Djole Balasevic za "Svet" pise o poseti Mesicu, koncertu koji je odrzao u Hagu i skandaloznom novogodisnjem programu ovdasnjih tv-stanica Obecao sam da cu napisati jos ponesto o koncertima u Zagrebu, ali sam u medjuvremenu jos malo putovao, pa to vise nije samo medijski nego je cak i kalendarski zastarelo. Kad bih sad pricu o "Ledenoj dvorani" pokusao da uvalim publici zeljnoj cifara o novogodisnjim zaradama mojih kolega, bojim se da bih se izblamirao kao drugorazredni saner koji ekipi ultra-sminkera u basti "Mediteranea" pokusava da utopi neku olupanu proslogodisnju "nokiu"... Pa ipak, gospodina Stjepana Mesica moram bar nakratko da pomenem, ne samo zbog velikog gesta kojim je uoci drugog koncerta Bebu i mene pozvao u svoju rezidenciju, nego i zbog krajnje pozitivnog utiska koji je taj razboriti covek ostavio na mene. Naravno da nas susret na Pantovscaku mnogima nije bio po volji, sto mi je, da se ne lazemo, narocito drago, mada mi je u istoj meri i krivo sto i ovde nemam kog predsednika tog gabarita. Eh, tuzni i zalosni, sto bi rekla moja baba-Milanka, Ovi Moji Predsednici su u fazonu "na se mislim kada zora svice", i ne samo da im ne pada na pamet da pozovu nekog tamburasa na cvarke, nego im kanda ne pada na pamet da pozovu bilo koga na bilo sta? No, zato definitivno nisu gadljivi da se sami pozivaju gde god stignu, i ovaj novogodisnji program bio je vasar dosad nevidjene medijske pohlepe, od "posebnih obracanja", preko kviza, skrivenih kamera i decijih emisija pa sve do samoproglasavanja u (zamalo) najuspesnije licnosti godine. Cak su i One Dve Pevaljke (od kojih jedna ima novi CD, a druga nezajazljivu potrebu da bude glavna i kad nema novi CD), ovog puta ostale u senci zivih i animiranih politicara koji se pale na reflektore i kamere... Sta da vam kazem? Mnoge sam do sada gledao kako se dizu i padaju, i sve mi je jasno. Neki od Ovih su promaseni glumci, neki promaseni sportisti, neki promaseni muzikanti, ali svi redom su, nazalost, promaseni politicari i, ma koliko da sam kvaran, nimalo mi nije drago sto je to tako. Kao i vecina nas, osecam se poprilicno jadno i izrabljeno. Kao, recimo, stari iznjakani "jugo 55" iz auto-skole, na kom se dosad hiljadu i jedan bezveznjakovic ucio da vozi... Poziv predsednika Hrvatske prihvatio sam, dakle, iz licnih razloga, kao sto mi je iz licnih i prijateljskih razloga bio i upucen, ali ono sto godinama pokusavaju da mi ospore, ipak nije izostalo, i taj nezvanicni susret dobio je diplomatski znacaj veci nego sto bi ga izazvala nekakva delegacija skorojevica koja bi se razbezala kad foto-celija ukljuci vodu za ispiranje pisoara. Da, gospodo, svidelo se to vama ili ne, ja ovu zemlju predstavljam gde god me put nanese, u Ujedinjenim Nacijama ili u diskoteci "Grodonija" u Rumlagu, i nigde je jos nisam obrukao. Znao sam i ovog puta da sirom otvaram vrata koja su pre mene otskrinuli "Partibrejkersi", Rambo, Bajaga, i da ce dobra volja Stipe Mesica mozda uciniti da se posle jedanaest godina i neki od prepadnutih muzickih urednika hrvatskih radio-stanica usudi da konacno pusti i nekog "s ove strane", sto se, kako sam obavesten, upravo i dogodilo... No, posto sam na put poneo samo patike, bele za strapac, i crvene, koncertne, pazario sam na brzaka "bosove" cipele za dvesto eura, cisto da vide da izlazimo iz krize, ako bas budu zagledali. Pokazalo se da nije bilo potrebe, al' dobro, mozda mi ustrebaju za neku svadbu ili, ne daj boze, neku drugu priliku, u svakom slucaju nece se baciti. Protokola nije bilo, predsednik je licno posluzio zagorske cvarke, onako u platnenoj salveti, sa kukuruznim kruhom, razgovarali smo o sinocnom koncertu, na kojem su bile njegove kcerke, pa malo o Pogorelicu, a vise o Slobi, Tudjmanu i onom njihovom cuvenom telefonu preko koga su jedan drugom slali SMS porukice sve vreme rata. Provalio sam kako su hteli da me obuku u kelnersko odelo kad sam u Karadjordjevo dosao u patikama, a onda je on rekao da je kao gimnazijalac, kao partizanski sin, dobio cokoladu od Tileta, pa je Beba poturila da joj se potpise na cokoladu koju joj je pre toga doneo, kad je trazila "nesto slatko", i tako, rec po rec, "blago gostima, oni mogu da odu kuci kad 'oce", kako se to vec kaze kod nas u Salajci... Da, rano sledeceg jutra nas domacin je putovao u Vatikan, i sad se kajem sto nisam pitao da od Pape pozajmi onaj neprobojni kiosk, znam neke ovde koji se samo jos u tome nisu vozali, siguran sam da ne bi pitali sta kosta. Uglavnom, ispratio nas je do vrata (ne bojte se, vezan je ker), a Bebara i ja smo pozurili u "Potepuh" kod mog starog prijatelja Pere Mociboba, gde smo bezobrazno kasnili zbog neocekivanog poziva gospodina Mesica. Ekipa se vec razisla, i znajuci kako Pero moze biti prgav, za svaki slucaj sam se slikao sa konobarima, a i sa Bebom ispred "Potepuha", kao dokaz da smo u 19.49, jedanaest minuta pred koncert, ipak bili tamo gde smo se dogovorili. Nadam se da "Svet" dobacuje do Zagreba, i da ce mom frendu, ili sinu mu Tvrtku, neko preneti da smo bili tamo. Ja se prosto ne usudjujem... I tako... Nedelju dana kasnije odrzao sam i poslednji koncert turneje, u Hagu, da ne poverujes. Ona pcelica od nase ambasadorke, Maja Mitrovic dovela je na koncert diplomatski kor svih "bivsih jugoslovenskih republika", kao i predstavnike nekih "buducih bivsih jugoslovenskih republika", plus ambasadora Malte, i albanskog ambasadora sa suprugom. Slobu, uzgred, nisam pominjao, nije mi drago sto je tamo, ja i dalje mislim da je on pre za zdravstvenu nego za kaznenu ustanovu, al' sta je tu je. Koncert je bio svetski, na nivou tog skupa, a na njemu i moj zemljak iz Bukovca, koji je doputovao cak iz Istocnog Timura, tim povodom. Njegova supruga, koja govori srpski bolje nego Njegovo Velicanstvo, pruzila mi je ruku sa osmehom, ali ipak sam je primio samo za vrh prsta. - Drago mi je gospodjo Florens Hartman. Ja sam jedan od retkih iz mog kraja koji ce se iz Haga 'ladno vratiti.. Odgovorila je da nisam jedini, i da ce se mnogi vratiti, ali to je ipak nezvanicno. Molim baba-pundjare da se jos ne okupljaju po trgovima, i penzose da ne ostre transparente. Bice blagovremeno obavesteni... Eto... Da mi je neko osamdesetseste, kad sam napisao "bagrenje", rekao da ce sukob izmedju Srba i Siptara rasturiti moju zemlju, da ce se pojaviti predsednik Milosevic koji ce zakuvati sa celim svetom, da ce u Novom Sadu biti bombardovani mostovi, i da cu posle svega tu istu pesmu pevati u glavnom gradu Holandije, gde ce bivsi predsednik Jugoslavije biti u zatvoru, a albanski ambasador gost na koncertu, verovatno bih mu savetovao da pise scenarija za meksicke serije. A eto, desilo se... I, kad bolje razmislim, nije neki uspeh sto sam se vratio iz Haga? Imao sam prosle godine dva koncerta i u Kovinu. E, kad sam se odande vratio, a da me nisu spakovali u dildaru, to znaci da cu ziveti hiljadu tristo godina... Mada bi i hiljadu dvestopedeset bilo puna kapa...