Ljubav ne pobedjuje, nijedna od stotine.
To su samo drevne zablude, vise izmisljotine,
Maslo ludih pesnika, prevejanih lisaca, raznih muzikanata, glumatala i pisaca.
Znam, ljubav rusi zidine ponosa i tastine, ali bajke da pobedjuje to su budalastine.
Lako je izigraju, kao trsku slome je, nikoga ne porazi sem onoga u kome je.
Romeo i Julija pravila su krsili, sitnim slovom poceli pa krupnom tackom tu pricu zavrsili.
Na vernost se zakleli, samo srca sledili, da je tuzno tuzno je al' nisam ubedjen da su pobedili.
Ljubav je tek akrostih, refren stare arije, takvi nikad ne pobedjuju to su kojestarije.
Utvrda bez strazare, poharama krunjena, naivna i ranjiva, zanesena i zbunjena.
Orfej se oglusio o pretnje i pridike, davni hades prosao pa opet ostao bez Euridike.
Nesretna Karenjina, crni zar na auri inicijal Puskina zorom ugraviran na kobnoj cauri.
Eeej, okraj oka tinjaju mali zlatni grumeni, daj mi Boze stih da utesim jedan nosic rumeni.
Pa da, ljubav nosi dolamu od vilinskog prediva i mozda ne pobedjuje al' je zato nepobediva.
BERBA 59'
Kad pijem ne preterivam, nit volem nit preferiram... Al mi se desi... Svega se tako nakupi... Pa tamburama mangupi, prepreče put... Krenu duboki uzdasi, i plitke filozofije... Do kraja Onaj Bicikli u svakoj strofi je... Par bulki među žarama... I jedna "žoržet" marama...
Tih dana sve se svodilo na priče dal' je rodilo bolje neg' lane? Sretni su ljudi ratari, njima su neki atari nebo i svet... Beše to carska godina, prava se moba probrala... Da ne bi jutra ta banda bi zvezde obrala... A među svim tim šarama... I bela "žoržet" marama...
Sva vina sad su opora... Bez slasti i bez otrova... U njima... Istina je puna klevete... A pelin... Tamjanika... Taj spokoj... Ta panika... Tek digod... U berbi pedesetdevete...
Geni su staro čokoće... U meni slutnja cvokoće pred svakom srećom... Vrag ume Boga spopasti... Pa časom grad upropasti onol'ki trud... Kog čaša prvog rampaša na mladi mesec opije... Taj posle spadne na loše i gore kopije... Al sve se kupi parama... Jedino ne Ta Marama...
OSMEH SE VRATIO U GRAD
Dugo se suska i vec se cinilo da je sve fama o tom,
ko stara puska prvo se dimilo,
a onda grunulo ko grom.
Jos nisu pustili tu vest u etar,
ali proneo se glas ko vetar.
To se cekalo kad tad, al eto izvesno je sad,
OSMEH SE VRATIO U GRAD.
Sprema se festa, silazi s kulice,
odnesi srce na lupkanje.
Tu si bar vesta da sludis ulice,
kad uzmes one cipele za cupkanje.
U tvom ogledalu je lik iz bajke,
za kim zvone daire i balalajke.
Ono sto je grajilo, ono sto je sjalilo,
samo se pritajilo.
REF.
U tvom ogledalu je lik iz snova,
ona stara alijas ko nova.
Uz tvoj korak okretni, taj karneval pokretni,
citav svet je mazoret.
Po rubu duge hodati, na dlanu mraz zapupiti.
Sta još o tebi dodati,
da te je lako prodati, al te je tesko kupiti.
Uz grivu vetra poleci, sa svojom senom naci sklad,
sudbinu sebi proreci, i biti povod ponekad,
DA OSMEH NAVRATI U GRAD.
Podigni prstic, docrtaj smajlija na svaki turobni lik.
To je tvoj krstic, tvoja amajlija koja te izbavlja od svih.
U tvom ogledalu je lik iz maste, cujes fanfare i pleh,
ma neka praste! Zapis je u runama,
magija u strunama, praznici su u nama.