Pisao sam kolumne devedeset i druge, kad je misljenje svojom glavom tretirano kao veleizdaja domovine. Pominjao sam ih sve redom i pominjao sam im sve redom. Od Slobe do Radovana Karadzica. Od Seselja, preko Mire i Vucele, pa sve do generala Panica i Radomana Bozovica. I nikad niko nije "reagovao"...
       I prljavim igracima ponekad moras priznati da su Igraci, ako umeju cutke da otrpe uzvracene udarce...
       Nazalost, sve je manje Igraca medju Prljavima. I sve manje sansi da se neka tuzibaba ne oda, prepoznajuci se u tekstu u kom cak nije ni pomenuta po imenu...
       Ne nastavljaj se s makar kim, rekao bi moj otac, pa i necu. Vec prvo oglasavanje u "Blicu" naislo mi je, eto, na burnu kontru, ali rekontra se svodi na tri prosta zakljucka. Prvo: zna da cita. Drugo: ne zna da pise. I trece: od olinjalog lava jadniji je jedino olinjali lav sa presadjenom dlakom. I: sedi, jedan...
       Eh, postigao sam zalostan het-trik. Tri Reakcionara na tri moja uzastopna clanka u kojima su se ti antijunaci prepoznali jedino po metaforama? Sta bi se tek dogodilo da sam pomenuo Onog Biseksualnog Narkomana i Policijskog Dousnika? Javilo bi ih se na stotine i stotine ogorcenih...
       Mozda je zato bolje da ne pominjem ni ime plaze u Miloceru oko koje su jahte napravile blokadu u isto vreme kad su zbog "skipera" tih jahti traktori napravili blokadu puteva po Vojvodini, pokusavajuci da iskamce davno odznojane dnevnice? Mozda je bolje da ne insistiram ni na imenu konobe u kojoj je ambasador One zemlje zustro ruckao upravo sa Onim, i to, nazalost, uz preporuku bas Onog, kako sam naknadno od Tog licno i uspeo da saznam. Dovoljno je da kazem da sam to svojim ocima video ja, Djordje Balasevic, jedno od retkih imena koje jos smem da pomenem, i da me je tog popodneva bilo uzasno sramota sto sam sebi dopustio da se u ovim godinama razocaravam...
       Rekao sam vec da sam citav zivot cekao da Nasi dodju na vlast, a onda u pedesetoj shvatio da nema Nasih. Ali u meni jos tinja vatra sa trgova u Beogradu, Novom Sadu, Nisu, Valjevu, Kragujevcu, Lazarevcu, Cacku, bas tim redom, i ponekad jednostavno ne zelim sebi da priznam da sam bio neciji Trojanski Konj, jer konj je konj, pa ne znam kako Trojanski bio...
       Slucajno sam o svemu tome popricao i sa Naj Onim, povod naseg susreta bio je jedan privatni datum, ali natuknuo sam da "sablja" nije isukana do kraja, da je dugo najavljivana akcija "skalpel" kanda svedena na akciju "grickalica za nokte", i da mi se sve nesto cini da bi se pre izbora mogla zakuvati i akcija "kuka i motika", kako je krenulo?
       Naravno, bilo je lakse nasmejati se nego se zamisliti...
       U filmovima to nazivaju "point of no return"...

12.08.2003. Blic