ZREB NAM NIJE BIO NAKLONJEN

Kad smo se dogovorili za intervju sa "panonskim mornarem" nismo bili sigurni da u medjuvremenu Djole patike i farmerke nece zameniti maslinastim kompletom. "Ako me dobrovoljno pokupe, dacu "Nedeljnoj Borbi" ekskluzivan intervju". Na nasu srecu, i njegovu naravno, to se nije desilo. Oko mobilisanja coveka kome su jos pre dve godine u Tuzli savetovali da promeni ime, a u Sibeniku HDZ-ovci otkazivali koncerte, svasta se prica. Istina je da su ga trazili, pokusali da mu uruce poziv, izdali nalog za privodjenje i zasad ga ostavili na miru.

Balasevic je predvideo stvari pa je letosnji koncert u Budvi zavrsio sa "Dovidjenja do sledeceg letovanja, na razaracu"; odrzao pre dve godine poslednju jugoslovensku turneju; rekao pre Tudjmana da Jugoslavije nece biti… Posle izdate nove ploce ("Marim ja") i prvog romana ("Tri posleratna druga") sad je na prinudnom odmoru. I pored svega i cudjenja svih, on je optimista. Sa ili bez pokrica?

Imam jednu pesmu "Sansona" na ploci "Panta rei" koja je bila ocenjena kao crna i ruzna i u kojoj kazem: "Boze dragi, sve sto kazem odmah vuce na sansonu, jer sve sto pevam pogodim, uvek se tako dogodi". Tako je i bilo, na zalost, u nekoliko navrata. Ali su to stvari nekih mojih instinkata i neobjasnjivih puteva inspiracije za koje nisam jako zasluzan. Jednostavno imam neki predosecaj za period koji dolazi. Mislim da ce se nesto desiti ovih dana, nesto sto ce promeniti stvari. Sto bude manje tragicno tim bolje, mada nisam siguran da u ovoj zemlji moze da se desi nesto postepeno i nesto razumno i racionalno. Bojim se da samo neki ekstremni dogadjaj moze da promeni tok. Ali, ja svakako, kako bi rekla baba vestica (kradem kojekakva zanimanja posto sam ostao bez svog) vidim jednu svetloplavu godinu, ovu sledecu.

Mozda Vas ne mobilisu?

To je jedan problem kojim se ovih dana bave mnogi iz moje generacije, ne problem mobilizacije vec problem neodlaska. To vam je kao ono: "lopov nije onaj ko krade, vec onaj koga uhvate". Tako nekako mu dodje i sa svim ovim stvarima koje se desavaju. Bojim se da tu nije bas sve sasvim regularno, tu ima nekih licnih stvari, a ne smatram se toliko vaznim da neko treba samnom da se obracunava. Medjutim, tipovi koji o tome odlucuju ocigledno nisu bas onako veliki i mi ih nekad precenjujemo. Razmisljam da li bi neki politicar, uvredjen na nekom koncertu ili u nekoj izjavi, sebi dozvolio da se spusta na nivo jednog pevaca pajaca, pa da me jure i salju u vojsku. To u nekim pravim zemljama, sa pravim politicarima i pevacima, verovatno ne bi bilo moguce, ali je nivo ljudi koji su kod nas na vlasti takav da je sve moguce.

Himna pod slemom

Iz moje generacije nije mnogo ljudi otislo, nije mnogo ni pozvano, nije mnogo njih na kraju krajeva ni uhvaceno. U mom slucaju bilo je mnogo buke okolo, nalozi za privodjenje i zao mi je sto se to tako radi, ali to su verovatno neke stvari kroz koje moramo proci. Napisano je negde u stampi da ja od toga pravim svoj problem. Moj problem uopste nije taj sto sam pozvan na mobilizaciju, vec sto zivim u zemlji u kojoj postoji mobilizacija. A koliko je to sad samo moj problem to ce biti jasno uskoro.

"Dal' to bese cast sinjel maslinast?" (stih sa poslednje ploce).

Ja sam stvarno bio u vojsci i to nije zanemarljiva cinjenica. Dao sam JNA jednu od najboljih godina zivota koju sam imao - 28. I koju, bez obzira na to kako medicina ovih dana napreduje, ne verujem da cu moci vise ikada imati u zivotu. Obradio sam je posteno, bio sam eksploatisan vise nego ostali vojnici, snimio sam seriju "Vojnici" koja je isto bila EPP vojnickog zivota, normalno kao vojnicki zadatak bez nekog honorara. Meni je bio honorar da ne budem na strazi u samoj kasarni "Marsal Tito" u kojoj sam sluzio vojsku i koja se bas ovih dana rasformirala - preselila na Bezanijsku kosu ili neko drugo mesto. Posle sam pevao na armijskom festivalu, napravio himnu kasarne, slikao se u svim mogucim novinama sa slemom - kao ja nisanim na polozaju, za emisiju "Dozvolite da vas obrlatimo" sam cak demontirao minu - kao vidis decko zna da radi. Tako da mi je sa te strane savest cista. Medjutim, sad sam u ranom klimaksu i smatram da imam suvise godina da bih mogao sebi da dozvolim jos jednu gresku. Gresio sam stvarno u zivotu kad su u pitanju takve pojedinosti i odnos prema domovini, ubedjenje u neke ideje. Moja najveca greska je sto sam vaspitan projugoslovenski i ja sam stvarno u to verovao.

Da li smo svi mi bili "jugoslovenski nacionalisti"?

Ne znam, to je ispala jedna dosta nespretna kategorija i meni je to postalo sumnjivo onog momenta kad su poceli da naglasavaju koliko smo mi - ostali. Ja sam stvarno verovao u to. Meni se Juga ucinila kao dosta dobra zemlja. I nije cudo sto smo verovali u to jer su nas to i ucili od prve do poslednje stranice. Oni lukaviji su znali i drzali svoje, a ja sam kao pravo vojvodjansko dete… Moj cale je smatrao da je najpostenije u celoj situaciji da budem Jugosloven, a sad odjednom dolazi ona dilema i zadnji popis stanovnistva kad treba biti Srbin. To je protumacneo prilicno trapavo i nevaspitano, kao nece da bude Srbin sto je prilicno smesno. Rekao sam da mi je dosta ovih Srba - cudo od deteta koji su postali Srbi u 38. godini, koji su pljuvali sve zivo na partijskim sastancima u vreme kad se u mojoj kuci slavio svaki svetac, kad sam znao kalendar za prostu tu i tu godinu mnogo bolje nego sto ce uspeti da nauce do kraja zivota ovi koji se sada slikaju sa crkvenim velikodostojnicima i predlazu da se opet uvede veronauka u skole. Ali sam isto tako ucen da je to deo tradicije, da se to postuje. Kod mene je stavljana slama i bacani su orasi "U ime oca i sina i ostalih tipova" u svaki deo ove sobe u kojoj sada sedimo i pored koje sam ja slucajno rodjen.

Ova kuca nije estradna tekovina - moj pradeda je bio veza zvezda od mene. To je sve negovano kao nesto lepo i dobro, ne kao nacionalizam, vec kao deo necega sto je definitivno u nama, uz puno postovanje komsija preko ili pored koji su slavili Bozic dve nedelje ranije. Ja sam jednom napisao jedan stih: "Nisam lutak da me naviju, imam samo Jugoslaviju", jer sam se nekih 20 godina izjasnjavao kao Jugosloven i sad mi neko kaze - znas sada vise nisi Jugosloven. Kao Nikoletina Bursac kad je dosao mami i rekao: "Znas, mama, nema Boga od danas, javio je komesar".

Slazem se da vise nisam Jugosloven, niti verujem vise u Jugoslaviju i to od proslog aprila kada sam imao koncert u Splitu i kad je na svakom plakatu pored mog imena pisalo "srpski Ciganin", kad su nas vredjali na ulici. Meni je mozda pre Tudjmana palo na pamet da Jugoslavija vise nece postojati, zbog onog vesca koji cuci u meni, ali mi ipak treba dati malo vremena da pokusam da nadjem sta sam. Ovih dana, tragajuci za tim svojim nacionalnim identitetom, svakog dana otkrivam sta nisam, pa mozda i sistemom eliminacije dodjem do onoga sto sam.

Strah na pucini

Kako Vama izgleda aktuelna podela na dobre Srbe i one druge - izdajnike?

Srbi su prvi poceli tu podelu na postene Albance i one druge, na postene Hrvate i… Kad ja spomenem u novinama da smatram da je trenutno vazniji Divac, u smislu afirmacije Srbije negde u svetu, od Sindjelica, ja tu ne mogu nikako da se dogovorim sa tipom koji je jos uvek na nivou epskih pesama. On je u drugom razredu osnovne skole i ne moze mu se objasniti zasto ja smatram da je Obilic bio veliki heroj kad je sabljom rasporio Murata, ali da su to junaci od pre deset vekova.

Da li Vas cudi kako se lakoca postojanja lagano pretvorila u nepodnosljivu lakocu ubijanja?

To najvise zastrasuje u ovoj situaciji. Neke stvari koje su pre tri-cetiri godine bile nezamislive, jer sam se zgrazavao nad slikama masakra u vreme revolucije u Rumuniji, to je sada recimo "Mikijev zabavnik" ili "Asterix" za ono sto mi gledamo svaki dan na televiziji. Ne mogu da zamislim da se to desava na sto kilometara od mog grada. Sto je najgore mi se na sve to navikavamo. Ne znam da li sve to zasluzujemo ili je to neko prokletstvo iz proslosti pa je palo bas na nasu generaciju. Izgleda da nam zreb nije bio naklonjen.

Da li su ovaj rat svi izgubili pre nego sto su ga i poceli?

Mislim da smo apsolutni gubitnici. To je kao kad tipovi naivci (ekskurzija iz unutrasnjosti) dodju na more i pocnu da plivaju negde na pucinu i ne shvataju da su svakim tim zaveslajem samo dalje od mogucnosti da se vrate, a sve blize trenutku kad se treba okrenuti, videti da si otisao predaleko da se vratis i da pocinjes da tones.

Svaki ispaljen metak i svako prekrseno primirje je po meni korak ka mraku za moje klince i nasu decu.

Nocas kupe dobrovoljce

Kakva je atmosfera u Vojvodini?

Vojvodina ima taj problem da se ne moze vise govoriti kao o jednom integralnom vojvodjanskom misljenju. Svako mesto misli za sebe. "Mnjinci" apsolutno, bez obzira sto tu i tamo nadjemo lojalnog i postenog srbolikog "manjinca", svi su protiv rata. Pitaju se sta sad mi treba da ucestvujemo u tom ratu Srba i Hrvata. Opet, ima citavih mesta koja su u medjuvremenu dala mnoge cenjene rukovodioce i direktore kao sto su Vrbas i Kula - izrazito kolonisticka mesta i apsolutno maticno vezana sa onim sto se tamo desava odakle svi ti nesporazumi i sukobi dolaze. Mislim tu pre svega na Hercegovinu i Krajinu. Pravi Vojvodjani cute, svi se kriju. Ja ne mogu govoriti o nekom vojvodjanskom misljenju, jer je ono toliko saroliko da je to nemoguce.

Vas su cesto kritikovali u Vojvodini zbog neucestvovanja u "dogadjanju naroda".

Stvarno sam bio maltretiran sa takvim pritiscima - jesi li sa nama ili si protiv. Ne, to je bilo sve ili nista, sad ce da se vidi "ko je vjera, a ko nevjera". Ja sam im rekao da sam napisao pesmu "Ne lomite mi bagrenje" dok su se oni grlili i ljubili sa Veli Devom i onim tipovima tamo. Secam se kad mi je dolazio drug, a sad je verovatno gospodin, Ilijaz Kurtesi, u to vreme predsednik Skupštine SFRJ, na koncert u "Sava cnetru" da vidi u kakvom raspolozenju prolazi ta pesma i kad se kompletna garnitura u "Sava centru" uzburkala zato sto dolazi 19 ljudi iz njegovog kabineta da vidi da li je treba zabraniti ili ne. Ta pesma je bila moj nacin i doprinos, jer ja ne mogu da odem i nekom slomim vilicu, na zalost, mada ima dosta tipova kojima bih to uradio. Mogu da napisem neku pesmu, ali da idem ulicom da me nosite, da me drmate, ne ja imam svoje stavove koje pokazujem na svoj nacin i kroz svoje pesme. U vreme kada su se formirale stranke bio sam trazen kao Dejan Savicevic samo da me vide da se pojavim. Nisam ja toliko pametan pa zato nisam ni u jednoj stranci nego se bavim poslom koji je javan ali u jednom pozitivnijem smislu od politike i imam mogucnosti da na mom koncertu sede SPO-ovci, radikali, demokrate, raznorazne stranke u publici…

… A clanovi SPS-a?

Zaluta po neki. Ja moram to da postujem, to su ubedjenja, licne stvari ljudi koji su do te mere ucestvovali na mojim koncertima. Ali ja nikada nikog nisam uvredio. Prosle godine na koncertu sam spominjao gospodina Milosevica, Kertesa, kao sto sam spominjao Tudjmana, drugu stranu medalje. Medjutim, nikad nisam dobio zvizduk jer sam pokusavao da sam sebi odredim neku meru dokle nekog mozes spomenuti. Sad je doslo neko vreme tipova koji nemaju isti osecaj za meru, kao sto mislim da ja imam, i onda oni pokusavaju to da pomere. Treba sad da se pokaze i da se vidi ko je sta… Sta sam ja dobio od ovog drustva? Dobio sam poziv za vezbu i eventualno bih mogao da dobijem zuticu. Ako ovog trenutka treba da se stavi tacka na moju karijeru na sve ono sto sam dosad uradio, ja sam spreman to da podnesem, ali ne da to pogazim i da se toga odreknem.

Poternica sa subarom

Nedavno je bila godisnjica izbora i pobede, kako Vi kazete, jedne "sardina garniture" sa rokom trajanja od godinu dana. Da li je ovom "proizvodu" vreme isteklo?

Istekao je rok, ali ja to necu da naglasavam jer to ce biti naglaseno ovih dana na sve druge nacine, koji ce biti kabastiji od izjave jednog pevaca. Svi su pokazatelji i ….. da je rok istekao. Ta nemogucnost predvidjanja situacije, to ulagivanje, otimacine i dalje sa dalekoseznim planiranjem i otplatama, koje mi dozivljavamo ne samo na nivou predsednika nego i na nivou njegovih vazalnih lokalnih satelita, ta nemogucnost da se sa nekim kontaktira, dogovora, zabrinjava najvise u svemu. Ja stvarno mislim da oni znaju sta rade i onda izaberem jedno deset poteza i na osnovu toga pokusavam da potvrdim tu svoju teoriju, mozda je, sto bi rekli moji "lalosi", najbolje cutati.

Pre neki dan Vas je jedan novinar proglasio laznim mirotvorcem i licemerom i stavio Vas u drustvo Ivana Djurica, Vesne Pesic, Nenada Canka…?

Priznajem da sam se iznervirao manje nego sto sam se nervirao zbog nekih losih kritika mojih ploca. Uvredilo me je zbog toga sto je to poternica u nekom smislu, taj nacin etiketiranja i zdanovstine. Ako je moje poredjenje Sindjelica i Divca, Obilica i Tesle jedini nacin da se ubacim u disidente, vrlo sam polaskan sto sam tog formata. Drugo, u celoj toj kombinaciji mi je drago sto nisam na istoj strani sa tim novinarem, posto se sve vise bavim pisanjem i roman koji sam nedavno izdao dosta dobro prolazi i imam ambicije na tom planu, a kako stvari stoje ovo je jedina zemlja na svetu u kojoj covek moze biti disident. To je za mene samo korak blize Nobelovoj nagradi, koju cu kad-tad dobiti.

Ono sto me najvise plasi u tom clanku je ta metamorfoza. Taj momak koga sam uhvatio bukvalno kad je sisao s voza kao djak pesak, kad je jos pravio estradne intervjue, kad je u istoj ovoj sobi sedeo i gledao momka iz grada koji ima sve one stvari koje on na zalost nije imao, sada je nakon deset godina to tip koga se neki boje, tip koji drma. Da li drma subarom ili nekim drugim rekvizitom nije vazno, ali je cinjenica da je on dobio puno od ovog drustva kad je od saradnika koji je intervjuisao babe po pijaci koliko kosta praziluk - postao neko ko moze ne glavicama luka, nego tudjim glavama da radi. On apsolutno mora da se bori za ovo drustvo i ja ga potpuno razumem. Clanak je bedan i jadan, ali je na kraju krajeva potpuno primeran ovom trenutku. Meni je zao sto sam se nasao u tom drustvu jer ja nisam imao neke javne nastupe protiv mentora pomenutog novinara i nisam u tom smislu organizovao javne tribine, ali sacekacu. Italijani kazu: osveta je specijalitet koji se servira hladan. Mislim da mnogo vecim majmunima od mene mora biti jasno ko ce duze trajati od nas dvojice. Tako da cu sacekati.

Samo da rata bude

Sudbinu pesme "Racunajte na nas" ima danas pesma "Samo da rata ne bude"?

Neki dan sretne me tip u civilu (inace uniformisano lice, maslinasto) i kaze: sta ti, sad pevas samo da rata ne bude. Nesporazum je u pitanju, jer sam ja to napisao pre pet godina. Cujem da je na nekim stanicama ta pesma nepodobna posto je antiratna. Sada je u trentu "Samo da rata bude".

Ministarstvo za kulturu se ovih dana intenzivno bavi formiranjem ratnih zabavljackih ceta. Da li Vam je ideja ucestvovanja u ovom bliza? Postoji li sansa da Vas oni mobilisu?

To je bilo jedno od objasnjenja koje sam nezvanicno dobio, da me kao zato traze. Ja sam bio pozvan na jedan drugi nacin, da se javim na odredjeni broj vojne poste tako da nisam bio pozvan u tu cetu. Juce sam citao reakcije nekih glumaca oko toga i cini mi se da je to jedan deo sveta na tom nivou. Mislim da nam posle visenacionalne raslojenosti u Vojvodini sledi u nasem drustvu jedna druga vrsta raslojenosti definitivno na dve struje "narodnjake" i "zabavnjake", ali ne u muzickom smislu. Na zalost, doslo je dotle i zna se ko je u apsolutnoj vecini.

Ali, Vi ste upozoravali jos pre sedam, osam godina da su "Narodnjaci preuzeli stvar".

Da. I svi su to gledali kao pesmu posvećenu Miroslavu Ilicu… sto je smesno. Medjutim, doslo je dotle kad sam neki dan gledao intervju na televiziji mislio sam da se radi o nekoj verziji Nikoletine Bursaca sa novim glumcem koga jos ne poznajem. Ali to nije bio lik iz decije maste nego iz stvarnosti, sadasnjosti. Mi i dalje govorimo jezikom '44. godine. Umetnicke cete koje zabavljaju borce na frontu? Sta bi tek bilo da smo u ratu? Mislim da je prilicno nemoralno organizvati te cete i biti u nekoj od njih.

Kako Vam izgleda podrska koju Vase hrvatske kolege daju svojim ljudima na frontu?

Oni su kao na sve to primorani, uplaseni… Ne znam, ali mislim kod mene nikad nije doslo dotle da budem toliko uplasen da bih, recimo, pevao nesto u tom smislu. Bilo bi najpostenije da svakog dana gledamo na drugom programu HTV dnevnik i vidimo sta oni to pricaju. Bez obzira sto cesto ispadamo ovce, ljudi mogu da razlikuju istinu od onog drugog i nisu nam potrebni tipovi koji nam podvlace crvenom olovkom sta je rekao ovaj ili onaj. Ne znam sta se desava tamo i kakva je psihoza. Pretpostavljam da je ludilo, cim naoruzani tipovi setaju ulicama, upadaju u stanove…

Da li ce i ove godine biti tradicionalnih novogodisnjih koncerata u "Sava centru" ili je "sve otislo u Honduras"?

Da, sve je otislo u Honduras. Mislim da nije sada raspolozenje za to. Fale mnogi iz tih redova. Ima odsutnih, ima onih koji su mozda u zalosti, zabrinuti, i ne treba po svaku cenu praviti koncert. Voleo bih da taj koncert uradim na prolece ili bilo kad kad bude nekih nagovestaja razvedravanja. Ja jos uvek verujem da ce se to desiti, a Beograd ce biti prvi u kome cu odrzati koncert kad sve ovo prodje. Znam da "show must go on" ali mi je malo neukusno gledati sve ove priredbe kako se odrzavaju bez imalo postovanja prema svemu sto se desava. Nekad smo znali da za ideologe socijalizma i marksizma imamo pet dana zalosti i da stojimo na ulici mirno, a sad posle izvestaja o stotinama ljudi koji leze po blatu i koje niko vise ne moze da pozna, sa iskopanim ocima, odsecenim glavama i rukama, istog dana radimo i gledamo "Alo, alo", "Mucke"… To je nemoralno. Meni je drago sto sam ja netipican, jer da su svi blesavi ao ja samo bi sedeli kod kuce i kukali, ali eto ima ljudi koji pevaju i kojima je sve sasvim u redu.

Ines Stankovic

"Nedeljna borba" xx. yy. 199?.