Odlomak dana:

Uzdahnuce, verovatno. Cestice sjaja rastopice joj se nacas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi. Bice sama, nadam se. Jer, tad ce se u ritmu njenog pulsa mozda pojaviti ona uznemirena i kljucna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluskivao u odjecima nasih tisina. Tisina. Da. I onda ce znati da je jedina koju sam ikad voleo. Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca. Stedeci se. Uceci se kako cu najbolje voleti nju.
Kada je konacno nadjem.

[Jedan od onih zivota]