DJORDJE BALASEVIC, najpopularniji kantautor na prostorima ex-Jugoslavije:

JEDINI MARS KOJI OVDE PROLAZI JE

"MARS U PIZDU MATERINU"

Djordje Balasevic je na jugoslovenskoj turneji i puni dvorane kao niko pre njega. Imao je onomad rekordnu posetu u Ljubljani, a evo sad je nedeljama unapred rasprodata cela Srbija, sa sve maratonskom serijom tradicionalnih novogodisnjih koncerata u Beogradskom Sava centru. U Somboru, gde je svirao proslog petka, karte su planule petnaest dana radnije. Djole je pevao pred pet hiljada Somborcana. U pauzama izmedju pesama, efektni stosevi izazivali su hvatanje za stomak od smeha i ovacije. Nije previse pominjao politicare, mada je sve vreme govorio o politici.

Milosevic je postao Karington iz Dinastije, kome nije potrebna svalerka "jer on to sve vreme radi nama" (sta nam radi pokazao je srednjim prstom), a za Bozovica je rekao da ga zaista ne voli "jer ne moze da se udene ni u jednu rimu"… Somborska publika je freneticnim odobravanjem ispratila Djoletovo priznanje da se "uzeleo Hrvata i njihovog mora, i sta to ima nekom da smeta".

Novinarima je ovih dana nemoguce doci do Balasevica, sem do njegovog glasa a telefonskoj sekretarici. Reporterima "Nedeljnog telegrafa" posrecilo se, uz pomoc Balasevicevog menadzera Budimira Godjevca i basiste Aleksandra Cakija Kravica, da sa Djoletom razgovaraju u svlacionici sportske hale "Mostonga" u Somboru, kraj zakuske od kobasice, suvog vrata, kolaca, uz "sprajt" i kiselu vodu. Pre nego sto je zavrnuo rukave i usao u dvoranu, do pucanja krcatu ljudima, vristanjem i zvizdanjem, pracen je prebledelim licima i ukocenim pogledima devojcica koje nisu mogle da veruju da pred njima stoji i daje im autograme covek cije sve pesme znaju napamet.

· Tivoli Vam je, kako smo obavesteni preko medija, priredio ovacije. Kako ste Vi doziveli koncert u Ljubljani?

To je bio nas sedmi koncert u Ljubljani. i ovog puta to je stvarno bilo ohrabrujuce. Stalno pricam o tome da svako moze jednom da ode. Sada, kada svi spekulisu o tome ko ce prvi otici u Sarajevo, Zagreb… ja kazem da to nije trka na sto metara, pa da je glavni onaj ko je prvi. Vazno je i posle dolaziti i ostaviti neki utisak. Ovo je bilo totalno pobednicki, totalno pozitivno.

· Karte za Ljubljanu su ovog puta prodavane i u Hrvatskoj?

U zagrebu je prodato na hiljade karata. Eto, bar je konacno dozvoljeno da se tamo prodaju karte i da se lepe plakati. Cak nije bilo ni onog izivljavanja po plakatima. Bilo je, tu i tamo, cepanja, ali mislim da je to vise sitna pakost nekih estradnih kolega, tako da to vise nije imalo onaj strogo ustasko-cetnicki podznak.

Hrvati su prvi put sada pokazali da ne moze vise niko da im diktira da li ce ici u Ljubljanu da slusaju nekog. Ako se maltretiramo ceo dan da bismo otisli u Ljubljanu na koncert - nemojte nam se u to mesati. Nismo ga doveli u Zagreb, ne peva na Jelacic placu, ali daj bar da kupim kartu u Zagrebu.

· Kako su Hrvati reagovali?

I kod njih je doslo do pobune sretnih robova i to me je strasno ohrabrilo: hala je izgledala kao da igra "Kroacija" sa "Olimpija-Smeltom". U gledalistu su bili transparenti na kojima je pisalo Cakovec, Varazdin, Rijeka, Pula, ali bez nekih predznaka i podznaka od kojih se vec i bojimo, kojima smo preoptereceni. Stvarno je bilo vise nego genijalno.

· I tako ste odsvirali gotovo sve svoje pesme?

Bili smo spremni na to da ce biti veliki koncert, zato sto je rasprodat desetak dana ranije, sto se nikada nije desilo u velikoj dvorani Tivolija. Opet, to ne znaci nista ako se i mi ne potrudimo da bude veliki, da se pamti. Napravili smo plan da sviramo sve pesme koje znamo, da se ne igramo mame i tate, pa kao glumimo da ja odlazim negde u deset sati, a oni da me vracaju na bis…

Rekao sam: "Deco, ne igramo se bisa, ja necu testirati vasu ljubav prema meni. Vi mene volite, cim ste dosli iz Splita." Ili oni iz Vinkovaca koji su 60 kilometara od Novog sada i koji su presli 500 kilometara da se vidimo. "Odlazi cirkus", poslednju pesmu, otpevali smo u 12.45. Koncert je poceo u 20 sati, znaci trajao je 4 sata i 45 minuta. Lako mi je da radim koncert u prostorima gde mogu da pricam izmedju pesama, a tamo nisam imao tu mogucnost jer hala to ne dopusta, takav je bio i razglas, a i publika koja je koristila svaki momenat da izvikuje naziv pesme zbog koje su doputovali na koncert.

· Da li vec dogovarate neki koncert u Hrvatskoj?

Stalno me zovu nekim nezvanicnim kanalima. Takve vrste koketiranja bilo je puno od "Kroacije rekordsa", koji pustaju glasine kako cu doci, pa me preko nekog stalno pozdravljaju. Znas, kao ono sto se pozdravljaju devojke na velikom odmoru, kao pozdravi moju simpatiju. Ali, niko se od njih nije usudio da dodje i sedne sa mnom, da se pozdravi, niko od zagrebackih kolega nikad se nije pojavio na koncertu u Ljubljani.

Izgleda da su kod njih neki mrakovi veci nego kod nas. Mi imamo svoju tiraniju, imamo taj ponizavajuci status na koji smo vec pomalo navikli. Ali ja, recimo, mogu da odem u Sava centar i mogu da govorim protiv sefa, protiv sistema, i niko me nece skinuti odatle.

Mislim da je kod njih nezamislivo da, na primer, neko sad u Lisinskom, neki njihov, bez obzira koliko popularan autor, ili pevac, napravi neki fazon na racun njihovog predsednika. Svi ti pozivi dolaze samo kao lakmusi - da vide da li ce im sutra razbiti dopisnistvo ako proture u novine da bi dosao Balasevic.

Bilo je i nekih poziva, za koje ne mogu da kazem da su sto posto zvanicni, od njihovog ministra kulture, ali sam rekao da bih se vrlo rado odazvao ako me pozovu pismeno, jer to garantuje i neku drugu vrstu odnosa izmedju dve zemlje, bezbednost, sto nije nimalo zanemarljiv problem.

PITANJE JE MESECA KAD CEMO SVIRATI U ZAGREBU

Na koncertu u LJubljani je bilo samo nekoliko pauza u kojima je moglo nesto da se prica. Sve vreme smo svirali. Bio je to vise koncert publike nego nas. U pola koncerta prekinuli su nas skandiranjem "Dodji u Zagreb, dodji u Zagreb!" i ja sam tu rekao jednu recenicu, cini mi se dosta pametnu, koja se na tom mestu ispilila, a glasila je: "Ja jesam u Zagrebu. Kad cujes neku moju pesmu na radiju, otpanji sprave, otvori sirom prozor."

Iz Zagreba nikad nisam definitivno ni odlazio, posto na koncerte dolaze klinci koji su vrsnjaci mojih pesama i mislim da oni imaju bolji pristup svemu tome. To je jedan mali paralelni narod, koji nije opterecen nekim jamama i mrakovima, ko je koga pobio, gde, i ko ima vise grobova. Tako da mislim da je pitanje, ne smem da kazem dana, a mozda cak ni meseca, ali nece proci puno vremena i neko ce nas pozvati da sviramo i u Zagrebu.

· Sumnjate da biste bili bezbedni u Zagrebu?

Verujem da nema smrti bez sudnjeg dana i fizicki se nesto ne bojim. Taj put treba jednom da proradi. Nije posteno da ga otvara neko od nas pevaca, sportista ili nekih tipova koji u ratu nisu ucestvovali, a treba sad da idu da vide da li je taj put miniran ili nije. Ali, ako je to put kojim moja deca treba kasnije da putuju prema Evropi, nemam nista protiv da ga ja otvorim.

Dosta je brukanja po skelama u Madjarskoj, putovanja pored madjarske granice i gledanja tabli na kojima pise "Virovitica 40 km", "Zagreb 100 km", a mi smo kao obelezeni, kuzni tipovi, pa tamo ne mozemo da odemo i gde god vide nase pasose sklanjaju nas u stranu. Mislim da mi koji smo u ovoj zemlji normalni moramo da se izborimo da konacno zivot ne bude na stend baju. Ne mozemo cekati da se budale istutnje, jer se one nikada nece istutnjati.

Budale su dominantna grupacija, kod nas je dokazano da umesto gorih dolaze jos gori, i nema vise cekanja. Ne mislim da im se mesam u vlast, u politiku, lovu, tamo gde su, na kraju krajeva, osetljivi. Ali, u neke druge, cisto civilizacijske stvari hocu.

U LJubljani sam rekao: "Dosao sam ovde da vam pokazem da vi ovde nemate ovakvog kantautora i ovakav bend." Naravno, sve to uz osmeh, mada to nije daleko od istine. I u Zagrebu je ista prica. Oni koji nas ometaju tamo, to je par suludih ekstremista koji su, kao sto sam rekao, bili u inostranstvu citav zivot i imaju u Hrvatskoj manje staza nego sto sam ja proveo po motelima na autoputu dok smo tezgarili u ona sretnija vremena.

Neke kolege, hrvatski muzicari, znaju da ce njima onog momenta kad tamo krenem ja i jos neki odavde mnoge tezge biti ugasene. To ce se desiti i nasima ovde, jer oni imaju bolju zabavnu muziku nego mi. Kad krenu njihovi denseri, odjednom ce celo cudo nasih, priucenih, otpasti.

Na nasim prostorima postoji isti jezik, jos uvek funkcionisemo bez titlovanja. Dok se pesme razumeju i dok knjige ne treba prevoditi, to je jedan prostor. Bili oni Iranci, a mi ne znam kakvi stari Sloveni, to je po mom misljenju jedan narod, nesretno zavadjen negde u prakorenima, ali narod koji definitivno ima isti senzibilitet, reaguje na iste stvari.

· Svakako isto reaguju na Vase pesme.

Rekao sam jednom prilikom jednoj gospodji, sto kazu ministarki - moram delimicno da je odam jer su u nasoj vladi sve muski, pa kad kazes ministarka, odmah se zna na koju mislis - dakle rekao sam joj: "To je moje shvatanje pobede, kad odem u Ljubljanu i tamo pet hiljada malih katolika peva "Protinu kci" i ne pita da li je gospodin prota bio ortodoksni, sizmatik ili nije."

· Pokazali ste vecu snagu nego JNA. Oni tako nesto nisu doziveli.

To je moje shvatanje superiornosti. U ljubljani nikada ranije nisam imao publiku. Tamo sam prodavao 200 karata u vreme kad smo punili svaku drugu dvoranu u Jugoslaviji. Pisao sam jednu pesmu o njima "Zelim vam mir i spokojstvo i slavu vasoj zastavi, bilo je zadovoljstvo - jebo nas ko nas sastavi!" To sam recitovao u Sava centru u momentu kad je to imalo kao neki tretman drzavne izjave, kad smo se pocepali. Oni su to objavili u "Delu" pa je ispalo vrlo zvanicno. Ja sam tamo tada bio "onaj Balasevic sto je tu pesmu napisao".

Rekao sam im da necu da klecim da bih dosao da sviram, necu da se izvinjavam, ja nisam Vili Brant. Vi ste svoju zemlju konacno dobili, a moju ste sjebali. Ovo sto ste meni ostavili, to nije moja domovina. Svoju domovinu jos nemam, to se jos nesto pravi. Taman se naviknem na ovu, pa mi se sutra odvoje Siptari, i onda opet crtaj druge karte...

Necu zuriti uopste. A ono je bila moja zemlja, moja domovina, ja sam u njoj ziveo 39 godina i to nema veze sa jugonostalgijom, nego sa prakticnim i svakodnevnim uspomenama. Te gradove sam smatrao apsolutno svojima. Sto kazu, volecu ja i ovu svoju, novu domovinu, cim zasluzi, naravno.

· Bora Djordjevic ima probleme da organizuje koncert u Sloveniji.

Neke kolege ne mogu da mi oproste to sto ja imam publiku, pa me tu i tamo pljucnu i sad bi ovo bila dobra prilika da im odgovorim na neke komentare. Ali, ja sam relativno vaspitan, ili pre sujeveran, pa mislim da je govoriti o drugima znak da si gotov.

Ne znam koliko razloga imaju da zaustavljaju Boru. Ako je postojala neka uvreda ili ako je postojalo nesto sto njima smeta, za to uvek postoje, sto ono kazu, neke zakonske odredbe. Postenije je da kazu: "Znas sta, Boro, ti si vredjao nasu zemlju pa ti sad ne damo", nego ga dovesti u situaciju da dodje na granicu, pa ga onda vratiti, sto, medju nama budi receno, moze da se desi. Bolje bi razmisljali ako kazu: "Ako si ti taj tip koji moze da dodje i da nam napuni "Tivoli", da dodje nasih 10.000 klinaca da te gleda, onda treba da se brinu nasi, slovenacki bendovi."

Tako da ja mislim da politika ne treba u to da se mesa, suvise se do sada mesala. Ovo su u stvari prvi koraci. Cinjenica je da svi ovi profiteri i biznismeni jedva cekaju da mi ustanovimo tu neke puteve, pa da oni pocnu medjusobno da trguju. Samo je vazno da neka budala Balasevic prvi ode u Zagreb, pa ce posle toga neki tip koji ima 200 cisterni nafte poceti da trguje sa "Krasom", ili bolje "Badelom". Mi smo tu trojanski konji, ali kada smo vec konji dobro je da smo trojanski, da u tome ima bar malo neke epike.

· Rambo Amadeus je bio u Sarajevu.

Cuo sam da je bio tamo tri dana, da je stavise otisao svojim kolima. Sad svi govore: zamisli, ona budala sela u kola… Ramba inace vrlo cenim zbog tih njegovih lucidnosti i mislim da je to normalno. Sarajevo je uvek bilo nas grad, imali smo tamo mnogo koncerata i sav taj avanturizam u koji se upustamo i mi, koji sad idemo tamo, odatle potice. To je velika procedura i izazov: tamo prvi put dolazi neko s ove strane da bi tu bio voljen. Da samo cujete koliko se tu prica o obezbedjenju, pripremama.

Momci iz benda poceli su da me zovu Ferdinand. Ali, mislim da je to najnormalnije. To su prostori koji moraju da funkcionisu zajedno.

IDEM U SARAJEVO DA SVIRAM - TO JE MOJA MOBILIZACIJA

· Pripremate li koncert u Sarajevu?

Reci cu vam nesto prilicno ekskluzivno: 7. februara imamo koncert u Sarajevu. To smo juce dogovorili, posto su se slozili momci iz benda. Mislim da je tamo trenutno sigurnije nastupati nego u Zagrebu, bez obzira na svu divljinu koja je tamo vladala godinama.

Porodica me je ohrabrila. Rekli su mi da nisam hteo da idem u rat, a sada kad me zovu u mir - moram. Ovo je tvoja mobilizacija, rekli su mi. Onda su me pozvali zvanicno. To je bilo nemoguce odbiti. Dobijao sam odatle toliko dirljivih, potresnih pisama da bi u svakom filmu delovala namesteno i preigrano.

A istina je da mi je devojcica pisala pismo, koje je do mene doslo nekim putevima, u nekim rancevima, zadnjim izbeglickim stazama, i trazila da joj posaljem baterije za vokmen, jer joj nedostaje sto ne moze da slusa jednu kasetu. Dozivela je sretan trenutak jer je naisla na jednu kucu koja je bombardovana tog dana pa su se kasete prosule kroz prozor na ulicu i ona je tu nasla i jednu moju - "Bezdan", koja joj fali 10 godina, jedinu kasetu koju nema.

E sad, da to covek negde napise, rekli bi "bljak", patetika! Trazio sam da u taj koncert u Sarajevu ne budu umesani ljudi iz moje bivse zemlje. Ne mislim samo na Srbe, nego i na Hrvate i muslimane. Nama su pokrovitelji UNHCR i UN i ceo prihod ce ici Medjunarodnom crvenom krstu, koji tu ima jake filijale. Jedina moja zelja bila je da taj prihod bude podeljen na sve tri strane, ravnopravno.

Trazio sam da svi entiteti tu budu prisutni. Da organizuju autobuse iz Banja Luke, da dodju klinci iz hrvatskog dela Federacije, tako da to nije koncert za jednu ekipu. To je islo pipavo. Morali smo da izbegnemo da idemo za katolicki ili srpski Bozic, januar je mesec Ramazana, pa smo izabrali februar koji je neutralan, za koji niko ne moze da smisli nista, da ga svojata.

Vrlo sam sujeveran, veoma intuitivan, ali nemam neki los predosecaj. Mislim da je to jedna dobra stvar od koje ce svi imati koristi, i njihovi koji ce dolaziti ovamo, i neki busevi i avioni ce krenuti za nama.

Ratova je uvek bilo i oni prodju, ljudi ostaju, ostaju ocigledno i pesme. Mislim da cemo tamo biti sacekani isto kao i u Somboru, uz malo vise emocija. Tu dolazi odredjen broj ljudi koji ima potrebu za patetikom, sto bi rekli zlobnici - ti poeticni, romanticni, tako da ocekujem da ce bas oni biti na koncertu. U Sarajevu smo uvek imali pune dvorane i pre, neki su od tih valjda ostali.

· Svojevremeno niste krili ozlojedjenost prema sugradjanima. Novosadjanima ste zamerili ozbiljne stvari koje se ticu politike. Da li ste promenili misljenje o njima?

Politikom se bavim politikantski. Nisam clan nijedne stranke, a mislim da se posebni ljudi inace bave politikom. Nije mi tu neko posebno mesto, ali mogu da mislim da je i dalje pogubna situacija. Generalno, nasu politiku drze narodnjaci, primitivna ekipa.

Verujem u svoj narod, u onih 50 odsto koji ne izlaze na izbore. Ocekujem da to nisu samo neke babe koje ne mogu da se dogegaju do glasackih kutija, vec ljudi koji misle kao ja. Sve se nadam, inace sam gotov - ubicu se.

U zivotu nekad imponuje da budes manjina, da nisi deo mase, da budes elita, ali ne bih voleo da je to uvek tako. Uvek sam smatrao da sam prosecan momak koji je isao u gimnaziju, slusao Bitlse, znao malo engleski, znao ko je te godine dobio Oskara, pratio "Fest", a onda odjednom ispadne da nisi nikakav prosek, nego orkanski vis za sve te tipove koji na kraju postanu reprezenti naseg javnog i medijskog zivota.

U Novom Sadu je sad doslo do promene vlasti, sto nas je strasno obradovalo. Medjutim, i u toj strukturi bilo je podela izmedju demokrata i SPO. Verovali smo u tu koaliciju "Zajedno", ne zbog nekih likova, ne ni zbog politicke platforme, nego zbog neke promene, da sledeci put opet glasamo za neke zelene, plave, zute, svejedno, samo da se svet pokrene.

· Smanjili ste dozu politickih govora na koncertima?

Radimo puno koncerata u pozoristima, malim salama, formiramo pricu za Sava centar i gledam da maksimalno recenicu-dve posvetim politici. Mislim da je svima apsolutno dosta i da je sad vec degutantno da spomenes Sainovica, Seselja, ili bilo koji od tih likova. Ne znam vise ni ko zasluzuje da bude pomenut. Polako se 'ladim od politike i zao mi je sto je tako. Moje odvajanje od politike samo se ukljucuje u jednu opstu apatiju. Sad se potpuno prepustamo ovim tipovima.

Nadali smo se da te setnje ulicama Beorada i jugoslovenskih gradova mogu nesto promeniti, ali mi nismo zemlja u kojoj mars moze da prodje, kao ono mart Martina Lutera Kinga. U ovoj zemlji moze da prodje samo "mars u pizdu materinu", a za to u tom momentu niko nije imao snage i izgleda da ce nam taj jedan korak koji je falio, koji bi odveo do neke tragike, faliti jos dugo.

Ne bih voleo da pozivam na neke nerede, ali sam nesto analizirao vladare koji su se u Srbiji smenjivali poslednjih 100 godina. Samo se jedan izvuk'o tako sto je pobegao od Nemaca u London, svi drugi su bacani sa balkona i ubijani. U ovoj zemlji je to jedina demokratija koja se moze dogoditi, definitivno.

· "JUL" vam se svojevremeno dodvoravao, a sada, u ritmu novih nacionalnih bubnjeva, nemaju bas razumevanja za ljude koji brisu granice na ovim prostorima. Mira Markovic u slicnom kontekstu pominje Serbedziju?

Prosle godine u Beogradu, kada su deca zvizdala posle svakog pomena "JUL", rekao sam im: "Deco, nemojte da mi pravite neprijatne scene na koncertu, nego dozvolite da ja vama nesto kazem - "JUL" je definitivno najodvratnija stranka koja je ikad postojala na ovim prostorima! To je moje duboko uvedjenje, iako imaju veliku konkurenciju."

Za socijaliste bar znas da su neki fanatici, jezuiti iz nekih drugih razloga, a ovi nemaju hrabrosti i otvorenosti da drugacije postanu direktor, nego samo kao jajare "JUL". Njihova saopstenja su toliko smesna, bila pozitivna ili negativna. S njima sam iskopao ratnu sekiru jos onog momenta kad me je njihova dnevnicarka predlozila za ambasadora u Ljubljani, ili Zagrebu. Rekao sam na koncertu: "Hvala lepo, niti bih ovu zemlju predstavljao, niti bih je predstavljao u onoj zemlji, a osim toga, ja imam svoj narod koji predstavljam, gde god odem". Tu smo se zahvalili na saradnji.

Oni imaju neke potrebe da se prišlepaju uz nekog kome ide, ali ja definitivno nisam njihov fan i ne smatram ih velikom opasnoscu. Cinjenica je da su oni maskote naseg propadanja, da su to tipovi koji su niti ovamo niti onamo i uvek gledaju da izvuku neku korist od toga.

· Da li biste se kandidovali za predsednika Srbije? Imali biste velikih sansi.

Neki su mi to predlagali. Rekli su da bi za mene svi glasali: cela Vojvodina, svi studenti u Beogradu, srpski gradovi, napravili bi i neki dil sa Siptarima… Tacno je da bi svi glasali za mene, ali samo dok se ne kandidujem, i zato sto znaju da se nikada necu kandidovati. To je, znaci, "kvaka 22" - zatvoreni krug.

Ne pada mi na pamet. To je jedan posao koji zahteva veliku posvecenost. Imam vrlo lep i sretan zivot, poziciju koju izgradjujem dvadesetak godina na sceni, postovanje odredjenog broja ljudi koje nije presudno na izborima, ali je meni sve to vrlo drago i ja se nikako ne bih kockao sa tim. Ovakav, lep i sretan zivot vrlo bih tesko mogao da ponovim, i da se covek kocka s time sto ce se negde pojaviti uz neku facu - to nikad sebi ne bih dozvolio.

Perica Gunjic, Ljubisa Nikolin

"Nedeljni telegraf", 17. 12. 1997.