U razdeljak vas ljubi Djordje Balasevic

KOMSIJE OPET KOLJU ZA PRAZNIK

"Dok smo rasli najveća uvreda za nas je bila kad bi mracne emigrantske sile nasu domovinu nazvale neprirodnom, vestackom tvorevinom. Kad smo odrasli najveca uvreda za nas bila je kad smo shvatili da je to istina." ("Tri posleratna druga", str. 106)

Eh..

Secate li se 29. novembra?

Ako to nije bio praznik onda ja stvarno ne znam sta je to praznik.

Na svakom novom kalendaru prvo se okretala ta strana. Da vidimo kad "pada" Dan Republike.

- Dva'estdeveti je sreda? Super, samo odradimo ponedeljak i utorak….

Da, ekipe strucnjaka radile su na odredjivanju okolnih dana koje treba "odraditi" da bi se sto vise ucarilo. Turisticke agencije bazirale su tromesecne bilanse na aranzmanima koji bi planuli krajem 11. meseca. Trgovci u Trstu i Stambolu pljuckali su u mastiljave olovcice i zaokruzivali taj dan u svojim tefterima.

Jedino su svinje imale averziju prema slavnom datumu.

- Koljemo za "Dva'esdeveti"…

Sa predumisljajem? Grozno, priznajem ali to je bio kljucni termin za masovne fizicke likvidacije gica po selima i prigradskim naseljima.

Nesretnici rodjeni u gradu kupovali su "na crno" sveze cvarke i jos ponesto sa famoznom etiketom domace. A vrhovnici dzet-seta nekako su pronalazili prostor izmedju masaze i partije bridza da skoknu kod "svojih" u zavicajnu Donju Jebacu na ritualni domorodacki svinjocid.

Davno bilo, sad se pripoveda…

Jesen je, eto, devedeset i prva u ovom veku. Zemlja o cijem sam rodjendanu upravo naklapao, uveliko propada.

Pravo da vam kazem, nije ni šteta. i treba da propadne. Treba, cim moze da je srusi neko kao onaj zli dedak sa kockastim cvikerima i likom provincijskog berbera.

Ili neko od njegovih pandana.

Prema svecu i tropar, kazu paori.

Smislice nas napaceni narod nove praznike. Nove datume. Ni manje drzave, ni vise datuma na tablama sa nazivima ulica…

Koja li je gomila cigala i suta u Vukovaru nosila ime "29. novembra"? Ili je to bio trg? Arheolozi tvrde da je nekad bilo i trgova na toj lokaciji.

Vukovar…

Oslobodjen je, kazu jedni. Pao je, kazu drugi…

Hm, neko tu laze. Istina se mora utvrditi. Mozda ne bi bilo lose da jos par hiljada staraca bude pobijeno po dvoristima u to ime. Jos par hiljada klinaca potrpano na traktorske prikolice i pokriveno najlonom. Zima, zima, e pa sta je…

Pa da brojimo mrtve po jendecima. i ko ima vise poginulih biraca - pobedio je.

Vukovar…

Simbol pobede, kazu jedni. Simbol otpora, kazu drugi.

Bas sam glup. Meni se ucinilo da je simbol tragedije. Ocaja. Sramote.

Meni, salabajzeru jednom obicnom, to se ucinilo kao oziljak na dobrocudnom licu ravnice. Kao silovanje civilizacije. Ponizenje dobrog dela stvari u koje sam verovao.

Gde li je moj dragi Dimitrije Panfilo, maskota tog grada, ni Srbin ni Hrvat, mozda Rus, samo na momente, ali covek, sasvim neosporno?

Gde je sasavi hirurg, boem, velicanstveni ludak jedan koji je toliko zeleo da proturi svoju varos na TV?

Eto ti ga, Dimice moj. Culo se za Vukovar i tamo gde nikad nisu pomenuli Zagreb. Ni Beograd. O Jajcu da i ne govorimo…

Poslednji put smo se sreli jos u junu, kada je prosao blokade i doneo bocu traminca sa "Pajzoza".

- Gadno je kad se zagadi covekova okolina. Ali kad se zagadi i covek…

Da, moj prijatelju, videli smo nesto od toga ovih dana. Jezivo je. i izdaleka…

Sta bi na ovo rekao onaj sarlatan Carls Darvin? Koji bre majmuni, moj amateru? Ljudi su izgleda postali od nekih drugih zveri…

Videli ste onu "zenu - monstruma"? Zenku, bolje reci. "Zena" je ipak karakteristicnija za homo-sapiens.

"To" je zaklalo nepoznato dete na spavanju. Nagovorili je decki, kaze…

- Lole jedne…

- E, komsije, a vi opet koljete za "Dva'estdeveti"…

Cime smo zasluzili da zivimo sa takvim idiotima?

Pa, to bi se desilo i u Njujorku. I u Londonu, kazu eksperti. Svugde gde bi ludaci mogli da rade sta hoce.

Aha! Ali tamo su bolesni ipak na svom mestu. Tamo su pod nadzorom. A ovde oni nadziru.

OK, malo samoupravljanje, pa nesvrstanost, muski smo podneli, ali sad je stvarno dosta eksperimentisanja nad nama.

U protivnom mozemo staviti belog misa na grb i zastavu, kad strovalimo zvezdu, za koji dan.

Zagorcio sam, vidim, a to mi je bila zadnja namera. Osim toga, nama dvorskim ludama je nesto sasvim drugo u opisu radnog mesta.

Znam, ali ne mogu da pevam. Preosetljiv sam, eto. Meni jedan najobicniji rat pokvari raspolozenje.

Odvrnem radio, muzika siba, na televiziji posle masakra engleska humoristicka serija, valjda to tako treba.

Ili smo ispucali "dane zalosti"? E, vala, jesmo ih i trosili na makar koga…

Sigurno je u meni feler. Nakupilo mi se "dana zalosti" za tri zivota. Ma, proci ce, sve prodje. Nemoguce je da vise nikad necu u "Sava centar" pred novaka, na koncert mog omiljenog pevaca v.d. Nobelovca Dj. Balasevica…

Dotle cemo imati novi Dan Republike. I dan suverene drzave. I Dan krajine. I dan oblasti. I jos neke dane…

Jedva cekam. U kom pravcu cemo ovog puta udarnicki graditi put "Bratstvo - jedinstvo", da mi je znati?

Svejedno…

I opet, umesto post-skriptuma, za marsovca koji nadje ovaj broj lista na zgaristu planete Zemlje:

Ovo je bila jedna od "onih" nedelja na kraju novembra '91. Monika Seles je osvojila masters. Holifild odbranio titulu apsolutnog prvaka sveta, a Fred Merkjuri, lucidni i talentovani lider grupe "Queen", umro je od side.

Sto se nas tice, jos nam se nije posrecilo primirje kao ono prvo, sasvim solidno, koje je potrajalo od 1945. do 1991….

"Radio TV revija" ratna 1991. ili 1992.