Ako dosad nisam bio na Kosovu, sumnjam da cu ikad i otici...
       Cola, "Bijelo dugme", Lepa Brena, i jos neki iz generacije sa kojom sam maturirao na estradnom smeru, jos su punili halu "Boro&Ramiz" u Pristini, ali mene ni Boro ni Ramiz nijednom nisu pozvali. Recimo da je u mojim pesmama bilo suvise reci. I za one koji su ih razumeli, i za one koji nisu...
       Uglavnom, nisam dobio pravu priliku da svojim stihovima o ljubavi potpuno preokrenem shvatanje zivota ni ultranarodnjacima ni tipovima koji zenu kupe za dvesto maraka, "prvi vlasnik, prva farba", i drze je na kratkom lancu. Istini za volju, jednom kasnije, kad je odlazak Tamo vec uveliko bio stvar politike, cak se i helikopter pojavio u varijanti, a kao poslednji adut Drugovi su mi ponudili garanciju "da nece biti nijednog Siptara u hali, i da nema cega da se bojim", sto me je definitivno prelomilo. Majstori su bas znali cime ce me ubediti...
       Ne, nikad nisam bio na Kosovu, Kosovo je uvek dolazilo meni...
       Godinama treniram da o ozbiljnim temama govorim na neozbiljan nacin, ali ako mi to i ovog puta uspe, znaci da sam stvarno dostigao savrsenstvo? Diranje istorije zahteva gumene rukavice, posebno jedne ovako objektivne istorije koja se zasniva uglavnom na epskim pesmama i vidjenju slepog guslara...
       Osamdeset i seste sam napisao pesmu o polomljenom bagrenju, slucajno sam se zatekao u "Sava centru" i sa prijateljem Vukom Zugicem iza tamnog stakla reporterskih kabina gledao Deda Solunca kako visnjevim stapom preti Predsednistvu uhvacenom u igri "podmornica" i sa stripovima ispod klupe. Niko za velikim stolom na pozornici nije slusao "delegaciju Srba sa Kosova", prosvercovanu od javnosti u veliku zbunjujucu dvoranu, a bilo je za tim stolom zaista raznog sveta. I nekih koji, nazalost, vise nisu zivi, i nekih koji, nazalost, jos uvek jesu...
       Dve godine kasnije, jednu slicnu Delegaciju Sa Kosova, preziveli iz predsednistva, a velemajstor u zrtvovanju pesaka, poslao je u Novi Sad da izazove Jogurt Revoluciju. Dobro se secam belih kosulja i transparenata, tad sam prvi put nazvan Izdajnikom zbog toga sto ne zelim da ucestvujem u necemu u sta ne verujem, cime sam stekao nepodeljene antipatije Rodoljuba I Ratoljuba, i ispunio najvazniji uslov za sticanje "izdajnicke spomenice"...
       Ali o petnaest godina koje su usledile ne bih ovom prilikom. Ne zato sto ne mogu stati u kolumnu. Naprotiv. Zato sto mogu stati i u psovku...
       Velemajstor je u medjuvremenu matirao pa bio matiran, kraljica i topovi su mu dosli glave, a Delegaciju Sa Kosova ponovo sam video prosle subote. Samo sto se sada skraceno zove Izbeglice. I sto ne nose vise bele nego crne kosulje. I umesto transparenata slike onih koji su nestali...
       O "incidentu" koji se dogodio nesumnjivo ce se puno raspredati ovih dana, iako je taj incident verovatno najbezazlenija ruzna stvar koja se, godinama unazad, dogodila prisutnima. Ne mogu da govorim o tome ko je tu trebalo da odbrani cije dostojanstvo, jer od takvih scena ni svoje dostojanstvo ne umem da odbranim. I tesko mi je da priznam da vise nisam samo Razocarani. Sad sam, eto, Razocarani Kog Je Pomalo I Sramota...
       Izdrzao sam da ne komentarisem posetu decaku iz Gorazdevca koji se vratio iz kome, ali kap sa Trga prelila je taj vrc gorcine. Lepo sto je on darivan crno-belim dresom, ali da li postoji isti takav, samo bez bele boje, i za roditelje poginulih decaka? Dokle cemo trgovati tim ljudima? Znaju li svi oni koji ubedjuju prognane da se vrate Tamo da su saucesnici svake sledece bombe i rafala? Isto kao i majmuni koji su zapocinjali ratove koje nisu bili kadri da dobiju. Budimo posteni pa priznajmo da nismo imali Ratnika da to odbrani, da nismo imali Trgovca da nesto spase, i da nemamo Politicara koji ume i druge da slaze tako lako kao nas...
       Imamo li onda bar Patrijarha? Da kao mudri Carnojevic po drugi put povede seobu, negde na Sever, gde ce deca mirno moci da se brckaju u potocima, i gde vise niko nece biti prepoznavan po cipeli i iscepanoj krpici...
       Ne, ne znam vise cija je to zemlja, djavo da je nosi, znam samo da nasa odavno nije, nek mi Bog oprosti. No, sudeci po tome kome i sta sve Bog ovih dana oprasta, s njim ne bi trebalo da bude problema...
       Daleko veca frka ce biti da oprostim sam sebi sto sam to rekao tek sada...

02.09.2003. Blic