KONCERTNE PESME

7/8
(inserti, izvedeno na koncertu u Rumi, 06.11.1997.)

Bude tako nekih dana
što se ko suv list duvana
pri dodiru moga dlana, istrune
I zamuti mi nešto sliku
kane suza u mastiku
odsjaji mi sunca čašu ispune
I uvek jedna pesma sto se ne zna
zaore mi njivu misli kao plug
A grudi postanu mi uske
osetim, k`o divlje guske
T`gu za jug

Po Balkanu pala tama
drumovi su u žicama
svaka bašča
granicama špartana
Krijem kompas u prsima
uvek neki prolaz ima
ako brodiš po zvezdanim kartama
Znam sad je kasno
to smo šta smo
nikom više nije do nostalgije
al` ja nit delim niti množim
niti se na tuđe ložim
Ja sam samo malo proklet
ne pitaj čime, ma evo ga opet

Ref I
Piči mi srce sedam (sedum II) osmina
u glavi taman kao od vina
opet sam tu u Skopju,
svoj na svome, milo mome
Ne da se ova stara mašina
cipela cupka sedam osmina
stihovi klize kao zlatne ribe
moeto libe

Kucao mi vrag na vrata
ratovao sam protiv rata
i silne sam gradove izgubio
Stavili mi kratak lanac
sad sam samo crni stranac
tamo gde sam sanjao i ljubio
Ne vredi sve je jasno
to smo šta smo
nikom više nije do nostalgije
Ne uzimam nit sabirem
sam zemljake odabirem
nit sam dužan, nit dugujem
smem li barem da tugujem

Ref II

Čuvaj mi Bože moje zemljake
jos su nam neke reči jednake
još se u istoj strofi čaše lome
milo mome
Smiluj se jednom i na južnjake
čuvaj mi Bože moje (bivse II) zemljake
Tuku po nama strune kao šibe
moeto libe

Da ti je BMW

Ciganka mi gledala u dlan,

Al' ne vide tebe Slavice,

Ništa mi na dlanu ne vide,

Eh! Što ne skidoh rukavice!

Dušu si mi moju ranila,

Mog si oka bila zenica,

al' čim je onaj dotero BMW,

polegla si kao pšenica!

O, da ti jebemve, i ostalo sve,

za mnom ti si kasala, ali čim si stasala

za drugog si glasala...

Da ti jebemve, moja Slavice,

Sa mnom si se družila, dok te ljubav služila.

Drugog si zaokružila!

Ma da ti jebemve!

Dolazi cirkus

Dolazi cirkus u vaš grad sve mi se čini
I nešto mislim možda nije u pravi čas
Jer videh onomad pravi cirkus na tribini
A to su gospodo veći klovnovi od nas.

Dolazi praznik u vaš grad sa punom vrećom
Od te jelke mi smo tek maleni dar
Beograd šeta u pravcu sveta - nek je sa srećom
Vihori mladosti su pirnuli u žar.

Gospodo draga što se našeg programa tiče
Neće tu biti klepetuša
Ruku na srce sve moje priče - liče
Posebno onom ko ih uopšte ne sluša.

Ma biće isto ko uvek kažu neki
Ma biće isto ko lane kažu svi
A svaki svirac bi prist'o
Da barem jednom može isto što i mi.

Ma biće isto ko lane kažu mnogi
O kamo sreće da bude kažem ja
I što se tiče mene lično
Ako neko ume slično
Nek dođe i nek pokaže šta zna.

A mi smo isti umorni komedijaši
Evo taj vitez za klavirom nekad beše paž
Reč je dakako ovde o profesoru Saši
Kome već sledi ručni časovnik za staž.

Pa Aleksandar strog kao žandar sa bas gitarom
Odbornik friški - nismo džaba učili faks.
Pa Kovač Jožef - nastupa na edj, ketu, harom (1,2,3 - mađarski)
Drž' te se gospoje kad dune stari saks.

Bezuha Dušan svud rado slušan naš je tamburaš
ritam iz bluza spreda i s guza u mali prst
Al bubnjar nije važno koji fazon furaš
Petar je idealan: suptilan, a čvrst.

Prijatelj veran deran - veteran nadzire ritam
Gospodin Petrović sve dileme izbistri
Jeste to su oni i da se ja nešto pitam
U novoj vladi svi bi bili ministri.

I biće isto ...

Neka nova poluuspavanka

Hej, otkači šlepove.

Nanišani jutro i pusti tu stvar neka klizi.

Postoji kod Amera reč i za to take it easy,

lutko lepa,

zrela se breskva nebom cepa.

U tajnoj sam misiji.

Moj dom je tek maleni svitac na nebeskoj pučini.

A ja sam na ovoj planeti da sretnom te učinim,

brige nemaš,

mali si anđeo kad dremaš.

Zovni snove da doplove,

kao galije,

nek? nas nose odavde.

Sto sa vinom pod maslinom,

jug Italije,

pravi pejzaž za nas.

ne boj se granica

i naslovnih stranica,

nema tih glupih stanica na putu do jutra.

Nije ovo uspavanka,

pesma gnjavanka,

buenas noches chicita.

To smo smislili vrag i ja,

to je magija

tajna šifra za noć.

Dok se ne pomeriš,

već sanjaš šta poželiš,

o što me ne promeniš,

zatvori oči?

Dobro veče moj Beograde

?Davno koncert nisam počeo sam

ovako, ispred pučanstva.

Uvek prvo krene muzika

pa tek onda on?

Al? je ovo ipak drugo to znam,

stvar dostojanstva,

Vi niste samo publika,

jasno Vam je to.

Dobro veče moj Beograde

Mislio sam malo na tebe.

Nije nam se baš dogodila

neka godina.

Pa rekoh: ko će sada da me ugosti,

sad kad nisam baš u milosti.

Mi smo istom zvezdom gađani,

moji Beograđani.

Drmale su razne partije

proteklim letom.

Javili se novi lideri, priličan broj.

Pacijenti s' psihijatrije

drmaju svetom.

Stežu nas ko kožni mideri,

Begešu moj...

Dobro veče moj Beograde...

Svaki dripac ima naročit plan,

rešenje za nas.

Svaki levat nas izlevati,

takav smo soj.

I davno koncert nisam počeo sam,

eto, zato ću danas.

Ma ko zna kad ću opet pevati,

Begešu moj...

Dobro veče moj Beograde...

Ja je ljubim - ona podriguje

Spušta se, spušta noć...

glupo bi bilo da se diže!

Piće poručujem,

Čaša za čašom za sto stiže.

Al' mi smo barem znanci stalni,

ugostitelju samostalni,

sviraj svirče, da se setim Nje!

Ja je ljubim, a ona podriguje.

Za moju ljubav neće ni da čuje.

Ja je ljubim, a ona štuca,

a za njom mi srce puca

Joooooooj...

Oče, majko, brate ,sestro, komšija, poštaru,

Vođo mesne zajednice, osam stotina žena,

i jarane moj!

Duše prodane

Znam, ovo sve sam mogo reći i pre,

Al' ptica trpi dok je bar metar neba.

Nisam hteo da se mešam,

Ispašću, ko velim, smešan,

Smešnih imamo i više neg' što treba.

Na tamburu sam metio ključ,

Do zadnje epizode ovog ružnog sna,

Odroni se srca komad,

Nisam pev'o od onomad.

Pitaš kad ću? Bog sveti zna...

Gledam skupštinu il' šta je to već.

Bife "Proleće" u Petrovcu na Mlavi.

Ej, gledam one tužne kese,

Di baš meni da se dese

Da mi takve glave delaju o glavi?

A u mutnoj reki topi se brod,

U džepu pesak a u ušima voda.

Kad već pričamo o tome,

Što ja braćo s' vama tonem,

Ja sam putnik s jednog sasvim drugog broda.

A TV Dnevnik, ko kormilo, okreću spodobe

Vrlo podobne.

Sve će se, kažu, srediti,

Istina će pobediti.

Slobodane!

Sloboda-ne!

I ja ponekad popušim,

al' zbog tog zemlju ne srušim.

Slobodane!

Veliš: što da ne?

Tebi su mase odane,

Ko sluša duše prodane?

Kao ja.

Kažu da je nekad carovo um.

Gde je tu bajku samo iskopao DEPOS?

Joj, ispadoše akademci,

veći zlotvori neg Nemci,

Nisu ljudi stigli kasti "fala lepo".

Al' tek zbog studoša mi napuko film,

E, reko, sad će valjda sa trešnje sići.

"Malo morgen", reče Boban,

Doktor nauka il čoban,

"Vi ste samo mali glasački listići".

A TV Dnevnik, oduševljen time je doneo

Kraći rezime:

Da treba pravdu slediti,

Istina će pobediti.

Slobodane!

Sloboda-ne!

Deca u mestu putuju,

Mladost na tačke kupuju.

Slobodane!

Eh, što da ne?

Kad su ti mase odane,

Ko sluša duše prodane,

Kao ja.

Amer merači na Mesecu plac,

Ej, rock'n'roll se čuje s tavana Kremlja.

A od mene ištu vize,

Da'l sam besan, da li grizem?

Pardon, je li ovo kasarna il' zemlja?

Ma tu mora biti još neki put.

Zar se do mira uvek putuje ratom?

Čuvajući dostojanstvo,

Primako si inostranstvo,

Inostranstvo nam je oma tu, za vratom.

Uz TV Dnevnik je sve više gnevnih, a sve manje

Vernika Dnevnika.

"Istina će pobediti",

Znam, tek ćeš se ondak jediti.

Slobodane!

Sloboda-ne!

Nemoj nas više braniti,

Brigom ćeš nas saraniti.

Slobodane!

Ma, što da ne?

Tebi su mase odane,

Ko sluša duše prodane?

Kao ja.

Slobodane!

Zauzdaj svoje klovnove,

Dok Vijetnam ne ponove.

Sloboda - da!

Sloboda - da!

Sloboda - da, sad il nikada,

Na kraju to tako ispada.

Slobodane!

Sloboda - da!

I ja ponekad popušim,

Al' zbog tog zemlju ne srušim.

Slobodane!

Sloboda - da!

Sloboda - da, sad il nekada,

Na kraju to tako ispada.

SLOBODANE!

Gledam Banat, Srem i Bačku s' Varadina

Gledam Banat, Srem i Bačku s' Varadina,

Gledam tako a u duši lom.

Tu je nekad kažu bila Vojvodina,

Al' nas jogurt tresnuo ko grom.

Rođeni sam autonomaš ko drug Krunić,

Al je bolje da se pravim lud.

I da drhtim na kraj bašče kao kunić

Zbog Šipaca nasukan na sprud.

Mog šora nema i na znam šta da radim

Drug Mihalj kaže da nov ustav nije loš.

I sve je manje mojih zemljoša u vladi

I teško da je neki preostao još.

Život mi je gorak kao biter lemon,

Ćutke punim vrećicu bez dna.

Na nesreću TV dnevnik kao demon,

Vodi me u vode ružnog sna.

O di baš mene da snađe to što jeste,

Ovo je priča i za suze i za smeh,

Poneki pet'o možda ostane bez kreste,

Ali bez jaja to je izuzetan peh.

Dinastija

Ovo je priča koju vrlo retko pričam,

To je priča o tipu zvanom Blejk.

Jedni ga hvale,

drugi ga žale,

Ali svi zvrje k'o budale

Ponedeljkom nigde nema mesta ni za lek.

Odavde do Zemun Polja i do Litl Mokri Lug

svud se gleda taj čovek, milioner i drug.

I svi se slažu da nam danas treba jedan Čivut kao Blejk.

Imao je izvesno imanje,

oko kuće više manje,

tako da poseje patlidžan i luk.

Tu negde, kao onaj salaš o kome peva mladi Balaš,

da gosti šest meseci pešadijski puk.

Al' ga je pratio maler ceo božji vek,

kad si baksuz, moj bato, tu ne postoji lek,

sreću ne kupuje lova, niti euroček.

Nadrljao je kao žuti s' više strana ovaj isti Blejk.

Džaba vam novci, moji sinovci,

Džaba što dolar stoji bolje,

I travnjaci i štrafte, i izvori nafte,

Kad ste svi vi karakterne drolje.

Aleksis je kurva, izvin'te me što psujem,

al' ja samo pričam i mestimično pljujem,

I ako nas laže režiser i ja lažem vas.

Tu priču zna svako, bar par epizoda,

Američka je frka postala moda,

Buržuj se krije i čuči u svakom od nas

I čeka pravi čas.

Blejk ima ćerku zvanu Felon,

Jedan ženski Alen Delon,

Mali monstrum koji radi šta mu ćef.

Njoj je Kolbi zvani Cecil,

Pokojni gangster i imbecil,

Utrapio svog sinovca po imenu Džef.

Felon je partija bila, još se priča o tom,

Tamburaši u transu, oko bakšiša lom.

Još se ne zna konkretno ko je ispao som,

Ali navukao je damu, sve u šesnaest,

Čak i klipan zvani Džef.

Pa se pojavio Adam neki sirot,

Ko zna kad, taj će džukac da pobrka ceo film.

To je baraba, čudna zverka, koja sestru nešto merka,

A baš ni mama nije sigurna sasvim.

Ali tu je zato Stiven, lepi antički kip,

Koji ne zna da li više voli zrna ili klip.

Jedan, kako bih rekao, vrlo nazadan tip.

I svi se slažu da je svakim danom sve više takvih kao Stiv.

Ref. Džaba vam novci moji sinovci...

Lepa drugarica Kristl

nije imala tri čistl

pa je ljosnula sa konja, Bože moj

pravo u ruke psihijatra, lepog kao Frenk Sinatra

koji je zeleo da doktorira na njoj.

A, ona teta Aleksis, đubre jedno moj broj

Kolbi kašiku baci i sve ostavlja njoj

Ona ima svoj sistem zvani bubreg i loj

I jasno vam je da je ta Aleksic naše gore list.

A Blejka tera maler

sad mu stig'o ženin švaler

Blejk bi s njim da igra tenis jedan set.

Ma,'ajde čiča kakav tenis

bolje pazi na svoj...život

tvoje srce ipak nije džambo-džet.

To je serija i posvud se priča o njoj

epizoda još ima da ne spominjem broj

nešto nema deviza, oko programa boj

al' siguran je na ekranu kao TV dnevnik čiča zvani Blejk.

refren: Džaba vam novci...

O, JEBO GA BOG

Jednog dana krenem ja,

nisam prešo korak - dva,

kad ugledah tetka svog.

O, jebo ga Bog,

gde ide sam u tamnu noć.

Ne, stvarno, jebo ga Bog,

gde tura nos u život moj.

Ja baš nisam Bog zna šta,

al' bi voleo da se zna,

bolji sam od tetka svog.

O, jebo ga Bog...

NOVI SAD


Sokakom Zlatne Grede
k'o macor sumrak prede
Ljulja se nad kanalom klisanski bus
Tvrdava pusta mesec kao zmaja
nad Varadinom
Aveti tera sa trga Miletic vecito prgav

Salajka drema brale, krovovi lule pale
Liman uz Dunav tece, dobar su par
Kroz senku bloka pristizu decarci
Detelinarci
Dok buket zvezda prelep
laticom srebri Telep

Novi Sad, podseti se, da je grad
kad mu se sa ulica bitange sklone
Novi Sad, jos zablista ponekad
kad sest raznih crkava uglas zazvone

Bio sam, kud sve nisam,vise ni ne znam di sam
vid'o sam sve kojesta, bedu i sjaj
Varosi ima, sto da gresim dusu,
boljih i lepsih
al' samo jedna je, shvacas,
varos u koju se vracas

Novi Sad, podseti se da je grad...

Ringišpil

Tuku od jutros od četri, pet
rešio NATO da promeni svet,
nad gradom danima lete iste rakete...
Poleva NATO al` to mu je zanat
ma sve mi je ravno ko Severni Banat,
Biće rata, ako, isto nam se `vata...

Trube sirene ko teretni voz
i nigde niko da pomoli nos,
klasika, deder još jednu pesmu debeli iz Novog Sada...
Trube sirene al to im je manir
a Sremci su srušili "leteci tanjir"
izeš sliku, F18 u šljiviku...

Ma daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi,
to ne zna niko samo ti,
bez tebe drveni konjići tužno stoje.
Dođi, iz plave boce se pojavi,
bar jednu zelju ispuni
i dodaj svetu malo boje - čudo moje...

Provincijalka - koncertni monolog

"A putovao sam negde daleko. U neke krajeve koje čak
ni na ovom koncertu više ne smem nazvati svojim; kroz neke kotare.
I samo odjednom, primetio sam kako tornjevi crkava,
kako senke brda, kako putokazi promiču u suprotnom pravcu.
Znao sam da se vraćam. Nisam znao kako, ali znao sam zašto.
I tek u Žablju, tu nadomak Zrenjanina, zaustavio me
jedan besni milicajac kod crkve.
"Gde ćeš ti sad?", pitao me
"Idem da zaprosim jednu devojku", rekao sam
"Sad u pola četiri ujutro?"
"Sad ili nikad.", rekao sam ja
"Pa, dobro.", rece milicajac
"Dobro.", reče i devojka svom srećom nesto kasnije..."

Provincijalka

(Budva,  15.avgust 1999.)

A postojao je jedan stari, gvozdeni most u Novom Sadu,

preko kog bi ona prelazila nekad...

i spuštala svoje svilene kose, kao mreže, do onih talasa

i tu su se, kao srebrne deverike, hvatali prameni

mesečine u njene uvojke...

Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio sasvim dobar,

Nisam virio u mikroskope,

Nisam izmišljao lekove protiv retkih bolesti,

Nisam hteo da uđem u enciklopediju...

Hteo sam samo da prelazim preko tog mosta,

ponekad, s' njom...

I da je volim... u Novom Sadu,

u gradu gde više nema mostova.

Ja sam u Zagrebu

Uvek ista stvar...Vojne prolaze, ljudi ostaju
Pokupe se logori, kandilo dogori, rovove zaspe mir
I ostaje nekih kojih nema i poneki živi koji nedostaju
Al' mržnjica rominja, sprema se škrinja za sledeći pir

Dobro stojim ja: tuđ međ svojima, svoj međ tuđima
Ako si drugačiji problem si svačiji
Nitko te ne voli i nisam neki lik
Al' imam svoj krik - dinamit u plućima

Dug je put od krika pa do jauka i zato pusti priče dal' ću skoro tu
To baš i nije tako važno k'o što se čini...
Pišu proteste, prete, prave porote...
Slabe su to sve ustave da ovaj huk zaustave.

Ja sam u Zagrebu, ja sam na Ilici
Plešem po ulicama po kojima se ne sme
Moj trag je na nebu u svakoj prilici
Haram po tulumima prerušen u pesme

Čim neko protrlja gitaru stvorim se k'o dobri duh
Još se o meni tu i tamo krišom priča
Pa i prođem daškom starom Vlaškom nečujno k'o potepuh
Jureći senke putem Kaptola i Griča

Ja sam u Zagrebu, ja sam u Osijeku -
Kao fantom minem Splitom kad se budi
Znam, neki me ne bi tu, al' u proseku
Ja sam u svakom domu gde je dobrih ljudi

Kad zadnji tramvaj s Placa prođe i kad se Dolac umije
poznati refren netko zvizduće kroz Travno:
"K'o ovaj stih razume taj čitav svet razume!"
Na Trešnjevci i Dubravi ... gde god je ljubavi

Mi smo još uvek zemljaci

Kada se noc i subota sretnu
Zakuva se takav žur na Menhetnu
Da bele rade iskaču iz saksije
Startuju tada opasne njuške
Protuve ženske, seke muške
Al glavni provod ipak je lov na taksije

Majstor je stao ko da je znao
Sitna mu kiša farove tiho gasila
I učini mi se momenat pre tog
Da na visuljku prepoznah svetog Vasila

Svi su taksisti uglavnom isti
Stari kontraši i nihilisti
Ili ćutljivci nemi od ružnih prizora
Na poznat govor samo se trže
Neko već trubi da tera brže
Proviri mišić iz ugla retrovizora

Al svaka psovka mišolovka
I on je jedva čekao da se ulovimo
Odgurnu volan ko supu vrelu
Okrenu se lupi po čelu
Zaglavljen metak i tišina
A srce tuče sedam osmina

Mi smo još juče bili zemljaci
Poznam ja odmah naše oči iste
Šta se tu folirate da ste stranci
Kada niste

Mi smo još juče bili tim snova
A evo kako danas stoje stvari
Ne smeta ništa što je zemlja nova
Mi smo stari

Devedes` prve spakov`o kofer
Hortikultura, trenutno šofer
`Ajmo do njega, po ženicu i svastiku

Tri čase kaže, rečicu prave
Četiri bome, Njujork poplave
Ote se suza i zamuti mastiku?

I reče nam gorko ne d`o Bog nikom
Da `leb zaradi politikom, greh je to
Vidiš, moji sinčići Vangel i Blaže
dohvate globus, Strumicu traže 
I gde god prstić na Balkan stave
Pokriju barem tri države

I tako krene cuga za cugom 
Proveja jutro kao sitno brašno
Javi se onaj stari žal za Jugom
Nista strašno

Čuvaj mi Bože bivše zemljake
Moje su pesme njinih reči pune
A tuge su nam tako podjednake
Da me zbune

Plava balada (varijanta 1)

E, moj plavi bio si žestok
Ali bio si pravi, nikada dil sa šljamom
Nikome služan, nikome dužan
Uvek si bio samo ludom čukom naoružan
Mi svi lole, a ti pitomac
Pandurske škole, pravi kapiten tima
Prvi u klasi, šta vise kasti
I puna šapka snova o poštenju i o časti

Davno bilo, sedam se mora otad Dunavom slilo,
Na svoje epolete prišili zvezde čudni pitomci
i ne znaš više ko su dobri, a ko loši momci.
Pusti žvake da u mom kraju narod kao ljubi murijake
ma taman posla, ali zbog sitne raje i postoji zakon
i svi su voleli što katkad naiđeš sokakom

Ref: A tad su dosli popovi, pa topovi pa lopovi
I čitav svet se izobličio
Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci
A ljudi ćutali, a šta bi drugo?
I šaptali da ovo ne može dugo.

Vidiš plavi, meni se činilo da Beograd slavi
Opojni dah slobode, velika zvona
I onda kordon, pred onom decom
Ko pred nekom tobož strašnom hordom
Mulj i talog, nemam ja pojma ko potpisuje nalog
al vidim kakvi prave parade i vodaju svite
dok hapsiš klince sto po zidu šaraju grafite.

Ref: A tad su došli popovi, pa topovi pa lopovi
I čitav svet se izobličio
Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci
A ljudi ćutali, sta bi drugo?
I pričali da ovo ne može dugo

Sorry plavi, pošaljem nekad srce na raport glavi
Od starog društva nista, neko je puko, neko je svirn'o
A ti si super brate, ako stvarno spavaš mirno

VARIJANTA 2

Mulj i talog
Jasno je meni ko potpisuje nalog
Ali je bruka druže
Što oko sebe podižu tabu
A tebe prodaju za palikuću i barabu

Dok god je ovih frikova
Sa vrećom punom trikova
Ništa što vredi, neće vredeti
I sve je manje načina
Pred najezdom seljačina
A ti si učen druze, zar ne kužiš
Da hapsiš takve njuške kojima služis

Dobro veče, Zagrebe

Davno nisam koncert počeo sam
Tako, s gitarom...
Šminka je da zvezda istrči
Tek kad zasvira band.
Ali danas, evo, počinjem sam
Sve je po starom
Kakva zvezda, kavi folovi
Večeras nastupa friend.

Dobro veče, Zagrebe
Mislio sam malo na tebe
Dok sam sviro po budžacima
Braći narodnjacima...
Ko će da me ugosti
Sad kad nisam baš u milosti
Sami smo u našoj magiji
E, moji Zagiji...

Pesme su mi malo mračnije, znam
Bome i ja sam
Mnogi su o moje stihove
Pera izlomili...
Ne vole me više
Tačnije, nisam im jasan
Kojim pravom mislim glavom
U onoj gomili...

Svejedno, dobro veče Zagrebe
Mislio sam malo na tebe
Dok sam sviro po budžacima
Braći narodnjacima
Ko će da me ugosti
Sad kad nisam baš u milosti
Sami smo u našoj magiji
Dragi moji Zagiji...

Svirao sam svuda
Sad me je sram
Baš sam kušao sreću
Uvenula detelina četvorolista...
Davno nisam koncert počeo sam
I skoro neću
Nije vreme da se bude
Neki solista...

Svejedno, dobro veče Zagrebe
Mislio sam mnogo na tebe
Dok sam sviro po budžacima
Braći narodnjacima...
Ko će da me ugosti 
Sad kad nisam baš u milosti
Sami smo u našoj magiji
E, moji Zagiji...

(Zagreb, Cibona, 18. 04. 1989.)

Thanks to Marin mkovacev@globalnet.hr 

 Opatica

Još se nisam ni brijao
Tad mi život već prijao
Kad sam krenuo amidži
Prašnim drumom do Han-pijeska.

A ispod gore Romanije
Ma da je moglo i ranije
Sretoh mladu opaticu
Blijedu, ma lijepu, kao freska...

Nije bila od kamena,
I čim se takla mog ramena
Čudno mi se nasmešila...
U njoj neki đavo klija.

I ne znam dal' se zaljubila
Al' kao divlja me ljubila
I čudne reči mi šaptala
Faljen Isus i Marija...

(Zagreb, Dom sportova, 13. 10. 1986.)

Thanks to Marin mkovacev@globalnet.hr 

Tekst pesme za Saleta vozača

Ponoć se ko avetinja
Nadvila iznad Cetinja,
A moja draga sanja lavove...
16 sam sati vozio,
Baš sam ga dobro ložio,
Dvesta me puta startovala murija!
Više ne brojim granice,
Listam ih kao stranice,
Pod ovom haubom je besna furija!

Digla se opasna prašina,
Malo iza Kolašina
Svaki bi levak da se igra formule.
Dve obrijane glavice i podgoričke tablice,
Šta više reći o tom tužnom prizoru?
Preslab je igrač audi
Da ovom decku naudi
Ni žive duše u mom retrovizoru.

Ne brini, sanjaj lavove,
Tvoj momak ima dobre šavove.
Ujutru kad se probudiš,
Imaćeš kog da poljubiš,
Za kog da novu belu bluzu porubiš.

Dušmani lažu kako zinu,
Da sam pao u Torinu,
E, da je s našim ko s karabinjerima!
Motor je moja arija,
Put mi je kacelarija,
Žbiri me vrebaju na brodu Bari-Bar.
Lilo je neizdrživo,
16 sam sati pržio,
Nosim ti florentinsku bluzicu na dar.

Ne brini, sanjaj lavove,
Tvoj momak ima dobre šavove.
Ujutru kad se probudiš,
Imaćes kog da poljubiš,
Za kog da novu belu bluzu porubiš.

 Nazad na raritetne pesme