Pesme iz knjige
"Računajte na nas" Pesme iz knjige
"Računajte na nas"
Vala vreme je
Budimpeštanski sneg
Da l´ se bar ponekad setiš
Plašim se da ne?
K´o u nekoj opereti zbilo se to sve:
Violinist (tužni pajac)
Lepa žena
I šampanjac,
A kulise, zavejani grad?
Vodila me kud je htela,
Bio sam njen gost:
Verešmarti,
Citadela,
I Lančani most.
Zavejani Trg Heroja, gde poželeh da je moja,
I da uvek bude kao tad.
Izdaleka zvonio je
neki cimbal star.
Molila me da joj pišem
jednom bar.
Svitalo je jutro snežno.
Budilo se sve?
Ljubila me nežno,
k´o nijedna pre.
Pogledom sam posle dugo
pratio njen trag,
zavejanom ulicom
Sent Haromšag.
Plašila me slutnja neka,
znao sam od pre:
sve izgleda izdaleka
drukčije.
Često srce jače bije
kad se setim nje.
Sve Listove rapsodije
bude stare sne.
želeo bih znati gde je,
Da l´ se seti sneg kad veje,
Il´ je neko drugi ljubi tad?
februar, 1978.
Još jedan dan bez nje
Kroz maglu i kišu, iznenađen jutrom,
tiho nestaje san.
Kao pahulja, znaš, kad doleti na dlan.
Telefon me budi, i otvaram oči,
(neki nepoznat glas),
Neka curica pita: Ima l´ nade za nas?
A nad Novim Sadom, vetar nosi oblake,
počinje još jedan dan bez nje.
Dok čekam autobus na Trgu slobode
bivam zbunjen na tren:
Jedan široki korak, al´ ipak nije njen.
Kod pošte me srecu četiri oka
Neki otac i sin:
To je čika što peva "Oprosti mi Katrin".
A nad Novim Sadom vetar nosi oblake,
protiče još jedan dan bez nje.
Kod "Mileta Pice" je uveče gužva.
Često navratim tu.
Mnoga poznata lica, al´ ne vidim nju.
I, neko mi kaže: Ej, strašna ti pesma
za košarkaški tim.
Cujem, poznaješ Kiću, daj, upoznaj me s njim?.
A nad Novim Sadom vetar nosi oblake,
prolazi još jedan dan bez nje.
Maj, 1979.
Život je jednosmerna cesta
Pomislim nekad na bivša jutra,
na bivše ljude i bivša mesta,
al´ put me vodi samo u sutra.
život je jednosmerna cesta.
Pamtim detinjstvo - Dom. Svaki kutak.
krov posle kiše crven ko kresta.
ne mogu tamo ni na trenutak.
život je jednosmerna cesta.
Sećam se svoje ljubavi rane.
Poljupca prvog u senci bresta.
Ne mogu nazad u sretne dane.
život je jednosmerna cesta.
Svi idu dalje, i ja sa njima.
životni pravac moram da pratim,
a toliko divnih časova ima
u koje želim da se vratim.
U svoju prošlost ne mogu stići
sve da poživim godina dvesta.
Na drugu stranu uvek ću ići.
život je jednosmerna cesta.
April, 1978.
Vala, vreme je
Nosi u kosi miris sijena, malena, milena
Ne da mi mira kosa njena, zlatna i svilena
Čudno se njene oči plave, taj pogled topi led
Ta će mi cura doći glave, eto i moj je red
Čim se njenog lika sjetim, ja poletim
Usred noći, svuda ću poći, zbog nje
Čim za njeno ime cujem, ja lumpujem, zbog nje
Mijenja se sve
Ženim se, vala, vrijeme je!
Nek' mi se sudi, dobri ljudi
Al' samo za nju znam
Stao sam na taj kamen ludi
Ako sam, neka sam