ZA MILICA DZAROVSKA

12 pesama za 12 dama. Ovaj put nema politike. (ili?) Zasto?

Posle "Gede Gluperde", "Ziveti slobodno", i ostalih pesama sa CD "DEVEDESETE", svaka moja nova pesma ocekivala se kao politicki stav, ali ne zasluzuje bas svaki politicki sezonac da udje u moje stihove. Zato sam namerno pobegao od svega toga zeleci da publiku rasteretim politike, koja, na kraju krajeva i nije univerzalna kao emocije po kojima se pronalaze ljudi koji vole moje pesme. Na koncertima u Skopju ili Ljubljani Vasa Ladacki je mnogo vazniji nego Sloba Milosevic, i zato sam se vratio ljubavnim pesmama. Ako se neki genijalni kriticar seti da postavi pitanje "kome treba ovakva ploca?", odgovor je vrlo jednostavan: treba meni...

Imena likova (zenska imena u pesmama) su izmisljena ili su stvarno postojale, postoje? Postoji li neka prica koja ih sve vezuje?

Nadam se da vase novine nece dospeti u ruke Olivere Balasevic, jer ja stalno govorim da je prica koja povezuje sve ove devojke "Dnevnik starog momka", a ne moj dnevnik, jer moj dnevnik bi se zvao "Dnevnik sredovecnog oca troje dece sa istom majkom", ili tako nesto? Naravno, to su ipak neke zabelezene uspomene, sa promenjenim imenima i datumima, da se malo zavara trag. Ili je elegantnije da to nazovemo "sloboda stvaralastva"?

Čula sam kritike (o albumu) "najspontaniji do sada sa najvise duse". Mozda se i zato toliko vrti? Interesantno, nikad se ne drzite do nekog "muzickog trenda", niste rob nekim dopadljivim stilovima, nazivate sebe pesnikom i sansonjerom, a prolazite (i to odlicno) i kao muzicar. Kako?

Verujem da sam nekima bio dosadan cim sam se pojavio, a kamoli posle dvadeset i pet godina, koliko sam na sceni, ma, dosadio sam bogu i svetu. Zato sam u medjuvremenu "morao" da se oprobavam u raznim stilovima, i bila je to, ustvari, divna igra, koja je zahvaljujuci vrhunskim muzicarima sa kojima radim (i druzim se), proizvela neke potpuno razlicite hitove, od cardasa i kantrija do bluza i densa, od "Devojke sa cardas nogama" do "Princezo, javi se...", ali se ja ipak smatram prvenstveno sansonjerom, i svaka moja pesma u pocetku uvek zvuci kao "Protina kci", sto i nije tako lose, kad bolje razmislim?

Svaki vas koncert u Skopju je jos jedan susret sa prijateljima. Ostvarili ste savrsenu komunikaciju sa "publikom iz Univerzalne". Sta ocekujete ovaj put?

Pomalo sam mator za sve ovo, i ponekad, vracajuci se sa nekog koncerta kroz maglu i noc, sanjam o tome da u svom dvoristu izgradim salu u koju bi publika dolazila sa svih strana. E, ta sala iz snova bi bila kopija Univerzalne. Okrugla, pomalo nalik na cirkusku satru, akusticna, prisna, ne preterano velika, u kojoj devedeset i sest odsto publike peva bolje od mene. Ni ovog puta ne mogu da ocekujem vise od prethodnih koncerata u Skopju, to bi bilo neskromno. I dalje nemam "specijalnih gostiju", ali imam plocu koja jos nije promovisana u Makedoniji, a imam i nekih pesama jos iz proslog milenijuma, pa mislim da nece biti problema...

Jel istina da vas bolje primaju u "inostranstvu" nego kuci?

Procitao sam negde da je Alka Vujica izjavila da Bajaga i ja bolje prolazimo u Hrvatskoj nego u Srbiji, ako na to mislite, ali prvo i prvo, ne smete bas preozbiljno shvatati Alku Vujicu, posto ona nikad nije bila ni na jednom mom koncertu, ni u Hrvatskoj ni u Srbiji, a drugo i drugo, ja sam i u (na primer) Portorozu i u (na primer) Tuzli "kod kuce", i bez obzira na zastave, rampe i malo drugacije uniforme carinika, ni u Skopju se jos nijednom do sad nisam osetio strancem. U Jugoslaviji, ako se ta zemlja jos uvek tako zove (danas nisam slusao vesti?) svake godine odrzim desetak koncerata u Beogradu, a napunim i Suboticu, Krusevac, Uzice... Evo, u Novom Sadu, gde sam i zakonski "kod kuce", u martu sam imao koncert na kom je bilo deset hiljada mojih sugradjana, ali da se ne pravim dalje vazan, jer nije stvar "u masi" nego u ljudima koji te vole. U malim mestima, kao recimo Titel, koji bi neki nazvali i selom, Dom Kulture je bio dupke prepunjen sa "samo" petsto ljudi, a to je u stvari svaki sesti stanovnik, sto je fenomenalno. Pa je i koncert bio takav, fenomenalan...

Uskoro vas ceka Zagreb.Prvi je koncert vec rasprodat, zakazan je i drugi. Sta kazete na komentare "On je sve vreme furao neku njegovu nepozeljnost u Hrvatskoj, pa sad dolazi da isproba, dokaze, da je obratno". (komentari sa vaseg weba). Sta mislite, hoce li u Zagrebu preovladavati VASA publika, ili oni koji su dosli iz te neke radoznalosti?

Da se ne foliramo, u onoj bivsoj, "Velikoj Jugoslaviji", u Zagrebu sam bio popularniji nego igde, i ovo nije prvi put da to kazem. Taj grad i ja smo u posebnoj vezi, i uopste, hrvatska publika mi je daleko vise znacila nego publika u mnogim gradovima koji su geografski ostali u mojoj zemlji, i u kojima nikad nije postojao neki poseban interes za moje pesme. Na koncertima u Puli, Cakovcu i Osijeku, vec sam se sreo sa ljudima koji su iz tih gradova prethodnih deset godina putovali u Ljubljanu ili Sarajevo, da se tamo nadjemo tajno, kao ljubavnici, i, kad vec pomenuh ljubav, u nju nikad nisam ni sumnjao kad je zagrebacka publika u pitanju. Ali to ne iskljucuje pricu o "nepozeljnosti". Mislim da su tu teze pomalo zamenjene, i da je dovoljno prelistati sta je hrvatska stampa o meni pisala sve ove godine, i bice jasno da nisam ja taj koji "fura nepozeljnost". Zaboga, pa deset godina me, kao ni ostalih "s ove strane" nema ni na televiziji ni na radiju, ne deluje mi to bas jako pozeljno? Potrebna je gomila papira, dozvola i kojecega za taj koncert, i jos uvek nisam potpuno siguran da se dan ranije nece pojaviti neka "udruga glazbenika" sa zahtevom da se nastup zabrani. Ostaje mi samo da se nadam da niko od Zlonamernih nece ni proci kraj Ledene Dvorane, trinestog decembra, i da ce nasu bajku bar tih nekoliko sati ostaviti na miru...

Da li se sa funkcijom ambasadora dobre volje u UN u neku ruku osecate kao politicar, i mozete li uopste da vidite sebe kao politicara?

Ja sam ambasador dobre volje bio i ranije, "na crno", daleko pre no sto mi je gospodja Ogata to zvanicno urucila, i taj dogadjaj, mada veoma znacajan za nasu porodicu, nije mi u zivotu promenuo puno toga. Ta funkcija nije politicka, i ne bih je ni prihvatio da jeste. Na milenijumskom samitu, na kom sam imao cast da se nadjem u drustvu za koje je generalni sekretar, gospodin Anan rekao "da se jos nikad u velikoj sali ujedinjenih nacija nije okupilo toliko talenta", postavljeno mi je i pitanje da li cu sad ja biti predstavnik svoje zemlje u ujedinjenim nacijama, na sta sam se samo nasmesio, znajuci kakva ce jagma za titulama nastati medju "revolucionarima" posle pada Slobinog rezima. Mnogo vise mi je znacilo sto su me tom prilikom u UN pozdravili predstavnici misija svih "bivsih", i Makedonci, i Bosanci i Hrvati, pa cak i jugoslovenski ambasador, u to vreme, neposredno posle "petog oktobra", jos uvek nesmenjeni Milosevicev covek, i tek te cestitke overile su moje zvanje ambasadora dobre volje i ucinile ga opravdanim...

Koliko su se stvari u Srbiji promenule na bolje (mislim konkretno za umetnike muzicare) od kad "Geda" nije na vlasti?

Odvikao sam se od toga da se na ikoga oslanjam. Borio sam se protiv pirata sasvim sam, izdavao sam svoje CD i knjige sasvim sam, i ne ocekujem da ce mi sada iko pomoci. Uostalom, ne moze ti ministarstvo kulture nagurati publiku u dvoranu, to je ipak samo tvoja stvar. Sadasnjeg ministra kulture inace dobro znam od ranije, dolazio mi je redovno na koncerte i bili smo saborci protiv Gede, ali otkad je ministar, ni jednom se nismo culi, i propustio je otad vec sedamnaest koncerata u "Sava Centru". Mozda se boji da cu nesto traziti od njega, stan ili beneficirani radni staz, ali zaista mi nista ne treba, kao sto rekoh. Ja zivim svoju legendu...

ZA SONJA ALEKSOSKA-NEDELKOVSKA

Turneja "dnevnik starog momka" nastavlja se punom parom. Uskoro dolazite u Skopje. Recite nam malo vise o vasem bendu i konceptu repertoara. Da li nas mozda ocekuje neko iznenadjenje?

Moj bend, cuveni "THE UNFUCKABLES", doziveo je dve promene u odnosu na prethodni koncert u Skopju, ostali smo bez dva clana koja su se navukla na nesto sa cega se jos niko nije skinuo, jedan na heroin, drugi na politiku. Srecom u nesreci, te iznudjene promene ispale su "promene na bolje", bend je podmladjen i to je sad spoj iskustva i mladosti koji u konceptu "romantika bez politike" savrseno funkcionise, u sta ce i publika moci da se uveri...

Kolku vremena traje vasa turneja, gde ste do sada sve bili i da li su sale uvek bile pune?

Ne radimo u onom fazonu "Tito-partija, cirkus Adrija", od cetiri, sest i osam, nego to radimo za svoju dusu, sa pauzama koje nam omogucuju da se zazelimo publike, i da se publika nas zazeli. Bili smo vec i u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, ali i u Ljubljani, Osijeku, Londonu, Cirihu, Becu... Negde je bilo deset hiljad ljudi, u velikim salama, a negde sesto-sedamsto, u prepunim pozoristima po manjim mestima, ali da nije Berlina, u kom je prevelika sala bila poluprazna, i Cacka, u kom je ostalo pedesetak karata, mirne duse bih mogao reci da je svuda bilo puno-puncato...

Jedna vasa koleginica iz Jugoslavije izjavila je da se bolje oseca u Makedoniji nego u Hrvatskoj, gde kako ona kaze jugoslovenski pevaci nisu pozeljni. Vi cete u Zagrebu nastupiti na 12. 12, a karte su vec rasprodate. Koji je vas komentar u vezi toga?

U Makedoniji nije bilo rata, i to sve objasnjava. Mnogo ljudi je iz rata izaslo osteceno, i mentalno i fizicki, i bice potrebno puno vremena da oziljci zarastu, bojim se da ce cak nekoliko generacija biti potroseno na popravljanje onoga sto su idioti pokvarili. U Hrvatskoj sam bio popularniji nego igde u "Velikoj Jugoslaviji", i ocito da je nesto od te magije ostalo medju nama, ali ima puno onih kojima to smeta, sto je potpuno ljudski. Tuzno je kad se na koncertu vise paznje mora posvetiti obezbedjenju nego ozvucenju, ali ni publika ni ja nismo krivi za to, i verujem da ce ljubav nadjacati sve drugo, barem za tih par sati koliko koncert traje, kad vec to nije uspevala svih ovih godina koje su nas udaljile jedne od drugih...

Kako je publika prihvatila pesme vaseg novog albuma? Kakva je situacija od vaseg najnovijeg koncertnog iskustva: da li publika ipak vise "otkida" na one stare hitove i evergrine?

Svaka je pesma jednom nova, i uvek su bolje "one stare", ali jedino sto vam mogu obecati je da ce i ove nove uskoro postati "stare", i to nazalost i brze nego sto bi smo zeleli. Jednom su tako i za "Zivot je more" govorili da nije tako dobra kao "Prva ljubav", a onda su za "Neke nove klince" govorili da ipak nisu kao "Zivot je more", i tako redom, sve do "Nedostaje mi nasa ljubav", ili do neke od pesama sa ove poslednje ploce. Ipak, od grada do grada, publika reaguje drugacije, negde se loze na balade, negde na "madjarice", a negde ove nove pesme znaju bolje od nas. Zato ih je najbolje pobrkati, osluskujuci puls publike, bez striktnog scenarija i "reda voznje"...

Kad spojite prva slova svakog stiha od 12 pesama koji su na albumu "dnevnik starog momka" dobijete akrostih Olja je najbolja. Olja je vasa supruga, koju ste zeleli uvek da bude pored vas, a ne iza vas. Kako biste na kratko opisali Olju i zivot sa njom?

Ne mogu na kratko opisati Olju. Ni kad bih napisao jos ovoliko pesama i knjiga ne verujem da bi to bilo dovoljno. Taj akrostih je samo mala tajna posveta, a u zivotu s njom nalazim sve junakinje mojih stihova i romana, jednom sam joj rekao da mora biti strasno umorna jer je ja samo presvlacim i sminkam, a ona sama-samcita igra sve junakinje mojih prica...

Porodica Balasevic cesto puta je bila vezana za ogovaranja, traceve i carsijske price. Koji je bio vas odbrambeni mehanizam u tim situacijama?

Nema tog iskustva koje te moze poduciti da ostanes imun na neistine i lazi, kazu da je to "cena slave", i sto je slava veca to je i porez na nju veci. Postigao sam jednu neoprostivu kolicinu uspeha, i svaki moj novi uspeh vec pocinje pomalo da me nervira, jer znam da za sobom povlaci lavinu osporavanja, ogovaranja i ostalih pakosti. Nije to bas sasvim normalna situacija, i ja se sve vise klonim publiciteta i javnih nastupa bez nekog opravdanog razloga, ali najcesce ni to nije dovoljno. Mi ljudi smo, izgleda, pre zli nego dobri, i svako vise voli da procita nesto o trostrukom ubistvu pred diskotekom, nego o dedi sa periferije koji je odgajio bundevu tesku pedeset kila...

Cesto kazete da ste sretna porodica, sto ne znaci da imate manje problema od drugih. Kako ste uspeli da se izborite sa tako teskim problemom, kad se vase drugo dete Jelena sa nepunih 17 godina probudila u bolnici i nije mogla da makne nijedan deo svog tela, posle nesrece. Kako je sada Jelena, koju zovete jednostavno Beba?

Bili smo svi zajedno, u svemu, dvadeset i cetiri sata dnevno, i ma kako to pateticno zvucalo, pobedila je nasa ljubav, nismo imali drugog izlaza. U bolnici su bili zadivljeni kako se borimo za njen zivot, a mi smo se borili za svoje zivote, jer bez Bebe ni oni ne bi vredeli. Oni koji su me posle toga videli nisu mogli a da glasno ne primete kako sam ostario, ali to je bila najmanja cena koju sam bio spreman da platim za njen oporavak. Te noci sam usao na prijemno zaustavljen negde u vremenu kao Dorijan Grej, a sledeceg jutra, posle svega sto sam doziveo izasao sam iz hodnika ispred operacione sale kao vrsnjak svojih godina. I sad je sve na svom mestu. Jelena se cudesno oporavila, od potpune paralisanosti i kvadriplegije ponovo naucila da hoda, trci, pliva, vozi bicikl, i samo nas neki mali pokreti koji se milimetarski vracaju u normalu ponekad podsete na sve sto smo prosli...

Jedna njena pesma, za koju je napisala tekst i muziku, bila je primljena na proslogodisnji budvanski festival i osvojila trece mesto u kategoriji pop-pesme! "Doris je vozila mini moris" pevao je popularni pevac iz hrvatske, Sandi. Da li ste sretni sto je krenula vasim putem, i da li joj pomazete?

Po medicinskoj statistici, Beba je jedan u milion koji je iz te teske povrede izadje na svojim nogama, a po nekoj mojoj statistici ona je jedan u sto miliona sa takvim talentom za pisanje i pravljenje pesama. Nazalost, posledice povrede tog cetvrtog vratnog prsljena se najsporije otklanjaju sa prstiju sake, tako da je njena karijera gitariste i pijaniste pomalo usporena, i ona se sve vise orijentise ka kompjuteru i toj vrsti komponovanja, a mi je ne pozurujemo. Pesma koju je na nase nagovaranje poslala u Budvu bila je vise igra, prilika da se ogleda sa "pravim" muzicarima i da se uveri da je i ona "prava", sto svi mi u porodici odavno znamo. Ne pomazem joj, osim savetima, sujetna je kao i svaki umetnik, i ne dopusta da joj se mesam u pesme...

Jednom ste pevali da kao mlad "jedino vam vazno bilo da postanete levo krilo il centarfor skolskog tima".Da li vas sin Aleksa ima sve predispozicije da bude bas to?

Nisam siguran da ce se Aleksa baviti sportom, iako je od majke, inace vrhunskog sportiste, gimnasticke reprezentativke "one zemlje od dvadeset miliona stanovnika", nasledio savrsenu motoriku i kordinaciju. On sve vise pevusi, ima sluh bolji od tate, sto i nije neki znak, ali cini mi se da mu interesovanja vise idu prema sceni. Jednom sam ga, kad mi se cinilo da je u dilemi izmedju tenisa i fudbala pitao kojim ce se sportom baviti, a on mi je posle kraceg razmisljanja odgovorio: koncertom! Tako je bilo i sa Jovanom, za nju se sport prosto lepio, ali ona je zelela na balet, a ovih dana sprema diplomski na pozorisnoj akademiji. No, mi smo tu da osluskujemo njihove talente, i da im pomognemo da istraju u svojim odlukama. Ne bojim se ni za jedno od njih, svo troje su odlicni klinci, bolji od nas...

Cula sam da umesto romana poceli ste da pisete nesto kao kalendar vaseg detinjstva. Zasto ste promenuli plan?

Ustvari ga nisam promenuo, ja uvek kazem da "pisem knjigu", a strucnjaci posle vec odrede da li je to esej, novela, ili nesto trece. Ova prica sa "kalendarom" je uveliko odmakla, i izlazak te knjige, potpuno vedre i pozitivne, ceka zavrsetak turneje i koncerata, jedno s drugim ne ide. Mene rad na tome strasno raduje, divno je kad ti je hobi i zadovoljstvo ujedno i profesija, imao sam zaista ludacku srecu oko toga...

Spremate li neke nove pesme, i kad planirate novi album?

Nikad ne jurim pesme, cekam da mi one "dodju", i rad na albumu zapocinje tek onda kad mi ih se u glavi nakupi toliko da pocnu da prave guzvu, obicno ih bude devet, tu mi je negde kapacitet skladista u glavi. Ovu plocu sam napravio malo preko reda, bezeci od politike i "aktuelnosti", ali cu nadalje pokusati da drzim taj neki svoj ritam, koji je u skladu i sa postovanjem publike, dve godine izmedju dva CD-a, to je cini mi se sasvim OK? Sledeca jesen, znaci, pa to ni nije tako daleko...

treca pitanja, ne znam za koga?

Zasto se ni na jednom koncertu nisi pojavio sa kravatom i u odelu, koliko samo jednom da si to uradio, promene radi?

Nikad nisam mislio da cu jednog dana izlaziti pred ljude, ali kad se to iznenada desilo, na opatijskom festivalu 1978, izasao sam u farmerkama i ispasanoj kosulji, da su me tada uslovljavali da nosim odelo, moja karijera bi istog casa bila zavrsena. Ni privatno nemam odela, kravatu sam nosio samo u vojsci, onu "na gumicu", cak sam se i ozenio u dzinsu, pored onako lepe mlade. Na sceni zelim da se osecam prirodno, publici nikad nisam bio atraktivan vizuelno, i ta vrsta maskenbala mi nije potrebna. U jednoj televizijskoj emisii pojavio sam se u belom odelu, ali to je bio stos, nista vise...

Sta mislis zasto se novinari trude da ti ceprkaju po intimi, a ti ih uporno izbegavas?

Moj zivot je prilicno nezanimljiv za medije, i pored upornih pokusaja zute stampe da nas razvede, Olja i ja smo i dalje sretni, i ta prica, lepa deca, kuca, meca, nije u fazonu pucnjave ,droge i skandala koje ljudi prizeljkuju. Izbegavam publicitet po svim pitanjima, predugo sam prisutan i mislim da je posteno da se po novinama vise slikaju oni kojima je do toga stalo, ja bas i nisam neki fotomodel. Imam svoje koncerte, poneko knjizevno vece, za pametnog coveka dosta. Moje pesme su moja intima, i to sam podelio sa celim svetom. Ko trazi vise od toga stvarno je bezobrazan...

Sta ti jos fali u zivotu, mislis da si jos uvek mogao da uradis vise od svega ovoga sto si napravio, a nisi?

Glumio sam na filmu, u serijama, napravio preko 120 koncerata u glavnom gradu svoje zemlje, piratirane su mi sve cetiri knjige, sa periferije Novog Sada stigao sam do svecane sale Ujedinjenih Nacija, a tek moji privatni trofeji, klinci i dom, to je tek za hvaljenje. Sta vise? Pa, voleo bih da napisem pozorisnu predstavu. Neki mjuzikl na moj, amaterski nacin. Na prolece se ozbiljno pripremam za to...

Ima li spasa za zabavnu muziku u Srbiji, ili bar onu vrstu muzike koju ti izvodis, u najezdi turbo narodnjaka, i da l bi turbo narodnjake proterao sa malih ekrana, kao sto se sad cini na RTS-u?

U citavom svetu je kriza autora, u Srbiji definitivno, jos 1986, na ploci "Bezdan" napisao sam ono "Narodnjaci su preuzeli stvar...", pa zamislite samo dokle je to do danas otislo? Meni licno Narodnjaci nikad nisu predstavljali konkurenciju, kao ni ja njima, nase publike ne sretnu se ni na glasanju. Ne bih nikog terao sa programa, to nije moj nacin, ja sam recimo bio skinut sa televizije i radija deset godina, pa me to opet nije ugasilo. Nije problem u nesretnicima koji pevaju nego u onima koji to slusaju, i to sve vise na super uredjajima u svojim ogromnim automobilima. Ali da ne ulazim suvise u socioloske analize, odgovor je: Ne. Nema spasa za zabavnjake u zemlji Srbiji...

Kakva saznanja imas o trenutnom stanju na makedonskoj estradnoj sceni?

Na satelitu mi je MTV negde nestala, tamo sam pratio muzicke emisije, ovako sam bez dometa. Bilo je super grupa, ona u kojoj peva jedna devojka, na primer, gledao sam snimke sa koncerta ali nisam registrovao kako se zovu, na zalost. Pratim naravno ove koji dodju "gore", Toseta, Karolinu, Tijanu... Sta da kazem? Covece od mene bolje peva svaki drugi Makedonac, a ne ovi sto snimaju ploce...

Za vreme bivse SFRJ nisi tako cesto dolazio u Makedoniju, sada si tu medju nama skoro svake godine. Otkuda odjednom tako velika ljubav sa tvoje strane prema makedonskoj publici, i sta ces publici ponuditi za ovaj skopski koncert?

Ima jako puno gradova u kojima nikad nisam bio, ni za vreme SFRJ, ni kasnije, u Mostaru, na primer, Kraljevu, Pristini, Dubrovniku... Menadzeri imaju neke svoje puteve, koji se ne poklapaju bas uvek sa nasim zeljama, ali u Makedoniji sam ipak bio vise puta, na zalost u hali Kale, koja bas nije po mojoj meri, ali onda i na onom nezaboravnom koncertu u hali Rabotnicki, koji je medju mojih top-ten najdrazih koncerata. Da sam ranije "otkrio" Univerzalnu sigurno bih dolazio i cesce, ali posle tih koncerata iz devedeset i neke, kad sam prvi put dosao sa pasosem, Skopje ima posebno mesto u mom srcu. Dve godine pre toga nisam nastupao, Sloba i ekipa proganjali su me i hapsili zbog izbegavanja vojske, i Makedonija je svojom iskrenom juznjackom dobrodoslicom ucinila da se ponovo osecam kao covek i umetnik, i to ne mogu zaboraviti. Bojim se samo da ne preteram, da ostanem dobar gost, a za ovaj koncert ne pripremam nista posebno. Kad pevas prijateljima, ne treba ti pirotehnika i crveni sako...

Ima li u nekim tvojim pesmama istorijskih poruka, kao recimo u pesmi "Racunajte na nas"?

Mislim da je istorijskih poruka, a i istorije, djavo da je nosi, bilo sasvim dovoljno, od "Racunajte na nas" pa do "Samo da rata ne bude", "Putuj Evropo", "Covek sa mesecom u ocima", "Gedo, gluperdo", "Ziveti slobodno"... Poruke dobiju na ceni tek kad ih neko i shvati. Povukao sam se iz politike i politiziranja, za vreme Milosevica to je bilo pitanje zivota i smrti, sad bi bilo deplasirano. Zazeleo sam se malo svog omiljenog pevaca, Đordja Balasevica, i sve one njegove patetike...

Koliko si zadovoljan od opstog tretmana u srpskim medijima, i da li te i od fizickih, i od napada druge vrste, mozda cuvaju ljudi-gorile?

Odvikao sam se od televizije za ovu deceniju koju sam bio "skinut", video sam da moze i bez toga. Ne davim sa promocijama, gostovanjima po emisijama, nedavno sam sa Oljom snimao jedan spot, momci koji su ga snimali nisu mogli da veruju da cu doci, znaju da to ne radim. Zivim kao sto rekoh, sasvim normalno, u Novom Sadu me svi znaju, sam napadam i sam se cuvam, nema potrebe za bodi-gardima, Bog je moj telohranitelj. Sa gorilama nemam posla, srecem razne majmune, pretezno orangutane i simpaze gdegod se okrenem, ali gorila nema u mojoj blizini...

Neki tvoji potezi prosledjeni su u medijima i sa par neizbeznih afera, slucaj sa dolaskom Severine u Novi Sad, navodno zbog njene ljubavi prema jednom clanu tvog prateceg orkestra?

Severina je veliki laf, srela se sa Oljom slucajno u Novom Sadu, i tad su se dogovorile da se kao iznenadjenje pojavi na koncertu, bez najave i pompe. Nacin na koji je sve to uradila govori kakva je zvezda, dovela je citav bend za dve pesme, nije htela ni da cuje za neki honorar, ne znam nikog ko bi to tako gospodski izveo. Svaki "muskarac" bi kukao oko obezbedjenja i politike, ali ona je to izvela na svoj superiorni nacin, onako jednom rukom. Mi smo se interno salili na racun jednog svog bivseg clana koji je neposredno pre toga napustio bend, u stilu "onaj se palio na Severinu, sad ce se pojesti ziv sto je nece sresti", ali devijantni novinari su to izvitoperili u idiotsku pricu da se ona, guska, zatreskala u srpskog muzikanta, pa je zbog toga dosla...Kod nas, izgleda, lepa zena uvek mora ispasti glupa. Tako nam je lakse da joj se tajno divimo...

Da li kod kuce slavite sve pravoslavne praznike od Uskrsa i Bozica do krsne slave, jer jednom je u jednim bosanskim novinama izasla navodno tvoja izjava da si srecan sto te sudbina nije povezala sa Alahom?

U prethodnom odgovoru malo sam pomenuo novinare, u ovom odgovoru mogao bih da ih pomenem i malo vise, ali ne vredi. Odrastao sam u pravoslavnoj porodici, u kojoj se tradicija postovala, bez preterane verske zatucanosti, ali par ulica dalje zivela je porodica moje majke, koja je slavila praznike po svojim, katolickim obicajima, sto u multinacionalnom Novom Sadu nije nikakvo cudo. Na koncertima sam pricao o detinjstvu, i te dve religije u mojim genima, i salio se kako mi je najtezi udarac bio kad Uskrs padne na isti dan, jer tad nisam mogao da oba dede istovremeno ojadim za poklon. Tad sam rekao da se u nasoj familiji slavilo sve sem Ramazana, jer Ramazan je post, a moj deda je za praznike smatrao one dane kad se dobro krka, pa bio to Prvi Maj, sveti Aksentije, ili Djeva Marija Snjezna. No, neko je u toj prici video nesto zlo i otisao predaleko, sto vec nije moj problem, nego problem svih tih likova koji svet tako primaju i tako tumace. Oni su nam prethodnih godina zakuvali i mnogo vise nego sto mislimo...

Da li sebe smatras skupim umetnikom, u smislu da za svaki nastup trazis sumu koja nije ispod deset hiljada evra?

Da ne nastupam ispod deset hiljada evra onda ne samo da ni sad ne bih nastupao u Skopju, nego bih dosad u Skopju nastupio samo jednom, koliko se secam, samo je jednom ta suma dostignuta na koncert odrzanom u hali na sajmu? Najvise volim da nastupam u malim mestima, ove jeseni sam pevao sa citavim bendom u selima za koja u Makedoniji verovatno nisu ni culi, u Staparu, Kovacici, Backom Monostru, Selenci, Titelu... Tamo dodje i po sesto ljudi, po pet evra, to je tri hiljade bruto, bez poreza, procenta sale, ozvucenja, prevoza... Ko nas dotira do deset hiljada evra? SFOR? Ma, to su sve menadzerske price, menadzeri su jedini osteceni, publika nikad nije. U Sarajevu je jednom menadzer provalio da sam trazio pedeset hiljada maraka i svi su bili zgranuti koji sam lopov. A za taj koncert prodato je sedamnaest hiljada karata, tristo hiljada maraka je bio prihod, i ja sam djubre sto za sebe, ozvucenje i bend, trazim jednu sestinu toga. Od MOG koncerta? Ne, nemam fiksnu cenu, ona moze da bude i veca ali i mnogo manja, ali u principu ne smatram da sam skup pevac. Kad mi se prvi put desi da neko od publike posle koncerta zatrazi pare nazad, onda cu se zapitati. Nas je osam na sceni, svi smo najbolji u svom fahu, i ne volim kad nas potcenjuju. Ni cenom ulaznice, ni honorarom...

Vidis li u nekom od ovih novih estradnih faca svog naslednika?

Ne. Jos uvek je najveci dogadjaj kad plocu izda neko od nas klimaktericnih, Bora Corba, Bajaga, Bregovic, Cola, ja... Nece to na dobro izaci. Sad bi vec morao da se pojavi neki dvadesetogodisnji klinac i oduva nas, kao sto smo mi oduvali one pingvine u crnim odelima pre nas...

Kako se slazes sa kolegama nakon promene vlasti u Srbiji, mislim zbog onih koji su te za vreme Milosevica "pljuvali"?

Postigao sam suvise uspeha da bi me iko od kolega voleo, ali to je u redu. Neprijatelji su pravo merilo uspeha, prijatelji te jos mogu i izneveriti, ali neprijatelji su ti verni do groba, po njima znas kako se kotiras. Svi smradovi koji su za Slobino vreme pevali po julovskim mitinzima, i na televiziji s koje je sve posteno bilo razjureno, samo su malo okrenuli curak, i opet su na sve strane. No, ne zameram im, njihov je posao da budu ljigavi, zameram jedino takozvanom narodu, na tako kratkom pamcenju, na takvoj amneziji kojoj kao da nema leka...

Zasto si se predomislio i nisi otisao da zivis u Sloveniju, i da li bi mozda ziveo u Makedoniju, ako ne bi, zasto ne bi ziveo, koji su razlozi?

U Sloveniju sam bio oteran, ali ta zemlja mi je pruzila velicanstvenu pomoc u tom trenutku, tamo je moja Jelena prohodala po drugi put u zivotu, posle teske saobracajne nesrece, i Radvanje, naselje pod Pohorjem, ja smatram i danas svojim domom, ravnopravno sa Novim Sadom. Zivim tamo gde mi je porodica, devojke studiraju u Novom Sadu, i Aleksa je tu krenuo u skolu, tako da smo tu trenutno usidreni. No, ko zna? Mozda se zalomi neki zet koji se preziva na "ski", pa i ovaj matorac iznenada dospe u Strugu ili na Dojran. Sta bi mi falilo?

Da li bi napisao pesmu za makedonske muzicke zvezde Tosa Proeskog, Esmu Redzepovu, mozda za Tijanu Todevsku-Dapcevic?

Vrlo malo sam komponovao za druge, nesto malo za Colu, i par tekstova tu i tamo, nerado se rastajem od svojih pesama. Uz imena koja su pomenuta ipak bi pre isao neki pravi muzicar. Ja sa svojim sansonjerskim rasponom i shvatanjem pesme mozda i ne bih pogodio pesmu kakvu zasluzuju? Pravim pesme po svojoj meri, a ta bas nije idealna...