делије, расправљало се о актуелним питањима и прављени су планови за наредне утакмице. Прва већа утакмица на којој су Делије имале своју презентацију био је пролећни дерби 1989. Из дана у дан организација навијача постаје све боља. У то време било је нормално да када се подударају термини неких важних кошаркашких и фудбалских утакмица и на једним и на другим буде велики број Делија. На стадиону, између северне и источне трибине завршена је просторија за навијаче, путовало се редовно на сва гостовања, прављени су спектакли на свакој важној утакмици, прорадио је и маркетинг Делија.

У јесењој сезони 1989/1990. одрађена су и три импесивна међународна гостовања у Истанбулу,

Виљнусу и Келну, а свака утакмица у домаћем првенству доносила је нешто ново од стране Делија. Из тог периода датира и пријатељство са подгоричким Варварима, које је истини за вољу постојало само у наредних годину дана.

Дана 13. маја 1990. дошло је до жестоких навијачких сукоба у Загребу између Делија и навијача Динама. Нереди су почели рано ујутро с појавом првих група Звездиних навијача у Загребу.

Познато је да су Делије одувек били снага која се доживљавала као глас народа, а оновремени општи пораст национализма посебно се одразио на струјања унутар ове огромне групације. С друге стране, уз динамовце су се нашли и навијачи других хрватских клубова, али ни они нису били довољни да савладају Делије.

Општа антикомунистичка хистерија није заобишла ни Звездине навијаче. Делије, као многобројну омладину са великом енергијом, поједине политичке партије покушале су да ставе под свој утицај а поремећени односи са Управом након максимирских дешавања и различити политички назори и опредељења биле су преокупације Севера у тим данима слутње. Са првим победама у Купу европских шампиона у сезони кад је Звезда досегла свој врхунац, на Север је почела да се враћа толико потребна слога. Основана је и Агенција Делије која је водила рачуна о обезбеђивању свих потребних реквизита, прављењу што боље атмосфере и организације, а отворена је и продавница сувенира на североисточној капији Маракане.

У походу на титулу шампиона Европе Делије су масовно гостовале у Цириху, Глазгову, Дрездену, Минхену и Барију. На утакмици против Бајерна на којој се одлучивало ко ће у финале Купа шампиона направљена је незаборавна атмосфера - црвени и бели балони преко целог севера, стотине застава и барјака, непрестано навијање, бакље око целог стадиона ини за једног Звездиног навијача није било веће среће него када се црвено-бела река преселила са трибина на терен да прослави победу.

На историјски меч са прваком Француске, Олимпиком из Марсеја, на коме је Црвена звезда постала европски шампион путовало је скоро 20.000 навијача - авионима, бродовима, аутобусима, возовима...

На стадиону Свети Никола владао је урнебес - хиљаде папирића и ролни, балони, бакље, барјаци, огромна (27х50 метара) српска застава. Песма није утихнула до последњег судијског звиждука а весеље је трајало данима, како у Барију тако и у многим градовима широм бивше државе!

Тријумфом у Барију Делије су, као и њихов вољени клуб, достигле свој врхунац и од тог тренутка лагано иду силазном путањом. Поред извесне засићености, која се и може разумети у таквим околностима, својеврсном паду допринела је и тадашња политичка ситуација. У помоћ српском народу лета 1991. кренуле су и Делије – велики број момака из прве екипе узео је учешће у рату, углавном у Српској добровољачкој гарди али су поједине Делије, у зависности од својих политичких опредељења, били међу добровољцима Српске радикалне странке, Српске Гарде, Белих орлова... Доста истакнутих навијача је своје животе положило српству, а велики број момака је рањен. Север их никада неће заборавити.

Ерозија и пропаст старе југословенске лиге, рат и тешки животни услови смањили су општенародно интересовање за спорт. Међутим, Делије нипошто нису престале да постоје, не одступајући од својих начела. Дошло је у међувремену до смене генерација на Северу, али је тај процес, у погледу привржености Звезди прошао сасвим неосетно.

Наредне сезоне Звезда је одлуком УЕФА била принуђена да из безбедносних разлога све своје утакмице у Купу шампиона и као домаћин игра у иностранству. Прве две утакмице, са Портдауном и Аполоном одигране су у Сегедину, али су показале да иако се не игра у Србији то не мора бити погубно за наш тим.

Те јесени реализована су и два фантастична гостовања - у Манчестеру и Ђенови. Енглези као да нису веровали да је 70 људи аутобусом из једне земље захваћене ратом путовало 3 дана како би гледали свој вољени тим. У Италији, Делије су се представиле са бубњевима, двадесетак барјака, пиротехником и великом паролом на италијанском језику. На транспаренту је писало "Рат, беда, затворене границе - али ипак смодошли. Делије". Тајац је убрзо замењен аплаузом целог стадиона.

У сезони 1991-92. путовало се и на финале интерконтиненталног купа у Јапан - кад је наш тим и званично постао најбољи на свету , у Атину (где се Делијама придружила и већа група навијача Олимпијакоса), Будимпешту, Брисел...

Наступајуће утакмице, у пролеће 1992. Звезда је играла као домаћин у Софији; прво с Панатинаикосом, а касније са италијанском Сампдоријом. На утакмици са Италијанима Делије су још једном показале своју виталност и неуништивост. Из земље је дошло преко 20.000 навијача, што је међу Делијама апсолутни рекорд када је реч о утакмицама играним ван граница Југославије. Стотине аутобуса слило се у престоницу Бугарске, а на стадиону френетично навијање било је употпуњено пиротехником и кореографијом српске заставе направљене од црвених балона, плавих трака и белих картона. Нажалост, ту утакмицу Звезда је изгубила и није успела да се квалификује за још једно финале Купа шампиона које се те године играло на лондонском Вемблију. Последњег дана маја 1992. међународна заједница увела је санкције нашој земљи. За Делије је то био јасан сигнал да дуже време неће бити у прилици да се сусрећу с иностраним клубовима.

Било како било живот је текао даље - стасавала је млада генерација, а с обзиром на то да је име Делија постало синоним за сваког навијача Звезде, најватренији, како би се разликовали од других, почињу да ревитализују мање навијачке организације. Реорганизована је група Ultras , а од нових група састављених од млађе генерације истицали су се Ultras Fontana , Ultra Boys , Ultra Brigate ...

Сва навијачка страст у том мутном времену изолације била је усмерена на вечите дербије, било да се ради о фудбалу или о другим спортовима. Путовало се без разлике на сва гостовања: Кикинда, Бечеј, Кула, Пљевља, Суботица, Подгорица, Никшић...

Тадашњу ударну екипу Севера чинили су млади момци и иако малобројни достојно су репрезентовали црвено-беле боје. Управо тада, у таквом времену, Звездаши су показали једну од одлика која прати само највеће поклонике фудбала: они лако, пуна срца, проналазе мотив за право, жестоко бодрење својих пулена и на оним, не много битним, утакмицама. Упркос катастрофалној економској ситуацији највернији успевају да изнађу решења и организују за сваки "вечити дерби" аутентичну атмосферу одржавајући тако неуништиви дух Севера.

Санкције нису спречиле Звездине навијаче да покажу Европи како и даље постоје. Маја 1994. на финалну утакмицу Купа шампиона у Атини, између Милана и Барселоне, отпутовао је један аутобус Делија. Тешко је описати избезумљена лица италијанских, шпанских и грчких навијача када су на централном атинском тргу Омонија угледали педесет Делија и зачули њихову песму. На стадиону, Делије су обележиле своје присуство транспарентима и бакљама, а заједно са њима у сектору су били и стари пријатељи, навијачи Олимпијакоса.

Сезоне 1994-95. Црвена звезда је освојила дуплу круну. Те године Делије су одрадиле своје најмасовније домаће гостовање када је у Нови Сад отишло из Београда неколико хиљада навијача. Врхунац сезоне, у сваком погледу, спортском и навијачком, био је 100. вечити дерби.

На Маракани је било преко 80.000 људи, Делије су још једном показале своју организациону моћ, сложност и снагу... Ношена навијачима Звезда је победила 2:1 и постала шампион.

Иначе била је ово последња утакмица са великим капацитетом Маракане, већ следеће сезоне север је обележен бројевима столица, а пар година касније постављене су и столице. Капацитет северне трибине сведен је на 14.000 места, а самог стадиона Црвене Звезде на 54.000 места.

Пријатељска утакмица између Црвене з везде и Олимпијакоса у новембру 1994. најавила је повратак Звезде на европску сцену. Била је то прва међународна утакмица на Маракани након оне чувене са Бајерном априла 1991. Браћа и пријатељи из Грчке на Маракани су дочекани паролом " Welcome Orthodox brothers ". Они су истом поруком узвратили пар месеци касније када је Звезда гостовала у Атини. Спортске санкције Савета безбедности су и званично укинуте, у том тренутку Црвена Звезда је као шампион државе учествовала у квалификацијама за Куп УЕФА. Противник је био швајацарски Ксамакс. У Београду је

Звезда изгубила 1:0, а Север је скандирао против актуелног режима Слободана Милошевића.

Због проблема са визама на реванш у Нојшател путовало је тек 10 Делија из Београда.

Наредних година наставиљено је учешће у европским куповима. Октобра 1995. први пут после санкција навијачи Звезде организовано одлазе на инострано гостовање - један аутобус навијача пратио је рукометаше на гоствање у мађарски град Ђер. Делије су у то време интензивно бодриле рукометни клуб. Памте се гостовања у Зрењанину, Бачкој Паланци, Каћу, Апатину, Врбасу, Шапцу, Нишу, Лесковцу, Бару, а појединачно се ишло и на утакмице Купа Купова које је нас тим играо у Карвини (Чешка) и Луцерну (Швајцарска). На утакмицама које је Звезда као домаћин играла у хали Пионир прављене су атмосфере до тада незабележене на рукометним мечевима. Међутим, Управа није радила у интересу клуба и дошло је до разилажења с навијачима, па је на утакмици полуфинала Купа победника купова против шпанске Теке истакнута парола "А сад управа нек навија" и није се навијало првих неколико минута. Наредних сезона протест Делија настављен је радикалнијим методама, а најпре тоталним бојкотом навијања на рукометним утакмицама.

Сезона 1996-97. свакако ће остати запамћена по много чему. Црвена звезда је у Европи остварила значајан резултат, што је у многоме допринело буђењу северне трибине и активирању Делија у готово свим сегментима навијања. У првом колу против шкотског Хартса на северној трибини појавила се парола Звезда је живот – Остало су ситнице, парола која ће убрзо постати водећи слоган Делија који и дан данас траје. У следећем колу елиминисан је немачки Кајзерслаутерн. Иако је у Немачку из Србије стигло тек неких 100 навијача, уз више

хиљада Делија из дијаспоре створен је амбијент који у многоме подсећа на неке раније успешне године. У Београду, на Маракани урађена је кореографија са црвеним и белим картонима. Од те утакмице више ниједна значајна европска утакмица неће проћи а да очи публике не буду упрте у северну трибину у ишчекивању новог спектакла.

Наредни противник била је Барселона, Звезда је елиминисана, а Барселона је касније освојила Куп победника купова. На последњем нивоу Ноу Кампа песма 1.500 Делија није престајала од почетка па до краја утакмице. Резултат 3:1 није баш давао шансе за реванш. Упркос томе Маракана је била попуњена до последњег места, али сигурно је да је на стадиону било далеко више људи него што капацитет дозвољава. Спектакл за памћење, амбијент који је многима и даље у срцу као највећи и најлепши. Урађена је кореографија око читавог стадиона. На југу су били црвени и бели картони, на истоку српска тробојка од картона, на западу панорама Београда од картона, док је на северу био црвено-бели мозаик од картона, балона, најлона, пом-помова...

Звезда је повела 1:0.  Ерупција одушевљења трајала је веома кратко јер је већ у следећем нападу

Барселона изједначила, што је био крај надања за пролазак у наредни круг. Добри резултати у Европи одразили су се и на домаће првенство. Људи су поново почели да долазе на стадион. На Маракани против Војводине било је 30.000 људи, против Рада скоро 20.000...

Много тога урађено је и у самој организацији навијача. Момци окупљени око групе Ултрас и даље представљају водећу групу, Ultra Boys полако стасавају. Ultra Brigate се реорганизују, а до средине деведесетих афирмисале су се и многе нове навијачке групе: Heroes (1994), Red Boys (1995), Kenjaj (1996) North Army , Lunatics ... На гостовања се кренуло масовније и бројност група је расла. Праве се и кореографије на гостовањима и "мањим утакмицама" црвене и беле траке и велики барјаци уз бакље и разнобојне димове (ЈНА, Лучани, Нови Сад, Зрењанин...).

Тих година покренут је и фанзин Пуне трибине лудих навијача. Иако су изашла само три броја, тај часопис је имао великог удела у едуковању ширег круга Звездиних присталица.

Крај 1996. и почетак 1997. обележен је масовним протестима против тадашњег режима.

Поред тога што су многе Делије активно учествовале, слоган са северне трибине "Ајмо, ајде сви у напад" постао је заштитни знак општенародног бунта.

У то време покренуто је и питање навијања за репрезентацију Југославије. Став најватренијих навијача Црвене Звезде оличен је у слогану "Звезда, Србија никад Југославија". Сматрало се да нема смисла организовано навијати за државну репрезентацију док носи име Југославија, стари државни грб и националну химну " Хеј Словени".

У првом колу Купа УЕФА у сезони 1997/98. противник Звезде  је био фински Хелсинки. На гостовање у Финску отпутовало је 60-ак навијача који су након ове утакмице били неоправдано изложени правом медијском линчу у српској штампи на основу лажних извештаја злурадих новинара који су измишљали догађаје. На реванш мечу у Београду на северној трибини направљена је национална тробојка од црвених, плавих и белих заставица уз 4С од најлона. Наредни противник био је белгијски Екерен. На Маракани је поново урађена кореографија око читавог стадиона. На северу и југу постављене су црвене и беле најлонске траке, на истоку је црвеним и белим картонима било  исписано Звезда, а на западу Србија. Због немогућности добијања виза Црвену Звезду је тек неколико навијача из Београда пратило на том гостовању.

Свих тих година Делије су редовно бодриле кошаркашки клуб и у Пиониру и на многим гостовањима. Црвена звезда се 1996/97. борила за опстанак у Првој лиги, а већ следеће године играла значајну улогу у Купу Радивоја Кораћа. Два аутобуса навијача бодрила су Звезду у Атини против Перистерија. У финалу овог такмичења Звезда је играла против италијанске екипе Меш. У Верони се појавило око 100 Делија, а раширена је и парола на италијанском "Косово је Срце Србије". На реваншу у Пиониру створена је паклена атмосфера, али Црвена звезда је несрећно изгубила ову утакмицу.

Делије су на почетку сезоне одрадиле гостовања у Потију (Грузија) и Волгограду (Русија), а тад су постављене и столице на северној трибини што је помогло за реализацију нових - далеко сложенијих кореографија. Већ на првој значајнијој утакмици, септембра 1998. против француског Меца припремљена је кореографија са картонима тј. на црвеној подлози жутим картонима урађен је натпис "1991" и пехар Купа шампиона. Бодрена подршком преко 200 навијача из Србије на реванш мечу у Француској Зведа је пеналима елиминисала Мец и прошла у наредно коло.

Наредни противник био је опет француски клуб - Лион. У то време, јесени 1998. већ је била напета ситуација око догађања на Косову и могуће међународне интервенције према Србији. УЕФА је одлучила да због безбедоносних разлога Црвена звезда мора да буде домаћин ван Србије. Одабран је Букурешт. С обзиром на то да визе нису биле неопходне за пут у Румунију, специјалним возом  кренуло је преко 1.000 Делија. Још много њих дошло је аутобусима. И поред значајне подршке навијача Звезда је и у Букурешту и у Лиону поражена.

Кошаркаши Црвене Звезде учествовали су у Лиги шампиона. Поред сјајне атмосфере у хали Пионир ти кошаркашки мечеви памте се по још два догађаја. Најпре то је први сусрет између Црвене звезде и неког хрватског клуба. Била је то утакмица против Цибоне. На жалост или на срећу утакмица је играна без присуства публике због изгреда у претходној сезони.

У празном Пиониру окачене су црвено беле заставе и транспаренти, а централно место заузимала је порука "Срећа је ваша, а туга наша, што сада нисмо ту ! Делије Север".
Други догађај који треба споменути јесте Божић 1999, утакмица против Жалгириса на којој је кореографијом обележено 10 година постојања Делија.

Сва спортска такмичења су на пролеће 1999. због агресије на нашу земљу била прекинута.

Доста навијача је узело учешће у одбрани земље.

У Купу Уефа у сезони 1999/00. Звезда је као домаћин играла у Софији против Монпељеа, а на реванш у Француску није путовао нико од навијача због немогућности добијања виза.

Већ следећи вечити дерби, октобра 1999. остаће у најтужнијем сећању свих Звездаша.

Ракета испаљена са југа ка северу стадиона ЈНА усмртила је младог Звездиног навијача Александра Радовића из Опова. Ацо, Делијо, нек ти је вечна слава!

Те јесени, реалност Севера је била прилично суморна. Готово да није било никаквих навијачких активности. Сам почетак 2000. је обележен оснивањем групе Belgrade Boys која је ујединила више млађих група. Већ од самог почетка свог деловања група је јасно почела да поставља и остварује своје стандарде навијања, заједнички долазак на утакмицу, компактан коп на свакој утакмици, певање од првог до последњег минута, квалитетан визуелан изглед трибине, самоорганизованост и независно финансирање. Они су учинили да се Север покрене у неком новом смеру, показали су да сарадња и међусобно дружење итекако играју значајну улогу, што је током времена постала идеологија целе трибине. На северу Маракане певало се на свакој утакмици, у великом броју одлазило се на гостовања. Посебно се памти гостовање на Карабурми где је било око 1.000 људи, затим преко 500 људи у Зрењанину, и путовање преко 300 навијача из Београда у Будву... Свакако у лепом сећању остаје сам финиш првенства, утакмице на Маракани против Обилића, Напретка и Сартида . Утакмица против Обилића остаће запамћена по упаљеном великом броју наранџастих димова.  То и не би било толико занимљиво да од претходног вечитог дербија (октобар 1999. ) није постојала стриктна забрана уношења и паљења пиротехнике. Већ неколико дана касније, у финалу Купа против Напретка, пред више од 30.000 гледалаца упаљено је 40-так бакљи. Титула је званично освојена у предпоследњем колу победом против Сартида на Маракани, север је био крцат, а на стадиону је било преко 40.000 гледалаца.

Крајем јула почеле су и квалификације за Лигу шампиона. На утакмици против Торпеда након скандирања слогана: "Спаси Србију и убиј се Слободане!" полицијске снаге утрчавају на север и нападају навијаче. Делије пружају отпор, настаје општа туча. По први пут народ је видео да полиција Слободана Милошевића није непобедива. На крају утакмице испред севера, приведено је око 200 људи. Овај слоган је касније скандиран на свим протестима против тадашњег режима.

Одлучујућу утакмицу квалификација Црвена Звезда је играла против Динама из Кијева. На стадиону у Кијеву око 200 Делија је било задовољно нерешеним резултатом (0:0) који је говорио да је Лига шампиона веома близу. На овој утакмици после дужег времена на северу се појавила велика шеталица 45х55 м, са панорамом Београда иза које излази сунце тј. Лопта симбол Лиге шампиона уз натпис "Звезда 2000". Утакмица је завршена нерешено 1:1, Динамо Кијев је отишао у Лигу шампиона, а Звезда је ипак морала да настави такмичење у Купу УЕФА.

Противник у овом такмичењу био је енглески Лестер Сити. Прва утакмица је одиграна у Лестеру где је Звезда имала подршку од око 1.000 Делија, од којих је стотинак из Београда. Делије су за ту утакмицу приредиле и бакљаду, што је реткост видети у Енглеској. Због нарушене безбедносне ситуације у земљи након септембарских  избора Звезда је била приморана да као домаћин игра у Бечу. Пут Аустрије креће око 200 Делија из Београда. Уз помоћ навијача њих око 10.000-15.000, Звезда је отишла у други круг такмичења.

Политички преокрет у јесен те године довео је до тога да су спортска дешавања отишла у други план. На нама није да пишемо о догађајима петог октобра. Свако од нас био је тамо јер је то сам хтео, јер је мислио о својој будућности и будућности своје деце. Тих дана медији су доста писали о улози Делија 5. октобра, иако су Делије увек говориле да су они ту били исто као и други грађани Србије.

Први вечити дерби у слободној Србији био је и први вечити дерби који је прекинут и није настављен. Делије су се за овај дерби припремале као и за сваки други - кореографија, више парола упућене симпатизерима ривала, сакупљен је никад већи број отетих застава... Због комплексне ситуације у полицији, на стадиону готово и да није било полиције. Почетак утакмице обележава кореографија, излазак сунца уз паролу ''Из ове наше победе рађа се Сунце слободе''. После десетак минута уследило је утрчавање у терен неколицине љубитеља фудбала, који навијају за Партизан.

Након утрчавања, ка терену креће далеко већи број Делија. Љубитељи фудбала се најпре враћају на јужну трибину, а потом бивају истерани и са ње. Иако су се убрзо страсти смириле, а Делије вратиле на север ривал није хтео да настави утакмицу. Наредних дана и месеци доста полемике у медијима је било око ове утакмице, чак су и Делије по први пут у својој дугогодишњој историји организовале сопствену конференцију за штампу. Ствари су се полако стишавале, а ми смо дочекивали Селту из Вига. После повољног резултата (1:0) креће авантура аутобусима до Атлантског океана. И поред повољног резултата на полувремену (2:1), изгубили смо (5:3).

У овој сезони остаће упамћено масовно гостовање у Крушевцу на коме се појављују заставе на две мотке које до тада нису биле уобичајне на северној трибини.

2001. година доноси нове кореографије готово на свим гостовањима. Баново Брдо, Бања Лука, Ниш, Карабурма, Смедерево... Било је свега балона, трака, застава на две мотке, барјака, шеталица, светлуцавих најлона, маркера...

У овој сезони наш кошаркашки клуб се нашао у незавидној ситуацији. Делије су осетиле потребу да помогну клубу који посрће. Опстанак у лиги је изборен у хали Спортова пред великим бројем Делија који су за ту прилику направили корегорафију.

Вечити дерби на ЈНА била је прва утакмица вечитих ривала на овом стадиону након трагичне смрти Александра Радовића 1999. Северна трибина је била подељена на црвене и беле секторе тј. сваки навијач је на себи имао обучен црвени или бели маркер. Север је током целе утакмице био "обојен" у црвено беле боје, уз поруку на огради "Север је цео црвено бео и Радовић Аца њега је део".

Нова титула је освојена победом у Железнику пред око 3.000 Делија. Титула је прослављена на Маракани против Милиционара пред 10.000 људи на северу уз прави пиротехнички спектакл - бакље, вулкане и ватромет.

Дошло је ново лето и квалификације за Лигу шампиона. У предколу Звезда је играла са кипарским шампионом Омонијом из Никозије. И на Кипру је стотинак Делија из Београда пружило Звезди достојну подр шку. На реваншу пун север и одлично навијање су помогли да се прође у други круг. Жреб је хтео да играмо против Немачког Леверкузена који је у том тренутку словио за једну од најбољих екипа на континенту. На Маракани ново остварење Делија. При истрчавању играча Север је био претворен у ноћно небо препуно звезда, од којих је само једна била много већа и у којој је био утиснут Звездин грб. Уз то је раширена и парола "Само једна је Звезда". На реванш у у Леверкузену око 2.000 Делија (међу којима 200 из Београда) и поред убедљивог пораза френетично је навијало до последњег судијиног звиждука, па и неких сат времена после.

Те сезоне европска турнеја је неславно завршена елиминацијом од непознатог ЦСК-а из Кијева. Занимљиво је да је 150 Делија 2 дана путовало до Кијева не знајући да је утакмица у међувремену одложена због догађаја 11. септембра у Њујорку.

Врло занимљиве су постале утакмице Војводине и Звезде, традиционално масовно гостовање у Новом Саду постаје прави навијачки дерби на трибинама, кореографије, препуцавање паролама, богата пиротехника. Тако, рецимо, на првенственој утакмици у Новом Саду Делије су се појавиле са две кореографије, а за полуфинале Купа такође је урађена кореографија у којој је доминирала шеталица са пехаром Купа..

Те сезоне Црвена Звезда је пружала слабу игру и резултате ван сваког реномеа клуба. Оно што је нервирало јесте катастрофалан однос играча према дресу, и залагање на терерну. И после пар озбиљних упозорења и опомена то се наставило. Уследио је упад на тренинг о коме се тих дана причало. Једино вредно са фудбалске стране је било освајање националног Купа против Сартида на стадиону ЈНА. Делије иако не баш расположене и за ову утакмицу не пропуштају да направе  спектакл.

Последња утакмица у тој сезони искоришћена је да се искритикује рад клуба у том периоду. Малобројне Делије су за  ову прилику на север понели разне друштвене игре (шах, карте, човече не љути се...), унели рекете за бадминтон, лопте ... На тој утакмици се све радило осим што су се посматрала дешавања на терену. И почетак наредне сезоне почиње опоменом Делија. На утакмици против Каирата у предколу квалификација за Куп УЕФА Делије скандирањем и паролама дају до знања играчима и тренеру да су незадовољни њиховим опхођењем према Црвеној Звезди и дресу који носе. Протест на тој утакмици почео је у петнаестом минуту, када престаје навијање, уз паролу "Не заслужујете навијаче као што смо ми...", наредних шездесет минута сви актери меча укључујући и тренера су опомињани што паролама што скандирањем. Петнаест минута пред крај шири се парола "... Али ипак је Звезда изнад свих" и поново креће громогласно навијање уз бакљаду. .

29. Маја обележено је 10 година од историјског успеха у Барију, 10 година од дана када је Црвена Звезда постала шампион Европе. Организован је ревијални меч - "Сусрет Генерација", утакмица данашње Звезде против легендарног тима из 1991. Маракана је била испуњена до последњег места. Не памти се толико звездаштва и позитивне атмосфере. Многи млађи навијачи који нису имали прилике да прате Звезду ранијих година, на овом сусрету могли су да осете колико је Звезда заправо велики клуб и са колико поноса и љубави се Звезда воли. Све је било у духу спектакла, север наравно - урађена кореографија представљала је терен на коме су се налазили играчи легендарног тима из 1991. уз поруку "Из славне прошлости у светлу будућност".

У Купу Уефа 2002. године у првом колу био је Кјево из Вероне. Одлична кореографија на северној трибини, шеталица 30х30 са победником, црвене и беле штрафте у позадини и парола " Wе аре тхе wиннерс тонигхт "  (Вечерас смо ми победници"). Нерешен резултат 0:0 давао је шансе за пролаз. У Верону из Београда стиже преко 200 навијача, уз навијаче из дијаспоре коп је бројао око 700 људи. Одлично издање, компактан коп, константно навијање, мали барјаци и заставе на две мотке, упаљених 50 бакљи уз ограду. Током утакмице уз громогласно навијање константно је паљена пиротехника. Победом од 2:0 Кијево је избачен, а наш наредни противник је био такође из Италије - римски Лацио.

Овога пута Италијани не дају визе, свега десетак навијача из Београда одлази у Рим. Иако није било београдске екипе на трибинама Олимпика Звезда је имала подршку од око 300 навијача из дијаспоре. На Олимпику добра бакљада и навијање, највише заслугом Звездиних навијачких група из дијаспоре Ултра Клан и Ортходоx Боyс . Те групе су сачињене искључиво од момака из Европе који капирају фазон и спремни су да се укључе у све навијачке активности севера. Пре свега њиховим радом (фанзин, флајери...) учињено је доста на култивацији Звездаша из Европе. Такође много пута су се истакли и у самосталним акцијама: набавка пиротехнике, материјала за кореографије који није могуће наћи у земљи, и у многим другим врстама навијачких акција.

Реванш у Београду, препуна Маракана, велика шеталица трапезастог облика према секторима

на Маракани, на којој је Астерикс у Звездином дресу како удара римског легионара. Са стране сребрне фолије, а на истоку и западу бакље у првом реду. Спектакл за памћење.

У пролећном делу, због катастрофалних резултата клуба (19 бодова мање од првопласираног), остала је једино упамћена утакмица финала националног Купа коју смо изгубили.

Наравно да је не памтимо по резултату већ по још једном нашем добром издању.

Ове сезоне изузетно активно се ишло на кошаркашке утакмице. Црвена Звезда је била учесник Јадранске Лиге, из недеље у недељу Пионир је био пун. Готово на свим утакмицма навијање је било веома добро, урађено је неколико кореографија, палио се велики број бакљи. Најпакленија атмосфера била је на утакмицама против хрватских клубова. У једном тренутку дошло је до конфликта на релацији управа - навијачи. Навијачи су наишли на велико неразумевање Управе клуба, после наводних инцидената на путу за Краљево, па је од следеће утакмице отпочела кампања "Један дан затвора - четвртина ћутања". О организованости наших група у иностранству говори и то да је акција наствљена и у Словенији. Овим бојкотом Делије су показале да не дају на себе, управи кошаркашког клуба је стављено на знање да не могу да окрену леђа Делијама над којима је тих дана спровођена невиђена тортура. Дошао је и финал фоур у Љубљани, полуфинална утакмица против Задра. Пут Љубљане преко Мађарске креће 100 Делија. Задржавање на Словеначкој граници од стране полиције довело је до кашњења на утакмицу, а тензија која је већ  била на високом нивоу због тога што смо играли против хрвата је још више порасла. Негде на половини утакмице коначно стижемо до хале и приликом уласка у халу нервоза чини своје. Исхитрено се пали пар бакљи које полећу ка навијачима Задра. Једна бакља завршава на терену и утакмица се прекида. Делегати су били одлучни, уколико Звезда не жели да буде дисквалификована

Делије морају напоље. У том тренутку положен је велики испит зрелости где је показано да је једино клуб изнад групе.

Утакмицом против Ниструа из Молдавије почиње сезона 2003/2004. Изиритирани бодовном разликом од прошле сезоне Делије су кореграфијом упутиле јасну поруку клубу. Шеталица на којој се налазио сат са казаљкама на "пет до дванаест" и на огради порука "Крајње је време да се ка титули крене".

Ово као да је био стимуланс за играче који нису имали милости према Молдавском клубу.

Резултат на крају је био 5:0. На реванш у молдавски главни град Кишињев је отишло 50 Делија, који су посматрали резултатски крајње небитну утакмицу. Ове сезоне забележено је и можда најбројније гостовање у Црној Гори, где је око 400 Делија, од којих већина из Београда, отишло на утакмицу против Кома.

Противник Звезде у првом колу Купа УЕФА био је дански Одензе. На гостовање у Данску путовало је око 150 навијача из Београда. Да нисмо савршени и да и ми грешимо показали смо на овој утакмици, где су нам ствари измакле контроли. Уместо да је почетак утакмице обележила лепа бакљада, од стране наших група из иностранства, догодило се то да већина од 150 бакљи заврши у терену. Наш клуб је нашом грешком платио велику казну због тога.

Реванш утакмица доноси новитет на нашу трибину. Група Белграде Боyс самостално одрађује кореографију преко целог севера. У средишњим секторима картонима је урађен грб Београда, док је са стране, такође картонима, писало БОYС . Своју  љубав према Звезди и Београду исказали су паролом "Са нама и у нама Звездо живиш ти". Фантастично навијање и победа у последњим тренуцима учинили су да се овај меч памти.

У паузи између два кола Купа УЕФА задат је домаћи задатак осталим групама и то у Железнику и на Карабурми. На обе утакмице Делије су уприличиле кореографије које су се до тада могле видети само на већим утакмицама. У Железнику је око 1.500 Делија носило црвене и беле маркере током целе утакмице. Киша и лоше време нису могли да покваре одлично навијање Делија. Посебно можемо бити поносни на поруку са утакмице на Карабурми која је још више ујединила водеће групе севера... "Најјаче групе града за тебе боре се сада". На тој утакмици подељени су плакати на којима су писала имена водећих група севера, и од стиропора су урађени грбови екипа.

Европско такмичење се наставља гостовањем у норвешком Трондхајму против Розенборга.  Стотинак Делија из Београда бодрило је Звезду на овој утакмици. На реванш мечу Север је кореографијом "Дај гол" покушао да дозове пролазак у следеће коло. На жалост север није толики да би могло да се напише "и не примите гол".

Прослава јесење титуле довела је око 5.000 људи на север који нису штедели ни грло ни дланове да се на најбољи начин захвале свом тиму.

Због добрих резултата клуба и одличног рада северне трибине у пролећном делу расло је интересовање за Звездине утакмице. Тако да сте на Кому, Зети, Обилићу, Земуну... могли затећи више хиљада људи на трибини. Север је на мањим утакмицама постао далеко активнији. Озвучење, барјаци, заставе на две мотке, пиротехника... су само неки од показатеља који нас одвајају од остатака наше навијачке сцене. Посебно треба издвојити утакмицу са Земуном која се десила у незгодном тренутку за наш народ на Косову. У знак подршке један део Делија се упутио на Косово, док је на овој утакмици од димова направљена српска тробојка испод које је стајао натпис "И наш глас за Косова спас".

Треба напоменути да се у првом полувремену није навијало у знак жалости за настрадалим Србима на Косову тих дана. Ова сезона исто ће бити запамћена по масовним гостовањима Делија и по изванредној прослави титуле на утакмицама против Војводине и против Сартида у Смедереву, где су Делије опет показале своје умеће и оригиналност. На обе утакмице пиротехника је паљена у великим количинама, а пут Смедерева Делије су кренуле са три брода.

Све у свему сезона за памћење по много чему.

 

ВЕЧИТИ ДЕРБИ

Вечити дерби одувек представља утакмицу којој се приступа са највећим навијачким  жаром.  Ривалитет постоји још од оснивања клубова - наш тим је основан марта 1945. а само седам месеци касније основано је и ЈСД Партизан. Дерби је представљао и представља врхунац сезоне. Утакмице са највећим ривалом одувек су значиле испуњен стадион, беспоштедну борбу и жељу да се буде бољи од противника.

Осамдесетих година, с првим облицима организованог навијања, дерби прераста класично спортско ривалство и постаје поље где се показује сопствена креативност, маштовитост, оригиналност - битно је помоћи вољеном клубу да победи али је исто тако постало битно да трибина у свим сегментима навијања буде боља од супарничке. Током свих ових година Делије су на утакмицама против Партизана правиле догађаје за памћење уз бројне кореографије, пиротехничке спектакле и сјајне атмосфере. Набрајање свега оног што смо урадили на дербијима изискује неколико страна али, можда, међу њима посебно место заузима неколико утакмица.

Мај 1989.

Припреме за овај дерби почеле су готово месец дана раније. Набављено је 40 нових бубњева, платно за нове заставе, транспаренти, пиротехничка средства из Италије. Монтиран је разглас испод северне трибине како би се координирало навијање, припремљене су ситно исецкане конфете. Дерби је, као никада до тад, представљао прави спектакл. Можемо рећи да је на овом дербију први пут на северу виђено организовано навијање у оном смислу како га данас тумачимо. Излазак играча на терен био је знак за почетак спектакла. Из мора конфета изронило је мношто нових барјака. Пар тренутака касније север прекрива густа димна завеса црвене и беле боје. Недуго затим, вођство  Звезде прослављено је великом бакљадом. На том дербију је на северу раширена и највећа икад отета застава навијача Партизана - дужине око 100м.

Септембар 1989.

У време свеопште експанзије навијачког покрета у земљи овај дерби је био прича за себе. Приликом истрчавања играча север је прекривен димном завесом у којој је преовлађивала зелена боја. По многима ово је најбоља димњада икад направљена на северној трибини. Звезда је у последњем минуту поготком Лукића освојила бодове и група навијача са севера је утрчала у терен да прослави победу са својим играчима. С обзиром на то да су и навијачи Партизана прескочили ограду, на терену је дошло до масовне туче, а снимци који су обишли свет показали су да и на Балкану може свашта да се види.

Април 1991.

На северу први пут су виђени барјаци на две мотке, једнобојни - црвени и бели, помешани са балонима истих боја, с тим што су бели балони чинили подлогу за барјаке црвене боје и обрнуто. Пред почетак дербија играчи долазе до севера да поздраве навијаче после историјског проласка у финале КЕШ-а, а Север им отпоздравља мноштвом белих димних бомби. Та димњада и дан данас служи многим групама као узор. Ни овај пут Делије нису пропустиле прилику да покажу свој ратни плен у виду отетих гробарских застава. У другом полувремену приређена је бакљада дуж целе ограде северне трибине. Петнаестак минута пред крај утакмице екипа Делија, око 150 људи, упада на југ и обрачунава се са навијачима Партизана. Ни пре, а ни касније тако нешто није забележено на нашим просторима.

Мај 1995.

6. мај 1995. 100. дерби. Јубиларни сусрет између вечитих ривала значио је и директну борбу за освајање титуле. Делије су се месецима припремале за ову утакмицу и све је резултирало спектаклом за памћење - на северу је по први пут урађена "компликованија" кореографија коју су чиниле хиљаде црвених и белих картона, балона и заставица и мноштво малих и великих барјака. Ношени сјајном подршком са трибина наши играчи су победили са 2:1 и обезбедили освајање титуле шампиона.

Новембар 2001.

Вечити дерби на Маракани 2001. свакако се памти као један од најбољих у протеклих неколико  година. Тешко је рећи по чему је неки дерби бољи или лошији - некада је то кореографија, некада навијање, понекад и туча... Ипак, овај дерби се памти по изузетној позитивној енергији која је у том тренутку владала севером. Пред почетак утакмице на огради северне трибине појављују се нови транспаренти од ПВЦ-а - Ultras,  Ultra Boys, Belgrade Boys и Brigate. Кореографију на почетку утакмице чинило је 2.000 барјака  уз шта је упаљено и 50-так бакљи. На полувремену испред северне трибине са импровизованог ДЈ пулта пушта се музика.  Север у трансу, спонтано се пале бакље... У тренутку изласка играча на терен музика стаје, а почиње нова бакљада. Током утакмице подизани су транспаренти - прозивке, писани на лицу места, а на последњем је писало: "Час навијања је готов- наставак сутра" који је одлично представио однос снага на трибинама и најавио сутрашњи дерби у кошарци.

Новембар 2003.

Једно од врхунских издања Делија без пиротехнике виђено  је на овом дербију. Фантастично навијање на утакмици већином је било уперено на исмевање учешћа комшија у Лиги Шампиона, које су они потенцирали тих дана, све до првог од три примљена гола. У реализацији кореографија отишли смо корак даље. Картонима је приказан грб нашег клуба преко целе трибине где је плава боја ишла до ограде запада, а црвено беле штрафте ишле су до истока. Након спуштања картона у средиш ња два сектора остаје најлонским прслуцима - маркерима утиснут грб који је сад имао свој прави облик. Коерографија је свој пун смисао добила приказивањем пароле на огради "Све пролази - Звезда траје".

Кореографија комшија са почетка утакмице је нашу кореографију  за друго полувреме учинила још успешнијом – Север одбројава, 10, 9, 8... 0. Дижемо шеталицу - дрес који се при ширењу цепа, насумично распоређене балоне, пар трака  укосо постављених, мању српску  заставу ка источној трибини која се такође одваја на два дела. Вероватно су многи људи на стадиону тада помислили да наша кореографија није успела, чак се са југа чуло "Ово је смешно!", али се тада диже парола "Гробари су наши идоли, кореографије њихове наши су снови" којом смо све објаснили. .

 

НАШИ ПРИЈАТЕЉИ

1986. године Црвена Звезда је играла са Панатинаикосом у  главном граду Грчке, а на утакмици се појавила и група Олимпијакосових навијача која је дошла да упозна Делије. Тада је остварен први контакт.  Грци нам у првом периоду помажу око набавке навијачких реквизита, а Делије су им повремено одлазиле у посету.

Када је 1992. године дошло до новог сусрета са Панатинаикосом, они су у Атини донели транспарент са натписом "Good luck Red Star - GATE 7". То је изазвало ерупцију негодовања навијача "зелених". Наши навијачи су отпоздравили скандирањем "Олимпијакос, Олимпијакос" што је домаће навијаче још више разљутило. Након укидања санкција 1994. године, прва међународна утакмица коју је Звезда одиграла била је баш против Олимпијакоса на Маракани, и уочи тог пријатељског меча Делије су изнеле огромни транспарнт " Welcome Orthodox brothers ", да би 1995. годин е на пријатељском сусрету у Атини они узвратили на исти начин.

Често се на нашем и Олимијакосовом стадиону могу видети обележја братских клубова. Такође, посете и сусрети на европским утакмицама нису реткост. Посете Делија у Торину против Јувентуса, у Монаку против Монака, док су Олимијакосови посетили нас у Швајцарској против Јанг Бојса и у Бону на кошарци, такође и посета Делија њиховом дербију против Панатинаикоса 2004. године.

Све ово што смо написали само је део наше приче, приче о Делијама, навијачима са северне трибине. Други део је другарство, посвећеност и оданост, љубав према клубу... тј. оне вредности које се не могу описати ни речима ни сликама. Свих ових година у сваком тренутку, добром или лошем, искрено смо се борили за интересе Црвене звезде. Верујемо да смо заслужили да и наша остварења буду део историје нашег клуба.

Звезда је живот - остало су ситнице

Делије Север

 

COPYRIGHT  www.delije.net

  
Shop
E-cards
Download
wap.delije.net
Ново у shop-у
Дрес ФКЦЗ 2017
Претрага вести
   

Domaca knjizara