Balasevic u Americi

Lokalna anestezija

(od stalnog dopisnika NIN-a iz Vašingtona)

Kad smo se nasli posle koncerta, posle vise od cetiri sata njegove pesme, njegovih prepoznatljivih monologa, njegovog slikanja sa mladima koji su tokom programa skakali na binu sa instant-kamerama u rukama i njegovih "biseva" koji, po obicaju, nisu imali kraja, zeleo je, povodom svega toga, da za pocetak kaze dve stvari. Prvo, da je ovo u dijaspori postala ona njegova prava publika. i, drugo - da sva njegova publika nije u dijaspori, ali…

Ako ne moze da se pobegne od toga da se sve nase sadasnje (i buduce) vreme meri od onoga "pre i posle 24. marta 1999", onda za pocetak da se konstatuje da je taj koncert u njujorskom Centru za etnicku kulturu, u 64. ulici, bio prvi dolazak nekoga iz preostale Jugoslavije da nesto zvanicno uradi u SAD, posle onog mracnog dana kad se zaratilo i kad su prekinuti odnosi izmedju dve zemlje. "Kako ste? Malo ste nas u medjuvremenu bombardovali, otkako smo se poslednji put videli… Ali, sve u svemu, dobro ste, koliko vidim. A i mi smo dobro, ne brinite se vi za nas" - poceo je Djole negde oko deset do osam, da bi tako, u svom stilu, nastavio da nas nekoliko hiljada drzi (uglavnom na nogama) sve do ponoci.

Oni koji se bolje razumeju u ove stvari kazu da je ovo bio onaj pravi Djordje Balasevic - onaj kojeg pamte iz "Sava centra", "Skenderije", sa "Maksimira", iz "Tivolija". Izvestac moze da se zakune da je medju njima u ovoj njujorskoj dvorani bila bar trecina Bosanaca (pardon, Bosnjaka), mada bi se reklo - po tome koliko su sa Djoletom uglas pevali i koliko su biseva iznudili - da ih je bilo i mnogo vise. Sto se toga tice, ni braca Makedonci nisu bili zanemarljivi, koncentrisani u nekoliko redova desnog i levog partera. A tek ostali!

· Rekli ste veceras da ocekujete da ce kockice kod nas, u Jugi, ipak da se sloze. Rekli ste, nece brzo - ali ipak ce to na kraju da dodje na svoje mesto. Sta ste time mislili?

Pa, ima nekih deset godina kako govorim protiv ove vlasti. Ja nemam ambicije da budem bilo kakav faktor neke sledece nove vlasti, ali smatram da svaka ekipa koja je nanizala ovoliko poraza, svaki trener koji je doveo do toga da mu tim gubi svaku utakmicu i poispada iz svih mogucih liga - svaki posten trener - odavno bi dao otkaz. Medjutim, to je jedno drustvo koje se, uglavnom, ovajdilo od rata i stvari se na taj nacin ustanovljavaju sto sad vec oni ne mogu da mrdnu nukud iz zemlje. Tako da je ta zemlja ostala jedini prostor u kome oni mogu da manipulisu i manevrisu.

Ja nisam clan nijedne stranke i sve ono sto sam govorio - iako su mi svi govorili to je politika, sta se u to mesas - to je bio jedan cisto onako gest odbrane dostojanstva da sve ovo sto nam je radjeno prethodnih godina, nismo zasluzili. Sve to, do ovog vrhunskog ponizenja sad da nas ceo svet oznaci i bombarduje i tako dalje… Jer, moja teorija je bila - ne ulazeci sad u ono u ratu ko je kriv, ko nije - normalno je da kao covek koji ima porodicu i koji je sve vreme bombardovanja bio u Novom Sadu, da moram biti protiv bombardovanja, bezumlja i, uopste, te intervencije. Ali postavlja se pitanje kako su se ti tipovi navukli bas na nasu zemlju? Kad neka bitanga dodje u kafanu i hoce s nekim da se tuce i svakog zacikuje, normalni ljudi ce okrenuti glavu i na kraju ce on naci barabu s kojom ce se potuci. Kako je te barabe nasao bas u nasoj zemlji, to mi je, stvarno, vec i pomalo mucno da objasnjavam. Pogotovu sto je sad u pitanju ceo svet. Jer, sad vise nema onoga da se mi vadimo da je to neka mrznja izmedju komsija i neki stari racuni, itd.

i da oni nisu bili u pravu, ipak je trebalo naci neko resenje - sto kazu pametno i racionalno - da se sve te stvari izbegnu. Sad je to, opet, donelo more izgovora koji ce da se koriste nekoliko godina. Kao ono, nema struje zbog rata. Sad svi zaboravljamo da prethodnih 10 godina nikad nije bilo struje pred Novu godinu. i onda ce biti da je nema zbog rata i nekih drugih stvari… Ali ja, kao sto sam rekao, nemam ambicija da se povezujem u bilo kakvu vrstu otpora, posto smatram da je sad malo kasno. Zvali su me iz nekih opozicionih stranaka, po zavrsetku rata, ali ja sam im rekao: Pazite, deset godina ja to govorim - od one "jogurt revolucije" - da to nece valjati. i sad je to kao da me vakcinisete protiv decjih boginja koje sam ja odavno prelezao. Moja zemlja je obrukana, moj grad je srusen, pokvarilo se sve sto je moglo da se pokvari. Nesto rusiti i glumiti revolucionare sad je neukusno, ako nista drugo.

· Vi ste prvi koji je sad ovde, koji je dosao iz te nase izolovane i zigosane Jugoslavije da ovde nesto uradi. Kako je to danas biti u Americi, posle svega sto nam se desilo?

Amerika, bez obzira na taj rat, nas ovde nesto ne satanizuje niti nas proganja. Ja sam ocekivao bar neku reakciju carinika ili, sto kazu, sluzbenika na aerodromu. Ipak, mi dolazimo iz jedne zemlje koja je bombardovana - moguce je da se pomisli da dolazimo s nekom paklenom masinom ili tako nesto - ali svi su oni tretirali nas dolazak kao nesto normalno. i to je ono sto jos vise brine, sto se sad to stanje izolacije i svega toga ostalog ustanovljava i sto ispada da je to sve u najboljem redu.

· Rekli ste veceras "ja skupljam svoje gradove po onoj mojoj Jugoslaviji". Dosta ste ih skupili. Koji su ostali, koji jos treba da budu prikupljeni?

Najvise je u pitanju Hrvatska. Ostali su, nazalost, i neki gradovi u Republici Srpskoj. Jer, kako se ta stvar podelila posle naseg odlaska u Sarajevo - februara prosle godine - pocela je igra. Kao, zasto nismo bili prvo u Banja Luci? Objasniti ljudima da je Sarajevo u tom momentu imalo jedan status zrtve i da je pomirenje bilo u pitanju, koje ja uopste podrzavam. Videli ste, trecina publike veceras ovde bili su Bosanci… Mi smo ove godine bili drugi put u Sarajevu. Bili smo i u Tuzli. I sad je to sasvim druga situacija. Prelazimo granicu Bosne, tu sad vise nema ni policije, ni obezbedjenja, ni pretnji, niti nekakvih, sto kazu, negativnih propratnih pojava. E sad, posto nismo otisli prvo u Banja Luku, to je stvorilo nekakvu zlu krv, ali siguran sam da ce se to popraviti.

· Sta je sa Zagrebom?

To ce biti najtezi i najveci posao. Ocekujem da ce se u Hrvatskoj promeniti vlast i da ce se pomalo promeniti odnos i prema nama, satanizovanim tipovima. Ja sam u Zagrebu u Hrvatskoj bio izuzetno popularan. Mozda to nije lepo reci prema mojim drugim fanovima, iz ostalih delova bivse Jugoslavije, ali u Hrvatskoj sam uvek najbolje prolazio. Tamo sam imao zaista nezaboravne koncerte. I u Zagrebu i u Splitu i u Osijeku, to je bila jedna posebna prica. Ali, sad kad se ovo desilo, stvar je podeljena crno-belo i svi mi iz nase zemlje tamo smo skinuti sa programa. Znaci, ja prvo ocekujem da ce doci neko normalan na TV i na druga mesta i da ce reci - aj' malo da pustamo one odande. Kad nas neko bude cuo na radiju i kad to ne bude vise bio takav sok… Sad da se tamo pojavim, siguran sam da bi to izazvalo razne udruge, dragovoljce i tako to. Oni stalno nesto prete i stalno nesto protestuju. Medjutim, ja na ovoj novoj ploci imam jednu pesmu koja se zove "Ja sam u Zagrebu". Bas u tom smislu. Ja ne moram uopste da idem u Zagreb. Moje se pesme tamo pevaju, mene tamo vole, ja sam stalno tamo. Otisao nekad ili nikad, svi ti marginalci i drugoligasi ce uvek biti u mojoj senci. Ja sam tamo punio hale, bilo je na hiljade ljudi koji su me slusali i voleli. To nije moglo tek tako da nestane.

· Sta je bilo sa Beogradom i sa tim novogodisnjim koncertom? O tome se puno prica?

Pre dve i po godine, kad smo svirali na studentskom protestu onog cuvenog 13. januara na Trgu Republike, kad je ceo Beograd bio na ulici - posle toga bio sam definitivno posramljen kad se nista nije promenilo. i mislio sam da vise uopste ne treba da odrzavam koncerte u Beogradu. i zakasnio sam, sto kazu, jednu godinu, sto sam ih posle toga ipak imao. Medjutim, pomislio sam da na taj nacin ja samo prepustam prostor narodnjacima i da se time uskracuje nacin da se odrzi ona veza koju imam sa publikom. Pokusao sam i pored medijske blokade koja je uspostavljena… Nemoguce je da ja u Beogradu odrzim dosad 99 koncerata, da jedne godine odrzim 9 koncerata u nizu - i da ni u jednim novinama ne izidje nista o tome. To je za mene bilo toliko uvredljivo da sam pomislio: ako je mene Beograd zaista toliko izgustirao, onda je bolje da odmah raskinemo ljubav. Ali, cudilo me je - otkud onda sva ta publika koja je dolazila danima na koncerte… A ako me nije izgustirao - kako je moguce da onda nema nikog ko mebrani?

· Ali, posto znate o cemu se radi - zasto za inat ne idete, zbog te svoje publike u Beogradu?

Zato sto je taj inat ono na sta oni racunaju i njima odgovara Balasevic kao jedna vrsta male lokalne anestezije. Jer tu, pred Novu godinu, tih desetak dana bar balasevicevci dolaze u "Sava centar", tu se malo ispricaju protiv vlasti - mi to lokalizujemo da se ne pojavi ni snimak, ni nista. To ostane medju njima - i gotovo. To je onda jedan glupi osecaj hriscana u katakombama koji nesto bauljaju i ne smeju da se pojave u javnosti. A oni usput jos naruce dva ili tri clanka - da se to ispljuje, da se to omalovazi. Naprave tribinu na televiziji gde dovedu neke marginalce, neke trecerazredne bubnjare i muzicare, koji ce govoriti protiv toga, kao nije to misljenje nekog zvanicnog kruga, nego je to misljenje mojih kolega koje kazu: sramota je da on dolazi u Beograd da otme pare i druge takve stvari…

· Najavili ste novu plocu, posvecenu 90-im godinama. Rekli ste da ce tu biti i jedna kompozicija koja moze da vam donese bedu na vrat?

Ta ploca mora biti takva, koncepcijska, i te pesme ne trpe da budu izbacene. Ja cu je vrlo rado objaviti jer mislim da u nekoj normalnoj drzavi nema osnova da se iko zakaci za bilo koju rec tih pesama. Ali, opet, u nekoj normalnoj drzavi, ja nikad ne bih ni bio prinudjen da pisem takve pesme… To su pesme koje tretiraju taj trenutak naseg srozavanja i mislim da je moral glavni problem u nasoj zemlji. Time treba da se bave ljudi koji to bolje znaju. Svako ima svoju cenu i mislim da im je gazda to nasao. Problem je u citavom sistemu. U jednoj piramidi vlasti koja se nece tako lako dati. Moje je predvidjanje da ce oni pregurati ovu zimu i da ce se konsolidovati i da ce onda biti apsolutno nemoguce skinuti ih.

Slobodan Pavlovic (SENSE)

"NIN" 11. 11. 1999.