Pesme sa raznih strana koje nisu imale sreće da se nađu na pločama

Ja neću da kažem

Jednog će dana
Stvari postati, ako ne kristalno
Ono bar porculanski jasne,
Čitajući moje pesme
Slepi će početi da veruju
U ljubav na prvi pogled,
Naglo ćete početi
Nazivati mojim imenom
Ulice, škole
I prigradska naselja,
Ali nemojte me pogrešno shvatiti.
Jer, ja neću da kažem
Kako sam veliki pesnik,
To ćete vi jednom reći,
Oni koje me ne uspeju shvatiti
Skakaće čoporativno s mostova,
što će dovesti
Do totalnog zakrčenja
Rečnog saobraćaja,
Al', nema veze,
Mornari će onda čitati
Moje pesme,
I biće im lepo,
Možda sam preterano skroman,
Ali ja stvarno neću da kažem
kako sam veliki pesnik,
To ćete vi jednom reći,
Moje slike postaće
Osnovni sadržaj
Svake poštene ženske tašne,
Pisaće o meni
Jednočinke, dvočinke, tročinke
I sve ostale "činke",
Samo ne palačinke,
Svi znaci horoskopa
Biće zamenjeni
Jednim velikim, mojim, znakom,
Lagaćete deci,
Kako smo bili najbolji drugovi,
I neću dalje da tupim,
Sad vam je već sigurno jasno,
Da ja neću da kažem
Kako sam veliki pesnik,
To ćete vi jednom reći.

Đorđe Balašević III-a

"Gimnazijalac", 26. II 1972. br. 20

Studentima *

To više nije stvar pacijenata
Prerušenih u stranačke Lidere...
Dosta Histeričnih, Klimakteričnih...
Sami su stekli Duhovne Midere...

To više nije pitanje Gadosti
Profita, prevare i Mutne Vode...
Ne, deco, To su Kradljivci Mladosti...
Za vas je to već problem Slobode...

Svakom svoj tropar. I svoji gresi...
Dosta se brukala ova Nacija...
Krajnji je čas da se Srbiji desi
I jedna čestita generacija...

*Bez prava da se uplićem, ali sa punim pravom da verujem u vas, kao što ne verujem ni u koga drugog.

Novi Sad, 28.11.1996.

Al' se nekad dobro jelo

Još se dobro sećam dana, kad je baba digo zajam,
Krenuli smo taljigama, čak u Žabalj, pa na sajam.
Krenuli smo zorom ranom, kada sunce slabo greje,
Skupili se baš ko vrapci, kad se skupe ispod streje.
Prvo smo stigli u Nadel, u lepo selo u kom se dobro jelo.
Tu smo našeg kuma sreli, pa smo sve kod njega jeli,
Slanine i šunke i švargle naročite sorte,
A, kakvi su bili čvarci, da te od njih prođu žmarci.
Obaška šnudle i griz-štrudle i reforma torte,
Jao kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš!

Krenuli smo dalje drumom, što se pruža izmeđ' njiva,
Ubrzo smo ogladneli, to na putu tako biva.
Poterasmo konje brže i stigosmo do Čuruga,
Gde je baba još od vojske imo starog, dobrog druga.
Čim smo kod njega stigli, mi smo za astal seli,

A onda smo malko jeli...

Izno nam je friške furke, ispeko dve lepe ćurke,
Lebac mekan kao duša, po cipovka svakom,
Posle toga, dal' se varam, doplivo je pečen šaran,
A na kraju lenja pita i rezanci s makom.

Posle nam je za put dao vruće krofne prepun lonac,
Krenuli smo, tad do Žablja, put je ravan kao konac.
Kad smo stigli do tog sela, već je tiho veče palo,
Verovatno baš zbog toga, strašno nam se večeralo,
Pa smo ispregli konje, čim smo pred bircuz stali,

A ondak smo večerali...

Paprikaša sa gljivama i kompota sa šljivama,
Pohovane piletine sa mladim krompirom
Prasetine onda hladne, da ti mrak na oči padne,
Palačinke i na kraju štrudle sa sirom.

Vojnici

Kad sam kretao u vojsku ja,
Moj deda reče: "Tek si sada muškarac!"
I tutnu mi hiljadu-dve onako za džeparac.

A otac reče zvaničan sav:
"To velika je čast sine svakom!"
A mama je ispekla pile i kiflice sa makom.

Brzo u stroj, tišina tamo,
gledaj me samo, mirno!
Ostav...
Hej stari moj,
Sve su to bili časovi mili,
Časna re?.
Ostav...

Početak beše prilično loš,
Jer nisam bio suviše spretan,
Al' shvatio sam brzo šta je ko desetar il' kapetan.

A četa nam je bila ko grom,
Žestoki momci, družina sjajna,
Drugari nas oko... Ne smem broj, jer to je vojna tajna!

Brzo u stroj, tišina tamo,
gledaj me samo, mirno!
Ostav...
Hej stari moj,
Sve su to bili časovi mili,
Časna re?.
Ostav...

I danas kada mislim o tom',
Ja žalim što bar ponekad nema
Marširanja, straže i svih onih šala ispod šlema.

Jer mi smo život živeli lep,
Mi vitezovi čarobnog carstva,
O baš mi nedostaje svet tog beskrajnog drugarstva.

Brzo u stroj, ne pričaj tamo,
gledaj me samo, mirno!
Ostav...
Hej stari moj,
Sve su to bili časovi mili,
Časna re?.
Ostav...

Šanko

Posmatraš život suviše tanko,
E, moj Šanko.
Snovi se tope ko da su od snega,
Moj kolega.

Ljubav je kao grom iz vedra neba,
Al' grom ne udara uvek gde treba,
I zanet jednim smeškom,
Zavoliš nekog greškom.

Posmatraš dane s pogrešne strane,
Moj Dušane.
Slažu te katkad ideali,
E moj mali.

Ljubav je kao grom iz vedra neba,
Al' grom ne udara uvek gde treba,
I zanet jednim smeškom,
Zavoliš nekog greškom.

Posmatraš život suviše tanko,
E, moj Šanko...

Mesec dana (insert)

Mesec dana tih je prošlo kao tren,
Mesec dana ja sam bio samo njen.

Sedmog dana pričala mi svašta,
Posle mi je gledala u dlan,
Na rastanku mahala mi dugo,
Prošao je tako sedmi dan.

Mesec dana tih je prošlo kao tren,
Mesec dana ja sam bio samo njen.

Osmog dana ljubila me nežno,
čitav svet je bio kao san,
Rekla je da voli samo mene,
prošao je tako osmi dan.

Mesec dana tih je prošlo kao tren,
Mesec dana ja sam bio samo njen.

A devetog dana ko zna zašto,
Spominjali Pariz ili Kan
Molila je da je vodim tamo,
Prošao je i deveti dan.

Mesec dana tih je prošlo kao tren,
Mesec dana ja sam bio samo njen.

A desetog išli smo u kino,
Gledali "Ne naginji se van",
Rekla je da više voli disko,
Prošao je i deseti dan.

Mesec dana tih je prošlo kao tren,
Mesec dana ja sam bio samo njen.

Pokaži da vrediš

... Postani kovač il' veterinar,
Al' gledaj želje da slediš,
Pokaži svima da vrediš.

Postani pevač, postani kuvar,
Postani pilot, il' lovočuvar
Al' gledaj želje da slediš,
Pokaži svima da vrediš.

Postani rudar, postani lekar,
budi kesonac, il' apotekar,
Al' gledaj želje da slediš,
Pokaži svima da vrediš.

Postani monter, postani turist,
Postani docent, il' avanturist,
Al' gledaj želje da slediš,
Pokaži svima da vrediš.

I ako dospeš u krivi kutak,
Sačekaj mirno pravi trenutak,
I gledaj život da slediš,
Inače ništa ne vrediš...

I odrasti treba znati

I odrasti treba znati,
Reći zbogom mami, reći zbogom tati,
I na svoje pravo mesto čvrsto stati,
I odrasti treba znati.

Može svašta da se desi,
Da te zgrabe neki mladalački gresi,
Da ne budeš nikad to što stvarno jesi,
Može svašta da se desi.

Život može biti gorak,
Nije isto biti soko ili čvorak,
Svi se nekud žure, pazi, drži korak,
Život može biti gorak.

Kažeš da ti nekad izgledam k`o Dunav

Kažeš da ti nekad izgledam k'o Dunav
stižem mutan, nepoznat i sam
oko mene svud ravnica
tudje zemlje, tudja lica
Prošli dani, svetla u daljini
Tuga, radost, istina i laž
Ljudi čudni i smešni
Ljudi sretni i grešni

I ne traži da budem ti robom
I ne spremaj mi zamke ni okom
Jer ja rušim sve brane pred sobom
Uvek nastavljam sam svojim tokom
Hej slobodo, lepa ptico
Hej živote, slatka tajno
Hej daljine, dalje hajd'mo
Sve do Crnog mora
Koje znaci kraj

Kažeš da ti nekad izgledam k'o Dunav
Stižem mutan, nepoznat i sam
Nosim miris planina
Miris žita i vina

I ne traži da budem ti robom
I ne spremaj mi zamke ni okom
Jer ja rušim sve brane pred sobom
Uvek nastavljam sam svojim tokom
Hej slobodo, lepa ptico
Hej zivote, slatka tajno
Hej daljine, dalje hajd'mo
Sve do Crnog mora
Koje znaci kraj

Sanja

Ponoć me opet zateče
sa lošim vinom i sumnjivim ženama,
sećanje kao reka poteče
mojom glavom i mojim venama.

Uzalud tiho prestaje
odjek tvojih reči u svemiru,
osmeh tvoj vedri nestaje
uzrok jednom davnom nemiru.

Dugi su putevi kojim sam hodio
more iluzija kojim sam brodio,
prazan je zivot koji sam vodio.
Sanja!

Hteo bih svemu da dokučim smisao
zašto sam živeo zašto sam disao?
Zašto sam voleo i pesme pisao?
Sanja!

Svaki put nekuda odvodi
ja ne znam kuda niti me zanima,
samo san do tebe dovodi
i to je put kojim putujem danima.

Salaši

PO RAVNICI PUTUJEM ODAVNO
PUT MI RAVAN I SVE MI JE RAVNO
USPUT MI ZITO MASE
USPUT ME KERE PLASE
KADA SVRATIM NA SALASE
NA CASICU-DVE

A NOCU DOK ZVEZDE CKILJE
UZ FENJER MESEC DREMLJIV
MOJ SALAS TRAZIM 'DI JE
NA NEBU IL' NA ZEMLJI
I ZEBEM KISNEM GORIM
DA SE NA NJEMU STVORIM
DA DUSU JEDNOM ODMORIM

VISE NE ZNAM DA L' SAM BIO TAMO
ILI MI SE PRIKAZALO SAMO
PENDZER U SENCI GRANJA
DJERAM SE NEBU KLANJA
KO TO OD MENE SKLANJA
TOG ORAJA 'LAD

NOCU DOK ZVEZDE CKILJE
UZ FENJER MESEC DREMLJIV...

(Thanks to Brankica jerd@eunet.yu )

NE PRATITE ME NA VIOLINI KADA PEVAM

KAD PEVAM,
PRATITE ME NA BICIKLU
ILI, AKO MISLITE DA JE TAKO BOLJE,
PRATITE ME NA ZELEZNICKU STANICU,
ALI NE NA VIOLINI,
ODRAZAVA SE TO NEGATIVNO
NA MOJE GENITALIJE,
I UKRATKO,
NERVIRA ME GROZNO,
I ZATO,
KAD PEVAM
PRATITE ME PO NALOGU INTERPOLA,
ILI, AKO TO VISE ODGOVARA
VASOJ FIZICKOJ KONSTITUCIJI,
PRATITE ME NA ODSTOJANJU,
ALI IMAJTE U VIDU
GORE NAVEDENE RAZLOGE,
I NEMOJTE ME PRATITI
NA VIOLINI.

(Iz časopisa "Gimnazijalac", thanks to Brankica)

KAD BI TI BILA NEKA SESTRA

KAD BI TI BILA MEDICINSKA SESTRA,
JA BIH ONDA BIO DOKTOR FINLI,
PA BISMO ZAJEDNO PELCOVALI DRUSTVO
PROTIV VELIKIH MALIH
I GRCKIH BOGINJA
I ZAJEDNO BI DEZURALI
U DUGIM NOCIMA
ZA VREME STRAJKOVA PACIJENATA
I ONDA BI SE U NEDOSTATKU ISTIH
MORALI MEDJUSOBNO PREGLEDATI
I UVEK BI NAILAZILI
NA ISTO STANJE SRCA
I DOLAZILI DO ISTIH DIJAGNOZA.
KAD BI TI BILA CASNA SESTRA
JA BIH BIO PAPA PAVLE SEDMI
PA BI ONDA
VADECI SE NA NEKOG SVETOG AUGUSTUNA
IL' NA NEKU DRUGU
CRKVENU MUSTRU
ZAJEDNO PALILI SVECE
ZA VREME NESTANKA STRUJE
PA BI SE ONDA MEDJUSOBNO
ISPOVEDILI I PRICESCIVALI
I SVE TAKO.
DA SI TI MOJA SESTRA
TO BI MOZDA BILO SIMPATICNO
AL' NE BI BILO ROMANTICNO
I NE BI VALJALO

(Thanks to Brankica)

Dajte mi vino

ZIVOT NIJE UVEK BOG ZNA STA
AL' ZA SVAKI SLUCAJ UVEK UZMEM STA MI DA
PARCE 'LEBA, PARCE NEBA
I NAJVISE SNA
A KAD SAM TUZAN DA BI MI BILO FINO
JA CESTO SAV TAJ DZUMBUS POTOPIM U VINO

DAJTE MI VINO, VINO NEK SE TOCI
DOK TRAJU DANI A NAROCITO NOCI
JER TU JE TUGA TA MOJA STARA DRUGA
A KAD JE TUGA ONDA TREBA DA SE CUGA

DESAVA SE DA IZGUBIM SVE
ZENU KOJU VOLIM, NEKE DOBRE DRUGOVE
ZABOAVLJAM SVE I PRASTAM DAVNE DUGOVE
SVE SVOJE BOLI LECIM STARIM LEKOM
RUMENIM VINOM, TA NECU VALJDA MLEKOM

DAJTE MI VINO, VINO NEK SE TOCI....

(Thanks to Brankica)

POLJUBICU TE NA TRECEM SASTANKU

NA PRVOM SASTANKU
FOLIRACU TE NA SVE MOGUCE NACINE
KOJI SU U SKLADU MOG PUBERTETA
KOME MANDAT POLAKO ISTICE,
PRICACU TI KAKO SAM TRINAESTO DETE
U SIROMASNOJ PORODICI,
KAKO OD TRECE GODINE
RADIM U RUDNIKU
I KAKO TRIPUT DNEVNO
PRE SVAKOG OBROKA
POMISLJAM NA SAMOUBISTVO
PRICACU TI KOJESTA
AL' TE NECU POLJUBITI.

NA DRUGOM SASTANKU
CUTACU SVE VREME
PUSTICU MALO TEBE DA PRICAS.
A JA CU KOBAJAGI
SVE TO SLUSATI
I NECU TE POLJUBITI.

ZA TRECI SASTANAK
OBUCI CU BELU KOSULJU
SA TAMNO PLAVOM KRAVATOM
A PREKO TOGA CRNI PULOVER
SA ROL-KRAGNOM, DA ME IZLECI KOMPLEKSA,
I, NECU TE PIPNUTI CELO VECE
A KAD VEC POCNES DA SUMNJAS
U MOJU SEKSUALNU OPREDELJENOST
I KAD SE POPNES NA TRECU STEPENICU
POLJUBICU TE STO NEZNIJE MOGU
NA OPSTU RADOST GLEDALACA.

(Thanks to Brankica)

STA SE DESAVA KAD POSLE PROBE HORA SAM SEDIM NA KLUPI ISPOD VELIKE SLIKE
SVETOZARA MARKOVICA

Ne,
Nisu to poruke sa dalekih zvezda,
To ja zracim,
To ja emitujem reci:
"Zbogom njene zelene oci",
I mislim:
Kad bi ona bila pahuljica,
Ja bih sigurno bio januar
I ne bi nas mogli zamisliti
Jedno bez drugoga.
"Zbogom njene zelene oci",
Kako je to nelogicno,
Mislim ja,
Sto "Tosku" nije napisao Toskanini,
Sukobljavaju se u mojoj glavi
Svi oni bezrazlozno, beznadezno zavadjeni,
I mislim
Kako je ostrouman bio onaj majstor
Sto je izmislio klikere,
Sta bi inace radili klinci
Pod mojim prozorom
Citavo popodne.
I tako, sarene se moje misli,
Nesredjene, razbacane, ispreturane,
"Zbogom njene zelene oci",
Zasto me uvek mame mojih devojaka
Vole vise nego sto me moje devojke vole
Pitam se ja
Dok neki insekt u vidu muve
Uporno kruzi oko poslednje sijalice koja
svetli;
I nesto tise od tisine
Kroz vasionu bezglasno sumi
Al' ja sam miran,
Jer znam;
Nisu to poruke sa dalekih zveda
To ja zracim,
To ja emitujem reci:
"Zbogom njene zelene oci".

(Thanks to Brankica jerd@eunet.yu )

PAR RECI O NASOJ LJUBAVI

Ja sam pretezno tezio ka
seksu,
Ti si volela ukrstene
reci,
U redu, priznajem,
Mozda se nismo voleli
Bas kao golub i golubica,
Ali smo se voleli
Kao neke druge zivotinje,
I bilo nam je lepo.
Ja sam pretezno tezio ka
seksu,
Ti si volela ukrstene
reci,
Tvoja mama je zbog mene
Dobijala lupanje srca
I zbog nje sam konacno uspeo
da shvatim
Sve one silne viceve o
tastama.
Tek,
Ja sam pretezno tezio ka
seksu,
Ti si volela ukrstene
reci,
Eto, to radimo i danas,
Ali ne vise u duetu.

(Thanks to Brankica jerd@eunet.yu )

Hej čarobnjaci svi su vam đaci

I mi smo vaši i vi ste naši, crveno-beli!
Na Marakani ili na strani. Eo, eo, zvezda!

Istok i zapad zovu u napad, crveno-beli!
Sever se puši, zvezda sve ruši. Eo, eo, zvezda!

Zvezdo, zvezdana,
naša pesma ori,
Mi smo majstori,
mi smo šampioni.

Zvezdo, zvezdana,
naša pesma ori,
Mi smo majstori,
mi smo šampioni.

Zvezda! Zvezda!

Legende pletu po celom svetu, crveno-beli!
Svuda si slavna, svakom si ravna. Eo, eo, zvezda!

Istok i zapad zovu u napad, crveno-beli!
Sever se puši, zvezda sve ruši. Eo, eo, zvezda!

Mi smo Zvezdini,
to nam je u krvi,
mi smo najbolji
i kad nismo prvi.

Zvezdo, zvezdana,
naša pesma ori,
Mi smo majstori,
mi smo šampioni.

Zvezda! Zvezda!

Čarobna kugla, lopta okrugla, crveno-beli!
Hej čarobnjaci, svi su vam đaci. Eo, eo, zvezda!

Istok i zapad zovu u napad, crveno-beli!
Sever se puši, zvezda sve ruši. Eo, eo, zvezda!

Zvezdo, zvezdana,
naša pesma ori,
Mi smo majstori,
mi smo šampioni.

Zvezdo, zvezdana,
naša pesma ori,
Mi smo majstori,
mi smo šampioni.

Zvezda! Zvezda! Zvezda! Zvezda!
Zvezda! Zvezda! Zvezda! Zvezda!

Samo je još Mesec pun

Došao raspust, blago meni,

Skola se ljulja kao brod,

A odrasli su raspusteni

 Vec duzi period...

Neki su pricali do juce:

Zivot je skola... leba ti ?

Pustite decu neka uce,

 Njima ce trebati...

Uprava naseg kluba mocna

U njoj su vazni drugovi

Lakse se muva i namesta

Lakse se vrate dugovi

Uprava naseg kluba vesta

Postenom svetu od njih zor

Motre k'o straza danonocna

Da se ne umesa spor...

Zena je tu da klima glavom,

Da kuva, i da se ustine,

 De ce sad one, s kojim pravom

Na vrata skupstine?

Muskarci vladaju, to znamo,

Tako je jos od onog Adama,

A ravnopravnost vazi samo

 Na barikadama...

Znam jednog s' losom krvnom slikom,

Taj ima srece, blago meni,

Stalno se bavi politikom

A ne crveni...

Stvar je, da bude jasno svima,

U objektivnoj kritici

Cestitog sveta, dakle, ima

 I u politici.

???

...teram za radni narod nas,

Ponekad mislim da boga ima,

Al ne preterujem bas...

Neki se kunu da su culi,

Da ce se malo pomaci,

Al vec smo odavno na nuli,

Tu smo vec domaci..

refren:

Samo da docekam Jun,

Sve je drugo pod razno,

Samo je jos mesec pun,

Sve je ostalo prazno...

Samo da docekam leto,

 Sve mirno i cutke,

Samo je jos mjesec pun,

Na trenutke...(s vremena na vreme...)

Kraljevstvo dajem za dobru vest

 Od ranog juta nas teleks gundja

i bezbroj raznih novosti slaze

 mozda bas sad otkucava naslov

i moje sledece reportaze:

 Margaret Tacer i Malvinski rat

Kafa iz Trsta i vile na sprat

 I ne znam vise o cemu da pisem

 Kad svi znaju sve

Levo i desno, gore i dole

Samo dva oka a cetir' smera

I ne da mi mira manjak papira

 Svi manje za gladna pera (????)

Sve reportere istina brine

Stranica ne sme ostati prazna

Ko ce da ispravi sve Krive Drine ?

Ja necu. Mozda ce javnost kad sazna.

 Mladi bez posla, ljubav i moda

Debele greske a razlog tanak

 Tema za temom, prica za pricom

Ali ni jedna za pravi clanak.

 Kraljevstvo dajem za dobru vest

Sutra bih morao predati tekst

 A ne znam vise o cemu da pisem

 Kad svi znaju sve

Celog zivota strpljivo cekam

da neki covek ujede kera

To je deviza, ta stara sala

Ta vest je zelja svih reportera

Posao moj je ko drugi svi

Nije to roman il' film ili strip

Ali se ipak nizasta ne bih

Menjao ja...

Tekstovi iz serije i igranog filma "Majstor i šampita"

Song 1

Kažu da je svaka curica cvet
Takve priče gradom kruže
Nabrao sam sebi šaren buket
Brao kaktuse i ruže...

Mogu reći da sam pravio lom
Vodile me mnoge kući
Mogu reći da sam nalik na grom
Nikad ne znaš gde ću pući.

I zato kažem ti, pripazi
I zato stani, ne prilazi
Jer izdaleka ti nikad
Ne znaš šta te čeka.

I tu sam ako ti treba mrak
Ali me nema čim kažeš "brak"
O, bolje beži
Jer već si tu, u mojoj mreži.

Thanks to Marin mkovacev@globalnet.hr 

Song 2

Nemam više dvadeset i nešto
Sve sam manje onaj koga znam
Život me je prevario vešto
Gde baš sada da se zatreskam.

Nemam više trideset i nešto
Ostade od vatre samo dim
Šta ću tamo gde mi nije mesto
Gde baš sada da se zaljubim.

Tada srce pali kasnije
Servis ne priznaje, nema garancije
Ali nema ni rok trajanja
Šta je tu je, nema kajanja.

Thanks to Marin mkovacev@globalnet.hr 


Prodane duše

 (Scena iz tramvaja)

Urbane duše

vi ste u asfaltu do guše.

Prodane duše

 vase se pozicije ruše

 i neka

pa neka

Gde baš sada da se zaljubim

(Odjavna spica iz serije)

 ... vešto gde baš sada da se zatreskam

 nemam više trideset i nešto

 ostade od vatre samo dim

šta ću tamo gde mi nije mesto

gde baš sada da se zaljubim ?

 Kada srce pali kasnije

servis ne priznaje, nema garancije

ali nema ni rok trajanja

sta je tu je, nema kajanja

eeeh...

 Mačke sivanke

 (deo pesme iz emisije "Muzički tobogan")

 Već mačke sivanke idu sa igranke

 Šubi, dubi, dubi, du, dam

 Sunce proviruje u neba rumena

 da vidi gde je nestao mrak.

Skoči iz kreveta ko lopta gumena

Pokaži svima kakav si đak.

Vec mačke sivanke idu sa igranke

šubi,dubi, dubi, du, dam

 Nešto se desava, tu je u vazduhu

toliko lepog donosi dan

 Prstom zabeleži mesto na jastuku

gde skrivaš najlepši san

Već mačke sivanke idu sa igranke

šubi,dubi, dubi, du, dam

Davno je krovove Sunce pozlatilo

brzo, pun gas

Odleti bez mene u to kupatilo

 Ti nisi taj što kasni na čas.

 Otvoreno pismo "ZABAVNIKU" za rođendan

 (Novi Sad, 7. mart 1989.)

 Ljudi su čudni i raznorazni

 Svašta se krije ispod božijeg plašta...

Mnogi prožive kao po kazni:

 Nemaju pojma šta je to mašta.

 Nemaju pojma, niti tri čiste

 Da krenu tamo gde smo mi išli.

Uz vas smo, dragi šareni liste,

 Pedeset puta zemlju obišli.

Prvih pedeset, cenjeni liste

 Čestitam redom, dobre i teške

 Ja nisam zavod, da dižem biste

 Ja pišem pesme, uz sitne greške.

 Od pedeset osme, dotični liste,

Zbog vas sam spreman na razne radnje,

 Al' ja vas ne krivim za iste,

No nudim nastavak saradnje.

Više sam puta prošao štivo,

Paju i Patu, i druge patke...

Da bolje objasnim svoj nivo,

 Iznosim sledeće podatke:

Povratak s Marsa, prilično davno,

 (razbijen češki kristalni luster),

Tad je Flaš Gordon priznao javno

Da je spram mene obican šuster.

Pa Mama: "Ručaj!" Pa Tata: "Klopaj!"

 Hrabri je mornar jedina mera...

O, baš sam hteo da budem Popaj,

Al' sam sve više bivao Pera.

 I Džoni Hazard, u niskom letu,

 (sa mojim drugom, Malešev Pantom),

Onda, Rip Kirbi, u pubertetu,

 I, neko vreme, uspešan Fantom.

 To je ta priča, naravno kratka,

 Svašta sam bio, a šta sam sada?

Sad malo ličim na Baju Patka

Al' najviše sam Crna Brada.

To je ta pesma, šašavi liste,

Poenta sledi, u dva-tri retka:

 Eh, da vas nema i da niste,

 Gde bi mi bili sledećeg petka?

 Ljudi su čudni i raznorazni,

 Svašta je ispod božijeg plašta...

Mnogi prožive kao po kazni:

 Nemaju pojma šta je to mašta.

 Vala, vreme je

Nosi u kosi miris sijena, malena, milena

Ne da mi mira kosa njena, zlatna i svilena

Čudno se njene oči plave, taj pogled topi led

Ta ce mi cura doći glave, eto i moj je red

Čim se njenog lika sjetim, ja poletim

Usred noći, svuda cu poći, zbog nje

Čim za njeno ime cujem, ja lumpujem, zbog nje

Mijenja se sve

Ženim se, vala, vrijeme je!

Nek' mi se sudi, dobri ljudi

Al' samo za nju znam

Stao sam na taj kamen ludi

Ako sam, neka sam

OSTANI JOŠ MALO

ploča: Frano Lasić (Zašto tako strasno)

Znam da je kasno, strašno kasno, znam da žuriš

Da stigneš kući, da se svučeš i zažmuriš

O znam šta sutra čeka te, al sada ostavi sve

Ostani još malo

Ovo je danas samo jedan od tih dana

Kad tonu lađe i kad misliš da si sama

Loš dan, al` već mu vidim kraj, za čas ću spremiti čaj

Ostani još malo

 Sve mi se čini da znaš

Kako mi nedostaješ

Kad odeš dugo još ostaješ

U sobi sa mnom

Sve mi se čini da znaš

Da ću čekat` satima

Ne žuri zato ka vratima

I gradu tamnom

Baš oblak jedan spušta sidro iznad grada

Dugo će kiša, slušaj samo kako pada

Šta sad, moj kišobran je star a taksi propala stvar

Ostani još malo

 Sve mi se cini da znaš

Kako mi nedostaješ

Kad odeš dugo još ostaješ

U sobi sa mnom

Sve mi se čini da znaš

Da ću čekat` satima

Ne žuri zato ka vratima

I gradu tamnom

 Zahvaljujemo se Ivani ivanapi@beotel.yu 

PESMA ZVANA ZBOGOM

ploča: Frano Lasić (Zašto tako strasno)

Ova pesma je pesma za kraj

Umesto zbogom i svega uz to

Kad se ujutro probudiš znaj

Ja ću biti već daleko

Ništa ne može vratiti sjaj

Što da pričamo priče o tom

Ova pesma je pesma za kraj

Ova pesma zvana zbogom

 Što smo bili mi

Ti i ja onakav par

To je sada bivša stvar

Sve bi dalje bilo vir

Što smo bili mi

Što da od nas prave trač

Čemu drama, čemu plač

Život nije rat i mir

Ova pesma je pesma za kraj

Ja ti želim da budeš k`o pre

Ja ti želim da stigneš u raj

I sa drugim i bez mene

Što smo bili mi

Ti i ja onakav par

To je sada bivša stvar

Sve bi dalje bilo vir

Čemu pisma, ti znaš nisam taj

Nisam neko sa kim gradiš dom

Ja ti poklanjam pesmu za kraj

Ovu pesmu zvanu zbogom

Što smo bili mi

Ti i ja onakav par

To je sada bivša stvar

Sve bi dalje bilo vir

Što smo bili mi

Što da od nas prave trač

Čemu drama, čemu plač

Život nije rat i mir

 Zahvaljujemo se Ivani ivanapi@beotel.yu

Nazad na raritete