YUMUSICWEB, septembar '98

SUPER TIN, avgust '98

SUPER TIN

U post (ili pred) kataklizmičnoj 1998. EVA BRAUN objavljuje treći album. Goran Vasović je jedini preostali član originalne postave. Studio ''O'' je poprište sudara jednog Mekartnijevca, jednog Lenonovca, jednog Gorbacova (0,7 l), i jednog Sonyja (2 x 1,5 V). Nijedan početak nije tako težak kao početak intervjua?

• Jesi li se ti pripremao za ovo?

XZ: Naravno. 'Ajde pričaj.

• Pa, postoji geneza cele ove priče. Kada je izašao ''Pop Music'', EVA BRAUN je postojala samo na papiru, kao bend koji je trebalo da ispuni promotivne i koncertne obaveze prema izdavaču. A u isto vreme (februar-mart ?96) smo imali jedan bukvalno opštejugoslovenski hit, ''Sasvim obican dan'', pesmu kakvu mnogi bendovi tokom cele karijere cekaju da im se desi, pa se ne desi. Možda mi je u tom trenutku baš zbog toga bilo stalo da sačuvam bend.

XZ: Kakve stvari ti se dogadjaju u takvoj situaciji?

• Razne ? prepoznaju te na ulici i traže autogram, pesma je hit na svim radio i TV stanicama, dešavalo mi se vrtim skalu radija i čujem ''Sasvim običan dan'' istovremeno na dve-tri stanice, da ne poveruješ. Sa druge strane, odlazimo u SKC na poslednji koncert u toj postavi, prodali 1100 karata, a ne razgovaramo medjusobno. I onda te svi vole, zovu da sviraš, nude pare, tapšu po ramenu i govore ''Super ste vi'', a zapravo nemaš bend. Grozno. Definitivan kraj je bio posle tog koncerta, u junu, a od jula do novembra sam bio u totalnom ludilu. Razmišljao sam šta da radim, da li da nastavim dalje, a?

XZ: A Oružje rastura?

• Da, to je bila jako bitna stvar. Da je EVA BRAUN tada bila složan i jak bend, sigurno bismo bili barem u njihovom rangu, što se komercijalnog efekta tice. Ali, pametni Nikola je pokupio kajmak. Negde u to vreme sam i diplomirao i padalo mi je na pamet da sve ostavim, znaš ono ? ''jebeš muziku, idem da radim''.

Bečejski poljoprivredno-industrijski gigant Sojaprotein ipak je ostao uskraćen za jednog ekonomistu ? pripravnika, i to zaslugom koalicije Zajedno. Eva Braun je dobila poziv za ucešće na velikom beogradskom predizbornom mitingu ove vesele druzine. Posle samo dve probe, na bini na Trgu Republike, pred pedesetak hiljada budućih šetača obrela se nova postava grupe. Gitarista Zvonko Stojkov i bubnjar Srdjan Ljiljak bili su uz zabezeknutog Vasovića.

• To je bio potpuno neverovatan doživljaj. Posle svirke mi prilazi Gordan Paunović i kaze ''E, dobri ste bili''. I još nekoliko ljudi isto. Odmah sutradan zovem Ševu (Dušan Ševarlic, basista novosadskog Minstrela) i kažem mu ''Ajde bre da radimo nešto''.
  Postava je tako kompletirana i ozbiljni radovi su započeli u proleće 1997. Uigravanje nove ekipe krenulo je, sasvim logično, kroz učestale koncertne nastupe.
  Da, ova nova postava je za 3-4 meseca imala više koncerata nego stara Eva Braun za 5 godina.

XXZ: Što i nije bilo posebno teško?

• I nije. Recimo, ''Pop Music'' smo promovisali sa ukupno 4 koncerta! Sada smo mnogo novih pesama svirali prvo uzivo, pa tek onda u studiju. Ranije je bilo totalno obrnuto, a sada sam prvi put bio 100% siguran da sa ovim ljudima mogu da izadjem na koncert, da to zvuci zaista dobro i da sam jedini koji moze da pogreši, jer sebe smatram najgorim muzicarem u grupi.

XXZ: To je pomalo komotna pozicija.

• Pa, jeste. Ali uvek nekako imam srece da se iz svega izvucem na dobar način. I inace u zivotu.

U izvlacenju EVE BRAUN iz kolektivnnog poluzaborava posle privremenog raspada vaznu ulogu je, što Vaske posebno istice, odigrao Slobodan Nešovic ? Loka, vlasnik izdavacke kuce Automatik. Prvo indirektno, pošto su njegovi šticenici OPO u jednom trenutku postavili Vasovicu kreativni i komercijalni izazov na koji nije mogao da ne odgovori, a potom i direktno, objavivši reizdanje ''Prisluškivanja'' i konacno, novi album EVE BRAUN.

XZ: Koja je bila tvoja, vaša osnovna ideja u vezi sa ovom plocom?

• Prva ideja je bila da se napravi cvršca ploca. zešca, energicnija gitarska ploca. Novi ljudi u bendu su cak bili pomalo zbunjeni time. Mi, recimo, ranije gotovo i nismo koristili distorziju, sve je bilo plink-plink. Zvonko uporno nije hteo da svira sa distorzijom da ne bi, kao, pokvario pesme, pa sam morao na probama krišom da mu uključujem papucu. Znaci, hteli smo modernu plocu, koja zvuci kao da je izašla 1998. A ne kao što je bio ''Pop Music''.

XZ: Misliš da je ''Pop Music'' zvucao staromodno?

• Mislim da jeste. Staromodno je uradjena ploca. Mozda je baš zbog toga lepa. Meni je ''Pop Music'' danas čudan. Puno ljudi kaže da je to velika ploča. Znam da je drugačija i da smo hteli da probamo da napravimo neki vatromet pop muzike, da istražujemo. A sada nisam hteo da imitiram ''Pop Music'', već da napravim odmak od svega toga. Sa ovom plocom smo hteli da, kad pustiš naš CD, cuješ zvuk kao Manic Street Preachers. Pop i melodija su i dalje primarni, ali hteli smo da pomerimo pricu u zvuku ? zešce i modernije.

XZ: Kad vec pricamo o zešcem zvuku, u jednom starom intervjuu si mi govorio o tome da si od svih nekadašnjih clanova grupe upravo ti bio taj koji je, kako si rekao, ''šecerio'' stvari.

• Dobro, ja sam mozda i nesvesno u staroj postavi sebi dao ulogu da uvek budem taj koji ce da kaze ?Stani, treba i neki hit da se ima?. ?Sasvim obican dan? je tipican primer komercijalnog pisanja, pesma za koju sam znao da ce biti hit istog trenutka kada sam je napisao. Tacno zato je i napisana, ni zbog cega drugog. Budi realan, ta pesma je prodala 80% tiraza ?Pop Music?. Ja, inace, mrzim tu pesmu, ali je dobro imati je. Znaš, kad na koncertu sve ode bestraga, uvek mozeš da pukneš ?Sasvim običan dan? i svi su srecni.

XZ: Sada si imao slobodu da napraviš 10 takvih hitova.

• Da, hteo sam da napravim hit plocu i to me dosta okupiralo ? da ukljucim sebi tu sijalicu u glavi, da pišem komercijalno, ali i da vidim dokle se moze ici, a da se ne prodaš u najgorem smislu te reci. Mislim da sam sa ovom plocom blizu savršenstva. u balansu izmedju kvaliteta i komercijalnosti. Inace, nisam uopšte gadljiv na pravljenje kompromisa. Kada nešto ozbiljno radiš, onda moraš do odredjene mere da praviš kompromise.

XZ: Koji je bio tvoj kompromis?

• Pa sigurno da ga je bilo. Sigurno da je neki put Mirko (Vukomanovic, producent albuma) došao i rekao ?Slušaj, mani se tripova, mislim da je ovako ipak bolje?. Zapravo, pošto sam ja dosta lenj covek, mozda ga nisam ni pravio. Kompromis je bio potpuno prepustiti produkciju Mirku ? ja nisam cak ni bio na miksu. Meni ta vrsta kompromisa odgovara ? da ne moram da mislim o stvarima o kojima sam do sada mislio, a koje me opterecuju. Moje je da napišem pesmu, da je sa bendom aranziram, predstavim i da onaj ko sluša pronadje u njoj nešto. Ako pronadje ? super!

XZ: Da li ljudi koji slušaju mogu da budu svesni tvog kompromisa?

• Znaš, mi mistifikujemo to. Meni je ova ploca drastican pomak u odnosu na staru EVU BRAUN, ali garantujem ti da mnogi naši stari fanovi to nece osetiti. Uostalom, tu smo i dalje Pjer i ja, to su naše pesme.

Pjer je, naravno, Petar Dolinka ? ranije punopravni clan EVE BRAUN i autor nekih od najemotivnijih pop pesama ikada napisanih na srpskom jeziku. Za razliku od Vasovica, on se ipak priklonio pomenutoj fabrici sojinih preradjevina, ali u njegovoj sobi i dalje nastaju zvucne melodrame retke lepote.

• Pjer je odlucio da njemu koncerti, snimanja i takve stvari ne trebaju. On pravi pesme, radimo zajedno, i imao je puno udela u ovom albumu. Dao je par pesama i jako, jako puno mi je pomogao oko tekstova. Dobro je imati takvog partnera, jer te uvek koriguje. On je na kraju krajeva moj najbolji prijatelj.

?I autor pesme ?Prisluškivanja?, uz ?Glas sa radija? verovatno vrhunca novog albuma, kako Vaske kaze ? ?Najcistije ljubavne pesme koju je EVA BRAUN ikad imala?

Eva Braun je od samog pocetka bila mezimce kriticara. Oni (dobro, mi) su u ovoj grupi prepoznali sveze autore besprekorno utemeljene u zlatnoj, a poslednjih godina ponovo aktuelnoj pop tradiciji 60-ih i neštedimice ih obasipali (zasluzenim) simpatijama i hvalospevima. Šta nova Eva Braun moze od njih da ocekuje?

• Ne interesuje me, realno ? ne interesuje. (Pauza) Mislim? zanima me. Svi smo mi ipak pomalo sujetni. Recimo, prvi put nas je neko sasekao posle onog koncerta u SKC-u. Slobodan Vujanovic je u Našoj borbi napisao negativnu recenziju i ja sam bukvalno 7 dana zbog toga patio. A i mrzeo sam ga, iz dna duše. Sad kad se toga setim cini mi se da je u nekim stvarima malo preterao, ali je sigurno 80% bio u pravu. Stvarno smo bili ocajni. Mada, iziveo sam se u pogledu toga, jer o malo kom bendu je bilo napisano toliko lepih stvari kao o EVI BRAUN.

XZ: Da li je to bila prednost ili?

• Ne verujem da to ima toliko uticaja na publiku. Ranije sam mislio da ima, ali nema.

XZ: A šta ima uticaja?

• Radio, TV i koncerti. Hit pesma, dobar spot i svirke. A ako gledaš kroz prizmu štampe, onda ti je najbitnije da o tebi lepo pišu u Super Teen-u, pošto ima najveci tiraz. Ja bih jako voleo da XZ ili Radio B92 čita i sluša 500.000 ljudi i da se tako promoviše kvalitetna muzika. Ali, fakat je da nije tako. Zemlja u kojoj zivimo je takva kakva je i stvari su takve kakve su?

XZ: Što znaci?

• Da niste komercijalno relevantni.

XZ: Ne mislim na to, nego šta ti treba da uradiš?

• Šta da ja uradim? Da širim kulturu i civilizaciju preko EVE BRAUN?

XZ: Ne, ne, nego kako da dopreš do tih 500.000 ljudi?

• Da udješ u sistem i radiš iznutra. Showbiz sistem, politički sistem, svejedno.

XZ: Ovdašnji showbiz sistem je u mnogo cemu replika politickog, ali to sada nije tema. Nego, da li misliš da u tom estradnom sistemu ima mesta za EVU BRAUN u obliku u kome ti zeliš?

• Da, mislim da zapravo postoji strašno veliki prazan prostor. I do sada smo povremeno i po malo uletali u taj prostor. Oruzje je došlo dosta blizu, ali nisu iskoristili šansu.

XZ: Otkud obrada pesme Filma ''Odvedi me iz ovog grada''?

Svirali smo to još 1993. u Kinoteci, na unplugged koncertu. Ja sam jako voleo tu pesmu koja nikada nije bila hit u rangu ''Zamisli zivot?'', a hteo sam da je stavimo još na reizdanje ''Prisluškivanja'', zajedno sa ''Hajde sanjaj me sanjaj''. Sada, pošto smo je vec snimili, nekome je palo na pamet, Mirku cini mi se, da je dobar štos što Sergej (Trifunovic) i ja, a obojica nismo iz ovog grada, baš u Beogradu pevamo ''Odvedi me iz ovog grada''. Jako sam zadovoljan kako je ispala.

XZ: Da li dobra svirka i produkcija, dakle zanatska strana, mogu na neki nacin da te zavaraju, da se i nesvesno udaljiš od onog što si u startu zeleo?

• Pa, moguce je. To uvek moze, u svemu što radiš u zivotu, ako se te stvari pomešaju.

XZ: Koliko forma moze da te povuče?

- Jako mnogo. Ja sam Mekartnijevac, u suštini. Ali dobro je bilo to što smo pre snimanja o svakoj pesmi puno pricali ? kakva bi trebalo da bude, kakvu energiju da emituje i šta da znaci onome ko je sluša. Naravno, neke pesme su ipak pretrpele izmene, mislim da je ?Katatonija? najviše izmenjena tokom snimanja. Uostalom, i sam studio treba koristiti kao instrument, ali smo tezili tome da ploca ima ''live vibe''.

Kako ce album vibrirati u ušima i glavama slušalaca uskoro cete proveriti. EVA BRAUN je napravila zrelu plocu ciji je glavni i savim legitiman cilj da neopozivo uvrsti ovu grupu u kategoriju visokokvalitetnih konstanti ovdašnje scene. Verovatno je zanimljivo, ali sigurno i pomalo mucno za muzicare kada se svaki njihov dobar album smatra za genijalni eksces, kao da je u pitanju nekakva greška sa srecnim ishodom. Ipak, da ne bi sve izgledalo kao super-isplanirana strateška operacija, postoji i onaj drugi, suštinski deo price koji EVU BRAUN smešta medju retke dragocenosti iza cijeg nastupa i stava stoji jak emotivni dozivljaj onoga što isporucuje:

• Nedavno sam sa jednim prijateljem pricao o tome kako se ljudi danas, na kraju veka, ipak pomalo vracaju iracionalnom. I pomenuli smo Oskara Vajlda i ono što je on rekao još krajem 19. veka, a to je da covecanstvu fali nešto što bi se moglo nazvati ''nova hedonija''. Bukvalno to ? vatromet culnih i emotivnih uzivanja. Ljudi zaboravljaju da postoji razlika izmedju eskapizma i hedonizma. Za nas su, recimo, pisali da smo eskapisticka grupa. To je bilo u vreme prvog albuma, znaš kako je bilo ? rat, ludilo, svi su nešto nadrndani, a mi pevamo ''Ja imam svoja jagodna polja''! Fakat je da smo mi hteli da malo pobegnemo od svega toga. Ali, osim što ce pobeci od ruznog, ljudi treba i da se vrate lepom. Ja hocu i o ruznim stvarima da pišem na lep način. Recimo, pesma ?Lavirint? je pesma o izgubljenosti, necemu što oseca mnogo ljudi u ovoj zemlji, ali o tome govori na lep nacin i mozda tako nudi oslobadjanje iz takve situacije.

XZ: To moze da proda 20.000 ploča?

• Ma, u normalnoj zemlji bi prodalo i 100.000. Nije to bitno. Ali, opet, da je ovo normalna zemlja ja mozda ne bih pevao o ''Lavirintu'' i ne bih hteo da bezim u ''Santa Fe'' kad sam naduvan. Mozda bih hteo da bezim u? Mrcajevce, šta ja znam. Ali u zemlji u kojoj postoji toliko negativne energije ja pišem svoj dozivljaj te negativne energije na pozitivan nacin, koliko god to apsurdno zvucalo.

XZ: Da li te onda sredina bitno odredjuje, tako da na primer ? EVA BRAUN zaista zvuci kao bend iz?

• Izvini, mala digresija ? to sa ''sredinom'' zvuci kao ona prica o tzv. vojvodjanskoj pop sceni; to ne postoji, to su izmišljotine. Muzika ne moze da se odredjuje geografski, nego mozgom i emocijama. Mozemo, doduše, da pricamo o stanju u kome se društvo nalazi. Kada je sve u društvu išcašeno i bolesno, normalno je da svi pišu na taj nacin. Ali mi zelimo da ponudimo odmak ? da ponudimo ljudima da i u toj depresiji ili melanholiji pronadju nešto lepo. Ponekad je lepo biti tuzan.

XZ: Ovo bi bio lep kraj intervjua, ali cini mi se da ovo nije ploca koja velica lepotu tuge.

• Naprotiv. Ova ploca je, definitivno, nešto najpozitivnije što je EVA BRAUN ikada napravila. Sigurno je najmanje melanholicna. A nostalgicna sigurno nije, u to sam siguran. Nije nostalgicna na nacin na koji su ''Prisluškivanja'' i ''Pop Music'' bili.

XZ: A dosta ti je bitno da se dobro proda?

• Pa jeste, inace nema smisla baviti se ovim. Ja mislim da sam u tome iskren, kao što sam iskren u onome o čemu pevam.

XZ: A šta ti je najbitnije?

• Moja devojka.

Tomislav Grujić