...vicevi
Voz ...
Vidite o čemu se radi ... Sa komšijama samo najbolje odnose. Ja sam rođen u glavnom sokaku u Novom Sadu ... Hungry Street. Tako se zove ulica. Rekao sam da sam tamo već bio prozivan, ali slažemo se ... I znamo se. Oni su oduvek mislili da sam ja malo blesav, što se pokazalo kao tačno, ali to je ispalo na dobar način. Ćale me stalno pita: ?Jesi ti normalan?? ?Nisam, tata, još i živim od toga, samo kad bi znao ... što nisam normalan.?
Ali uglavnom stvari se odvijaju lepo i harmonično, svi nas vole. Evo, primećujem kad bacamo, recimo đubre, da su oko kontejnera redovi. Cene nas znači u ulici. Znaju da će biti nešto ... Malo gorči ova šalica, ali tako je ispalo. Pa dobro. Sad će ovih dana da bude mnogo bolje.
Imamo ovaj, preko bašte smo zagrađeni sa četiri sokaka: ispred Jovana Cvijića ili Kambarova bivša ili Glavni sokak, a sa strane Karađorđeva, pazi, pa Dositejeva, sve imena sa novčanica. A onamo Kiački drum, dobro nema veliko ime, ali to je najveća ulica od svih ovih.
I sad tu dešava se da malo naše kokoške pređu kod njih u baštu, malo njihove kod nas, tako cirkulišu, postoji promet flore i faune. Ali neke komšije neugodne, ne bih sad da ih spominjem, ali kad sam već krenuo, valjda neće fatati ovaj program. Znate, kod njih šta god ode to se ne vraća. To sam primetio i prvih dvadeset pet godina mi je bilo sve jedno, ali sad sam već počeo da se nerviram.
I pogledajte ovu stvar: pređe recimo ptica preleti ... op, gotovo. Sunce zalazi nad njihovom kućom, čoveče. Tu nema, tu šta zađe to se ne vraća. Sunce se nekad i vrati - sutra ujutru, ali ove stvari kokoške ... Petao kako promoli glavu, ono kroz žicu samo kok..... Nema glasa, nema da ispusti neki poslednji krik iz savane. Valjda mu stave omu krpu sa onim hloroformom.
Zečić ide preko.
- Komšija, jeste videli našeg zeca?
- Kog je'l onog riđeg sa onim belim je'l? Nisam ga video.
Sutra ide komšija s kapom, kao Dejvi Kroket ... od našeg zeca.
Pređe zec, ono kožurica od zeca.
Pređe poštar ono kožura od poštara.
Al' nema veze, uglavnom živimo dosta dobro i svi se slažemo.
Ima jedan, što ga zovu Paja Tuluz de Lotrek. Zato što stalno topuzinu onu seče ili
je na lotrek, tj. na lotrama, na merdevinama, pa nešto cifra. Piše neke brojeve na kući
četkicom, ukrašava. Malo vole da zaviri čašici u dno. Par puta su ga vadili već. Ali
šta da vam kažem. I on se vratio nedavno u kompletiću jednom maskirnom. I ima ono:
?Kada se braca '19. vrno? i ?Kada se Paja Tuluz de Lotrek '92. vrno? i uvatio i on razne
priče da priča. Ja gledam, bilo me sramota, bilo mi je malo i žao, malo sam se sklonio
u stranu. Kaže on:
- Mi smo, znaš, bili čistili ...
Paja govori, oni su bili čistili ... A ja mu kažem da su oni bili malo i prljali ... Jer
on svoju kućicu penzlom, ... (aplauz) ... i ja mislim ... koga ste vi čistili? ...
Usudio sam se da napišem pesmu jednom gradu, bilo kom od Hirošime pa na ovamo, kojeg su srušili Paje Lotreci i ovakvi tipovi. Možda bude nešto dobro od toga ... I ja znam da će sve biti gotovo onog momenta kad shvatimo da svi ovi koji ruše gradove, siluju, ruše mostove, pljačkaju, da su svi oni na jednoj strani, bez obzira pod kojom se zastavom trenutno kriju. a mi smo na drugoj. I onda će sve biti gotovo.
U nemoj da ovi provale da imam načina da vas ućutkam, odma će me angažovati, jel
... Odma će me metiti na Trg Republike ... Jeste videli, jeste primetili, da su neka
mesta priznata otkad smo moji prijatelji i ja bili pojavili se na Trgu Republike, odma
sutra u novinama priznato, ne znam, Niš, ... Samo sam okrenuo jedan broj i reko sam:
- Nemoj da se ja opet penjem na tribinu.
Verovatno je bio pogrešan broj, jer sa one strane se čulo samo:
- (imitira Slobu) Molim, molim, molim ...
?U Srbiji demokratija ima duboke korene?, sad bi već mogla i da iznikne već ... Al' nije
to tema ovog razgovora ... ne ... Nego sam počeo ono za naše i za njihove.
I sad gledaj ovu varijantu. To kad je krenula ta jogurt revolucija i oni počeli
majmuni kojekakvi da se veru po porodičnom stablu i da gledju koja je grana odakle, imal'
tu kakih, što kažu, Čivuta, Šokaca i šta ja znam, to su sve oni ispitivali i mene
uvatili u mašinu. A ja sam baš onako, što kažu, dildika jedan ne znam kad treba da se
našalim. Zato su me i izbacili, svojevremeno iz gimnazije ?Svetozar Marković? u Novom
Sadu, ulica Njegoševa. Nisam mogo da oćutim tako kad je nešto, znaš ... I što kaže
ono u onom mom romanu prvom ?Junak?, kaže, ?Bolje da sam se rodio bez onog razdeljka na
dupetu nego bez osećaja za humor? ... znaš ono ... stvarno nikad nisam znao da u pravom
momentu izvalim pravi fazon. Oni svi nosili letve neke, zastave, table, samenjivali
rukovodstvo partijsko i šta znam, i meni kao: ?Ajd' ti s'nama.? A ja kao neću da kažem:
?Evo odma ću doći, samo vi krenite stići ću ja vas? nego reko:
- Pa, nije zgodno da ja idem, zato što ja nikad nisam bio član partije, znači ne mogu
da smenjujem rukovodstvo partijsko, nisam u fabrici nikad radio, ni u jednoj firmi, nemam
ni radnu knjižicu, nemogu, znači direktora da menjam, onog direktora što se obogatio
...
A išla je neka serija ?Robinja Isaura? se zvala ... evo stariji se sećaju ... Isto kao
?Rosa salvahe?, isto dildike neke totalne samo malo ipak tehološki, što kažu, korak
iza. I to je bila robinja Isaura ...
- Šta ja da radim ne mogu da protestujem proptiv onih, ovih. Da ja nosim tablu
"Oslobodite robinju Isauru!"
I ja kao:
- HE, He, heee ...
Niko se ne smeje. Onda oni meni, kao:
- Ti se zezaš sa revolucijom kao, znali smo od početka, ti si izdo našu stvar.
- Vašu - reko - možda jesam, svoju još nisam ...
Al' vidim ja odno vrag šalu, ovi ne pire u ladnu čorbu i još uz inat napišem ja u to
vreme jednu vrlo ozbiljnu pesmu, koja se zvala ?Proces diferencijacije u kombinatu za
proizvodnju i preradu šećerne repe? ... Možete misliti kako je to bila ozbiljna pesma,
pazi pesma sa takvim naslovom, budala pesma. Ono ?Kući begaj ...?, znaš totalna zezalica
od pesme. Međutim u njoj inkrimisani stih ?Jebo te voz koji te dono?.
I oni, za taj stih. Ko ovi za zastave, što ste vi nosili zastavu od Ferarija, a oni:
- To su strane zastave, sa stranim konjom. Pazi, imamo mi naših konja oni nose strani.
Ha, šta ne nosite šarca, što ne nosite zastavu sa šarcom, nego sa Ferarijevim konjom.
Zači ,ovaj, oni se uvate za to, kažu:
- Šta si ti to napiso? - a ja kažem:
- To je šala to nije ozbiljna pesma, nemojte tako, to je šaljiva pesma.
- Ne, ne, ne, ne, ne, ne znaš ti šta govoriš, ti si ovakav i onakav, mi smo znali to -
reko:
- Nije.
- Jeste.
- Šta jebo te voz koji te dono? - reko:
- Pa to je zbog slanine.
- Ma kakve slanine? - odma oni da nije nešto ramazan, na toj bazi.
- Kakve slanine? - pa reko:
- To je šala kod nas, to nisam ja izmislio, to je kao pošalica u narodu, zbog slanine.
Četrdes' četvrte, četrdes' pete, kad su dolazili ti vozovi, onda ova sela što su imala
više slanine, što su bolje stajala, oni su mazali šine slaninom da ne mogu vozovi da
zakoče kod njih nego odu u sledeće selo. Tamo se zaustave ... To je činjenica, nisam to
ja smislio ... Nije, nije, ... autorizovano, ... nije ... A ova mesta koja nisu imala
elemenat, podmazni, kod njih se zaustavio voz i oni su izmislili tu rečenicu ?Jebo te voz
koji te dono?. To nisam ja.
I oni meni gumice malo seci, buši ha ha ha ha, i ono varijante i stakla i sve to. Bio je
to jedan dosta zeznut period.
I ja sad još hoću da pravim turneju. I trebali smo da idemo Kulu. Kula je mestašce
jedno lepo u Vojvodini i ja kažem idemo u Kulu. Kažu oni:
- Ti nisi normalan, gde sad da ideš u Kulu - ja kažem:
- Znam da nisam normalan, al' ne mogu da povežem to sa Kulom - kažu:
- Ne smeš tamo da ideš, jer tamo su svi sa voza - pa reko:
- Dobro to su moja publika, ljudi koji shvataju da se ja s tim zezam.
- Ne, ne, ne, ne, ne, da mi ispitamo puls publike.
I odemo mi u jednu radio emisiju da ispitamo puls publike. Pazi prvi se javio jedan s
pulsom dvesta devedeset, deda neki, deda sa onom kapom, verovatno, što se što se vezuje
ko šilja. Uši što ima, znaš one kape što se spuštaju ... Nosilac spomenice '39,
čoveče, dve godine ranije otišao da zauzme mesto ... I on na mene:
- ŠTA SI TI NAAAAAAA ...
Ko ovaj što se dero na kontramitingu, onaj siromah što je bio jedan:
- ŠTA JE OVO NAAEEEEEEE ...
Jel' dobro njemu sad? Jesu ga smirili? Ja sam se ... bojao sam se za njega ... (zvižduci)
... Ne mojte, nije to tačno, nije to pravo, mante, ppp, daleko bilo ... Ja sam vido
raznih scena i Tina Tarner je, što kažu, turala na razna mesta, ozvučavala se na raznim
mestima, al' ovaj je čisti petinger, ovaj je za Palmu, biće, usporeno na palmi:
- HAAAAAAAAEEEEEEEEEEEEEEE ...
Dobro, da ne skrenemo suviše od dede. I deda je meni kao:
- Šta si ti BAAAAA - tu ovo - i šta ti je loše dono voz? - i ja kao ono voditelju
?stigapu?. A ovaj kao nemoj ?stigapu?:
- Oćete ponoviti pitanje.
- Da, da - kontranapad i on kao:
- ŠTAAAAAETEBIDONO LOŠE voz? - i ja kažem:
- Taštu ... Taštu, čoveče - no further questions. Gotovo dobiven slučaj. Znaš ono:
- Pa ja nisam znao, izvini - reko:
- Da, da, da ...
