Djordje Balasevic, jedini naslednik Vase Ladackog U dubini duse sam feminista Zuta svapska kuca u ulici Jovana Cvijica. Nije "kucerda na lakat", ali ova adresa dobro je znana svim poklonicima Djordja Balasevica. Panonski mornar se odmara posle 120. beogradskog koncerta, kako je najavio publici, mozda i poslednjeg u Centru "Sava". "Bog mi je, izgleda, na rodjenju rekao: 'Balasevicu, dacu ti malo talenta. Imaces dobar brak i puno srece. Ali, para neces imati nikad. A ako ih budes imao, neces nikada pevati.' I stvarno, kao da me prati ovo 'prokletstvo'. Uvek kad sam zaradio puno para nesto je iskrslo. Ili smo morali da renoviramo kucu, ili je neki menadzer ukrao zaradu, ili se raspala Jugoslavija, pa su sva moja autorska prava ostala u Jugotonu i Diskotonu. Ja, opet, nisam nikad pravio pesme da bih zaradio vec da ne bih na svim koncertima, celog zivota pevao samo Vasu Ladackog." Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija imenovao vas je za ambasadora dobre volje 1998. godine. Koje su Vase ambasadorske obaveze? Velika mi je cast sto sam u timu sa sezdesetcetvoro ljudi iz celog sveta. Nosioci te titule su Ronaldo, Majkl Daglas, Suzan Sarandon, zatim sada vec pokojni Deni Kej i Odri Hepbern. Nemam nikakve duznosti, ali ni privilegije, ni pasos UN, ni dnevnice. Mislim da ta organizacija ne moze puno da doprinese miru, u sta smo se i sami uverili za vreme bombardovanja. Ja sam ambasador na crno godinama i ono sto sam uradio sam, i na svoju ruku, daleko je znacajnije od svega sto sam uradio pod pokroviteljstvom UNHCR-a. Pamtim te dane po jednoj izvanrednoj osobi, gospodji Sadako Ogata, tadasnjem visokom komesaru UN. Ona je bila toliko impresionirana koncertom u Sarajevu da je van svih protokola doputovala u Novi Sad, da mi uruci to priznanje i da se upozna s mojom porodicom. Pokretanje slobodnog kretanja po Bosni i bivsoj Jugoslaviji smatrali su bitnim, a po njima sam ja bio zasluzan za to, sto mi je drago. Naziv sarajevskog koncerta "Sloboda kretanja i pomirenja" sada odgovara nasoj juznoj pokrajni. Da li ste razmisljali o koncertu na Kosovu? Na Kosovu nikada nisam bio. cudnim rasporedom koncerata na mapi bivse Jugoslavije nisam svirao u nekim gradovima. Posto sam iz multinacionalne sredine, gde smo vaspitani da nije bitno ko odakle dolazi, nisam znao zasto iz nekih gradova nemam pozive. Sada shvatam da me nikada nisu zvali u kriticna podrucja, u Mostar, na primer, u gradove na granicama, gde su uvek pazili jedni na druge. Sada, u ovoj situaciji, ne bih ni isao da sviram jer, da je tamo bilo onih pravih ljudi, koji vole moje pesme i koji zele da me cuju, zvali bi me davne 1978. godine. Uopste, o toj prici na Kosovu imam neko svoje misljenje, koje se verovatno ne bi poklopilo s "velikosrpskim planovima". Ja sam za normalnija resenja i veoma mi je zao tih ljudi koji zive kao taoci nase zelje da sacuvamo neku svoju "svetu zemlju", koja fizicki vise nije nasa. Mislim da u Vojvodini i u drugim delovima zemlje ima dovoljno mesta da sve te ljude zbrinemo, kako bi mirno spavali i mirno ziveli. Treba da se dogovorima i da na Kosovu napravimo sebi neke koridore, a ne da od toga napravimo veciti Belfast. Vasa brojna publika zivi na potezu od Vankuvera do Sidneja i mnogo je medju njima onih koji reci Vasih pesama izgovaraju kao molitvu. Koliko cesto ih posecujete? Jednom sam bio u Vankuveru i jednom u Sidneju, a ako bude sve u redu vise nikada necu tamo drzati koncerte. To je bilo u ekstremno vreme, kada je veliki broj mladih, pametnih i bistrookih otisao u svet. Znam da se veliki broj njih vratio jer su se proredili pozivi iz inostranstva. Nije mi bio veliki problem da pocnem koncert u Melburnu jer je to bio samo nastavak onog u Kragujevcu pre pet godina. Za nas je bilo bolno da gledamo njihovu nostalgiju. Rekao sam im da ne ocekuju od mene da im kazem da je kod kuce bolje. Savetovao sam im da to seme pameti i lepote, koje su poneli, poseju po celom svetu, jer ona zemlja iz koje su otisli i za kojom pate vise ne postoji. Srbi iz Sarajeva i Muslimani iz Bijeljine jos uvek ne mogu normalno da se vrate u svoje gradove, jer zarastanju tih oziljaka treba vise vremena od jedne generacije. Sada opet gostujem po svojoj zemlji. Posle 5. oktobra prvi put sam gostovao u Leskovcu. Pitao sam se sta cu u Slobinom birackom mestu, SPS uporistu, narodnjackom centru. Medjutim 3.000 klinaca u publici me je postidelo. U godinama sam kada mi prija da se posle koncerta vratim kuci i kada mi je drago da na put povedem nekog iz porodice. Najvise bih voleo da mogu u svom dvoristu da izgradim jednu salu i da svi dolaze kod mene kuci na koncerte, da saljem autobuse po publiku. Kad se osvrnete godinu dana unazad da li ste zadovoljni momcima i devojkama iz Otpora? Rekao sam im da imaju jedan veliki problem, a to je sto ce odrasti. Kad ljudi postanu odrasli postanu proracunati i moze se njima kalkulisati. To ce se verovatno dogoditi i s nekima od njih, nalazice svoje zivotne puteve ili stranputice. Ohrabrujuce je sto postoji podmladak, neki novi klinci koji su dovoljno duhoviti da napisu novi grafit ili da svojom inventivnoscu pomere ucmalost. Sta mislite o grafitu "Sve je isto samo njega nema"? Na nedavno odrzanim koncertima u Sava centru sam obecao da necu spominjati "njegovo" ime i da se necu baviti politikom. Hteo sam da dokazem da nam on uopste nije bio vazan, da je njegova uloga preuvelicana i da moze i bez njega da nam bude jadno i nikako. Ali nije bas tako. Promene su spore, a mi smo ocekivali da ce se bitne stvari dogoditi vec 6. oktobra ujutru. Nestrpljivi smo i puni neostvarenih zelja. Doziveo sam skoro pedesetu i jos uvek se radujem sto smo ovu zimu prosli bez mnogo iskljucenja struje. Radujemo se najnormalniim stvarima. Brine me sto jos uvek srecem zatupljene likove koji kazu da nam je stvarno bilo bolje za vreme Slobe. Ko zna sta bi nam on jos uradio za godinu dana. Verovatno bismo sada skrivali Bina Ladena. Ta bezumna garnitura ljudi nije dovela zemlju na rub propasti vec u propast, i sada je vrlo tesko pomeriti se. Poznavaoci sporta znaju sta znaci uraditi dribling iz mesta, a sta u trku. Pomeranje iz mesta bice najtezi period, ali verujem u mlade, u one koji su isli oko kontejnera sa sprejevima i pisali najduhovitije stvari koje su nam bile spas. U razgovoru s pomenutim likovima iz UN-a saznao sam da je, na osnovu iskustva iz Poljske, za tranziciju potrebno 10 godina. Veruju da je nama potrebno samo pet godina, sto je kompliment za nas. Sposobniji smo i snalazljiviji. Primer nase snalazljivosti je sto smo jesenas, dok su se drugi avioni rusili, opredeljivali za JAT. Mislili smo da nas avion sigurno nece pasti jer je nas pilot u stanju da, ukoloko je potrebno, izadje na krilo i zavrne neki tamo sraf okastom trinaesticom. Da li su Vas razocarali Vasi saborci koji su sada vlast? Uglavnom jesu. Svako ko je bio u vojsci zna za desetarski sindrom. Kada od deset vojnika izaberes jednog da komanduje nad drugima on postaje druga osoba, u njemu se odjednom probudi monstrum. Nisam se razocarao u one s kojima sam saradjivao pre promena i koje poznajem privatno. Pre izbora sam mnogo saradjivao sa Mladjanom Dinkicem. On je rokenrol igrac i dogovore smo pravili zastrasujuce brzo. On me nije razocarao. Iako njegova borba trenutno unesrecuje hiljade otpustenih ljudi, podrzavam ga. Zakoni ekonomije moraju da zavladaju. Ko vredi ostaje na trzistu. Kada se meni ne bi prodavali losi albumi da li bih ja trebalo da izadjem pred Skupstinu i trazim da ih ljudi kupuju? Djindjic je uvek dolazio na moje koncerte. Zao mi je sto nikad nije bio na mom koncertu kao gradonacelnik Beograda, jer je na toj funkciji bio izmedju dva koncerta. Na mom koncertu u Sava centru nikada nije bio gradonacelnik Beograda, a ni ministar kulture. To znaci da koncerti nisu vazni ni za Beograd ni za kulturu, sto me rastuzuje. Kada pocije ovogodisnja turneja? Koncertom u Novom Sadu 1. marta pocinje nasa ovogodisnja turneja. Moj bend Unfuckables i ja uzivamo u koncertima. Nastupacemo od Dragasa do Horgosa, gde god nas budu zvali. Ne pravimo razliku izmedju velikih i malih mesta. Da li su Vas zvali da gostujete u Republici Srpskoj? Nikada nisam pozvan u Republiku Srpsku. Bilo je puno nesporazuma posle koncerta u Sarajevu. Strasno su mi zamerili sto nisam prvo pevao u Banjaluci. Traje jedan iracionalni inat tipican za nas, a Banjaluka mi je sada najudaljeniji grad na svetu. Kao Rt dobre nade. To mi tesko pada, jer sam rado odlazio u Banjaluku, koja mi je bila omiljeni grad. Moj odlazak u Sarajevo je bilo pitanje casti svih nas. To je bio poziv za mir. Do tada sam odbijao pozive za rat, a kad mi je prvi put stigao poziv za mir, zar je trebalo da ga odbijem? Vecina mojih kolega je smatrala da ne treba da se mesamo. Nase nemesanje je dovelo do toga da se nasa zemlja rasturi na najkrvaviji moguci nacin. Da smo u tom momentu stali jedan do drugog, svi mi koji smo se nazivali kolegama, da smo stali Oliver, Cola i ja, bilo bi bolje. Ne bismo zaustavili krvoprolice ali bismo skrenuli paznju i ukazali da sukob moze da se resi na drugi nacin. Nazalost, bilo je onih koji su se odmah priklonili svojima ili se sklonili na neko vreme. Sada se pojavljuju bez grize savesti i pune sale. Ljudi su me napadali na ulici sto sam pevao u Sarajevu onim Muslimanima, da bi posle par meseci isli freneticno da gledaju one Muslimane u Sava centru. To sto Haris Dzinovic peva u Beogradu smatram normalnim, ali ne smatram normalnim da mi od tih 10.000 ljudi njih 9.000 zamera sto sam bio u Sarajevu. Zbog tih naopakih rezona se bojim da je Banjaluka mesto gde mi preti fizicka opasnost. S obzirom na to da postoji hiljade mesta na planeti gde mi se raduju, jos uvek mogu da zrtvujem neke gradove. Tu mislim i na Hrvatsku, gde ima puno njih koji me vole i posveceno putuju hiljadama kilometara da bi bili na koncertu. Nazalost, ima i drugih koji bi moj koncert iskoristili kao pozornicu za svoj fasizam i ludilo. Vise mi se svidja da napravim lep koncert u Backom Petrovcu nego da me cuva dvadeset gorila, da me neko ne bi probusio snajperom sa solitera. Vec 25 godina nastupate. Da li razmisljate o odlasku u penziju? Jednom sam u zivotu pomislio da je trenutak za odlazak sa scene, podvukao sam crvenu crtu i shvatio da nisam uradio nista u zivotu, a mogao sam toliko toga. Od tada su Stonsi moj uzor. Pevacu do poslednjeg daha. Da li imate neostvarene profesionalne zelje? Kada bi mi se Bog negde pojavio i pitao me koju zelju da mi ispuni, posto sam bio dobar decko, pozeleo bih samo da znam da sviram violinu. Bila bi prava stvar kada bih mogao da zapevam, a izmedju strofa da zasviram violinu. cesto razmisljam o tome. U Dunavskoj ulici u Novom Sadu u izlogu jedne radnje godinama stoji violina s kojom koketiram. Rekli su mi da je ucenje violine naporno, ali ne za ucenika vec za njegove ukucane. Setim se serloka Holmsa i zvukova koje on izvodi. Ko je gazda u kuci Balasevica? Posto sam godinama bio usamljen medju njih tri mogao bih reci da sam zrtva matrijarhata. U dubini duse sam feminista i mislim da bi svet bolje izgledao da su zene glavnije nego sto jesu. Okruzen sam lepotom. Mozda je bilo suvise roze boja u mojim ormarima ali, sa Aleksom smo uneli u kucu neophodne elemente: fudbal i kompjuterske igre. Nas dvojica smo se sada izborili za svoje mesto. Supruga Vam je lepa, plava i zgodna. Ne uklapa se bas u sliku o tipicnim domacicama, a po Vama bi se moglo reci da ste ljubitelj domace kuhinje. Trudim se da je postedim kucnih poslova pa moja Olja samo u specijalnim prilikama stavlja kecelju. Kao sto su generali govorili: 'Nemoj da ja obuvam cizme, nece valjati', tako i ona kad veze kecelju bude to neki vanredni kuglov, londonske stangle ili carske mrvice. Nema vremenskih ogranicenja, ako neko od nas zakuka u ponoc za onim crnim kolacem, kome ne znamo ime, kuca odjednom zamirise na vanilu. Vasa najstarija cerka Jovana (21) stupila je na scenu. Da li ste bili na njenoj premijeri? Mama i ja smo kao dva matora mapetovca sedeli u prvom redu, drzali se za ruke i nismo gundjali. Strepeo sam da ce imati malu ulogu sa tekstom: "Izvolite. Hvala." Da ce uneti samo neku tacnu ili casu. Na srecu imala je finu ulogicu, koja je za nju vazna, jer je igrala sa pravim velikim glumcima i osetila caroliju scene i publike. Zadovoljan sam njenim rezonovanjem stvari i drago mi je sto zna gde treba da se pojavljuje i sta treba da kaze. Zelja mi je da Jovaninoj klasi napravim jedan muzicki komad. Pozornica je moja davna ljubav. Davno sam pokusao da se upisem na glumu na Novosadskoj akademiji. Nisam uspeo, ali sam mnogo godina kasnije na snimanju serije Pop cira i pop Spira radio sa tadasnjim predsednikom komisije. Pitao me je kako to da se ranije nisam setio da se bavim tim poslom kada sam po njemu rodjeni glumac! Delimicno sam ostvario svoju zelju jer sam drzao koncerte na scenama svih velikih pozorista u zemlji. Imao sam ulogu sa mikrofonom. Za sta su talentovani Jelena i Aleksa? Jelena (17) je cudo od deteta. Do povrede je perfektno svirala klavir i gitaru. Sad pise pesme. Uradila je jednu izvanrednu za naseg prijatelja Mumina iz Love huntersa. Pesma ce sigurno postati jugoslovenski evergrin, a zao mi je sto je nisam ja napisao. Hrvatski pevac Sandi je na festivalu u Budvi pevao njenu pesmu Doris je vozila Mini Moris. Drago mi je da je od mene nasledila taj talenat za pisanje i muziku. Aleksa (6) je suvise mali i jos uvek osluskujemo njegove talente. Nadam se da ce konacno neko od nas zaigrati za Barselonu ili Real Madrid. Medjutim i on mnogo pevusi. Ima savrsen sluh i bojim se da mu je Riki Martin blizi od Ronalda. Kada sam sreo njegovu mamu, tada vrhunsku gimnasticarku, pozeleo sam da konacno dobijemo jednog Balasevica koji moze preko tarabe da viri bez samlice, da predjemo granicu snova od 180 cm u nasoj porodici. Mislim da ce svi troje dobaciti mnogo vise, sto me raduje. Ne govorim o Canku Da li ste autonomas i da li ste pisali himnu Vojvodine? Ako do sada nisam napisao dvadeset himni Vojvodini ne vredi sada ni da pokusavam. Zelja mi je da Vojvodinu spojim sa svetom. To je moj zavicaj i smatram to svojim delom sveta, ali ne u smislu granica i zatvaranja. I ove postojece granice su mi suvisne. U pravljenju novih ne zelim da ucestvujem. I da sam najveci autonomas posle koncerata u Krusevcu, Nisu i Boru, gde su pevali klinci koji me smatraju za nekog svoga, uradio bih sledece. Otisao bih na kraj sela, iskopao rupu i u nju rekao da sam autonomas, da to ostane zakopano zauvek. Kao u prici U cara Trojana kozje usi. Sta mislite o predsedniku Skupstine Vojvodine Nenadu Canku? Moj basista Aleksandar Kravic-Caki je jedan od osnivaca Lige i iz respekta prema njemu ne govorim svoje misljenje o canku. Ni pozitivno ni negativno. Dva vencanja Dva puta ste se vencali. Jednom u cetvrtak, a drugi put kao saca u seriji Pop cira i pop Spira . Nase prvo vencanje je bilo ostvarenje prorocanstva. Dok sam bio momak govorio sam da cu se ozeniti jednog cetvrtka. Tako je i bilo. Izasao sam iz vojske, majka je nedavno umrla i bilo je puno razloga da ne budu onakvi svatovi kakve je zeleo moj otac, s hiljadu uviksanih violina. Ja sam vozio mladu. Mojim tadasnjim saradnicima, sada kumovima Bilji Krstic i Josipu Boceku zakazao sam snimanje u zgradi Radija Novi Sad da bi poneli licne karte. Prava svadba je bila u Pop ciri i pop Spiri gde se cicalo i vristalo. I jos jedno prorocanstvo (iz mojih pesama) je ostvareno. Ozenio sam lepu protinu kci. Jula i saca su do kraja imali petoro dece, a mi za sada imamo samo troje. Ali, ko zna? Da li su vam svirali Jesen stize, dunjo moja? Da, u seriji. Ali onu drugu, staru madjarsku romansu koju na nasim koncertima svira majstor Sen. Snezana Stojanovic