Moram vas razocarati, ali nista mi se nije desilo. Jedini problem je u tome sto pripadam generaciji kojoj je najveci tehnoloski domet uklanjanje onih trepcucih nula na displeju video rikordera, i sam Bog Interneta zna kom je nesretniku prosle nedelje stigao tekst koji sam iz tudjine ambiciozno pokusao da emajliram na adresu ove kolumne?

Radio sam u medjuvremenu malo na besmrtnosti, nista narocito, par prostih melodija koje ce harati mobilnim telefonima sledecih sezona. Muzika iz filma koji nije snimljen? Jebo te, moracu da patentiram taj zanr pre nego sto Brega nacuje?

Kad sam vec kod toga, pisao sam usput i neka dva teksta za Colu, sto mi je usred frke u kojoj sam se nasao leglo kao samar na celavu glavu. Oni njegovi meckari me sad po tabloidima nabedjuju kao siparice da sam prvi nazvao da se ponudim za saradnju, a to je i istina, sto je najgore. Doduse, s moje strane zamisljeno je kao gest prijateljstva, a ne kao marketinski slogan za novi CD starog frenda, ali svako tu ima svoju varijantu, toliko sam do sada morao ukapirati. U svakom slucaju, sasvim je izvesno da to vise nikad necu raditi, ali krajem juna sam zaista u napadu sentimentalnosti nazvao Bata-Kornelija kad sam cuo da ce on ponovo sesti na klupu, i rekao da vazi ono sto sam obecao Cokiju kad smo se sreli poslednji put. Pre toga sam negde povodom onih koji su mu naplatili tekstove za prethodnu plocu izjavio da to ima opravdanja jedino ako im je taj novac bio hitno potreban za nabavku neophodnih lekova, pa je red bio da se za sledeci projekat sam ponudim, za razliku od svih koji su za to angazovani. I placeni. Kod Frojda verovatno postoji pasus o tipovima koji sami sebi natovare dobrotvorni rad na, recimo, prepevavanju ruskog slagera na ijekavski, ali Colu volim daleko vise nego njegove pesme, i ne moram bas preterivati govoreci da mi je cast, ali da mi je drago sto ucestvujem u svoj toj pozitivnoj energiji, to vec sasvim mirne duse mogu reci...

Vec duze vremena osecam ocajnicku potrebu da o nekom napisem i nesto dobro, i Cola mi je tu preostao u tercu poslednjih aduta. Ne samo zato sto je Neosporno Dobar Momak, jer to "dobar" ponekad moze biti intonirano i u pomalo sazaljivom registru, nego zato sto on definitivno ne gubi magiju bezbriznosti i duvanja u siske koju su mnogi od nas odavno izgubili. Postoji onaj film, mislim da se zove "Mrmotov dan", o tipu koji se zaglavio u jednom danu, i kamo srece da smo se sa Zdravkom svi zaglavili u vatrometu i disko dimu One Prve Marakane...

Magija o kojoj govorim toliko je mocna da cu (kad jos pomenem i da sam se zahvaljujuci Coli posle puno godina cuo i sa Pecom i Bajagom), uz njenu pomoc uspeti da, evo, ispisem gotovo citavu stranicu a da ne pomenem nikog od onih Pacijenata Sa Poslanickim Imunitetom, sto uopste nije zanemarljivo...

Mozda me je ta magija pogurala i u studio, ko zna, da ipak snimim pesme za nesnimljeni film o Vasi Ladackom? Mozda je taj zvezdani prah pao na harmoniku Andreja iz Kulpina, i neke zalosne panonske tonove uklopio u strofe kao neotkrivene minerale u prazna mesta u periodnom sistemu elemenata, koja su godinama cekala na njih. Pa onda na letecem cilimu spustio i maestro Sen sa njegovom besnom violinom. I Stevu Primasa, koji se samo pojavi na vratima sa svojom tamburicom, kao sa carobnom guskom pod pazuhom...

Mozda je magija davnog Colinog zrenjaninskog koncerta na kom smo bili zajedno navela i Tadasnju Trudnicu da tragajuci za cuvenim "crnim kolacem" koji je jednom bez recepta umesila, napravi novu, ponovo bolju verziju te poslastice, i donese je juce Tadasnjem Vojniku na snimanje, blagosiljajuci posle puno vremena studio svojim smrznutim lisicjim nosicem...

Mozda je muzika stvarno najvaznija stvar na svetu? Mozda je neki cis-dim, ili neka zapetljana rima, zaista daleko bitnija od likova kod kojih odavno nije sporno da li varaju kod glasanja, nego samo da li su u tome i uhvaceni?

Hej, majstore, doviknuo mi je kao za inat Poznati Odelas iz kafane kraj studija u kojoj potpisuju racune, snimas li opet neku tvoju zajebanciju? Neces valjda sad pevati na mitinzima da i nas skines?

Korak mi je jos bio u taktu cardasa, i u prolazu sam ga video sitnog i nevaznog, negde daleko u podnozju mojih pesama...

Ne brini, matori, necu morati da pevam... Vas cemo skinuti i na playback.

21.10.2003. Blic