Akordi

Tekstovi i Akordi

Singl ploče 1
Singl ploče 2
Singl ploče 3

Napomena: akorde pripremio Dimitrije Čudić, sve sugestije slati na mail pablo@beotel.yu

Panonski mornar	Marina
U razdeljak te ljubim	Prvi januar
Hej, haj baš nas briga	Moja draga sad je u Japanu
Lagana stvar	Pile moje, pače moje malo

Panonski mornar

D7 G Cmol D7 G Cmol

Gledam ^{^{^Cmol}}Banat, ^{^{^Dis}}Srem i Bačku

^{^{^B}}s Fruške Gore,^{^{^Cmol}}

^{^{^Dis}}gledam tako a^{^{^B}} u duši ^{^{^Dis}}lom.^{^{^{Dis G}}}

Tu je ^{^{^Cmol}}nekad, ^{^{^Dis}}kažu knjige - ^{^{^B}}bilo more,^{^{^Cmol}}

^{^{^Gis}}čekalo me pa presušilo.^{^{^Cmol}}

Rođeni sam moreplovac ko Magelan,
il još bolje ko admiral Kuk.
U ravnici usred njiva gubim elan,
nasukan u žitu morski vuk.

Mog^{^{^G}} mora nema i

ne znam šta da ^{^{^Cmol}}radim,

moj stari ^{^{^Dis}}kaže da ni ^{^{^B}}Dunav nije ^{^{^Dis}}loš.

Mog mora ^{^{^G}}nema, al

ja živim u ^{^{^Cmol}}nadi,

da možda, ^{^{^Gis}}ipak, negde ^{^{^G}}srešćemo se ^{^{^Cmol}}još.

Život mi je zato gorak kao tonik,
tuga moja bez kraja i dna.
Al na sreću tu je Mesec svetionik
vodi me kroz plave vode sna.

O, gde baš mene da tako nešto snađe,
Ovo je priča i za suze i za smeh.
Poneki mornar možda ostane bez lađe,
ali bez mora, to je izuzetan peh.

Mog mora nema...

Marina

^{^{^A}}Marina, tek uz pomoć starih ^{^{^Cismol}}slika,

još ^{^{^A}}mogu da se setim tvoga ^{^{^Cismol}}lika,

i ^{^{^Fismol}}bude se tad neki ^{^{^D}}nemiri zli i

^{^{^A}}drugovima pričam da si ^{^{^D}}moja bila ti,

^{^{^A}}sav pijan od te laži, ko od ^{^{^A}}dobrog

rumenog ^{^{^E}}vina.

Marina, ti si bila moja prima,
Marina, svetlo, tama, leto, zima.
I verujem još, u tome je spas,
i često tako smišljam neki život za nas.
A tada, javi mi se stvarnost setna ko violina.

Marina, ja još iste pesme pevam.
Marina, ja još iste snove snevam.
Iz ničega smeh još stvoriti znam,
na kraju svake pesme ipak ostanem sam,
i uvek čujem kako šumi more iz daljina.

Marina, dal' ćemo se ikad sresti?
Ja ne znam kuda će nas to odvesti.
I dobro je to što ne znamo kraj,
Sad zbogom, neću reći da te volim,
ali znaj,
Marina, ti si bila moja pesma i moja plima.

Marina...

Prvi januar

^{^{^A}}Halo? Ej, čao!

Ja^{^{^G}} sam, zar mi ^{^{^Hmol}}ne znaš glas?

^{^{^A}}Zvao sam te, ^{^{^Hmol}}nisi bila tu.

Pa^{^{^A}} eto, malo ^{^{^G}}cugam,

znam to ^{^{^Hmol}}nije spas.

Ni^{^{^A}}šta, želim ti ^{^{^G}}sretnu novu ^{^{^D}}godinu,

^{^{^A}}ćao!

Pomisli u ^{^{^D}}ponoć na mene, na^{^{^A}} nas,

pomisli na ^{^{^Amol}}Šoltu, na klince i ^{^{^Hmol}}bas.

Možda novi ^{^{^D}}januar donosi ^{^{^A}}spas,

pomisli u ^{^{^Emol}}ponoć na mene, na ^{^{^Fis}}nas.

Ne daj da nam ^{^{^D}}snegovi zaveju ^{^{^A}}trag,

pogledaj kroz ^{^{^Emol}}prozor kad ^{^{^Fis}}sklopi se ^{^{^Hmol}}sat.

Nosiće te ^{^{^D}}mašta ko čarobni ^{^{^A}}sag,

ne daj da nam ^{^{^Emol}}snegovi ^{^{^Fis}}zaveju ^{^{^G}}trag.^{^{^A,Hmol}}

Halo, tu je društvo, hajde dođi i ti.
Da, i on je sa mnom, pa šta s tim?
Čula sam da negde si u planini,
Ma dođi, tako želim da te poljubim, sad.

Pomisli u ponoć...

Hej, haj, baš nas briga

U ^{^{^A}}mog ^{^{^D}}babe ^{^{^A}}para mlo^{^{^E}}go, ^{^{^A}}hej!^{^{^D,A,E}}

Da ^{^{^A}}izbr^{^{^D}}ojiš ^{^{^A}}ne bi mo^{^{^E}}go ^{^{^A}}sve.^{^{^D,A,E}}

Pa^{^{^D}} se selom pripoveda da smo prave lole,

ma, ^{^{^A}}zavidi nam neki sitan svet.

Ume^{^{^D}} život biti tmuran kad gledaš od dole,

Ma ^{^{^A}}budi zato sivi soko, ^{^{^E}}pa se vini u visoko, hej!

H^{^{^A}}ej, haj b^{^{^D}}aš nas briga,

vo^{^{^A}}zamo se n^{^{^E}}a taljiga'^{^{^A,D,A,E}}

Zo^{^{^A}}rom, il^{^{^D}}i mrakom, šo^{^{^A}}rom il^{^{^E}} sokakom,^{^{^A,D,A,E}}

no^{^{^D}}ću kad selo drema,

ka^{^{^D}}d nigde nikog nema^{^{^E}},

mi jurimo kroz noć^{^{^A}}.^{^{^D,A,E}}

Jedared je baba bio kum, svirci su nas čekali uz drum.
Red bi bio da smo konje upregli u čeze, al taljige vole baba moj.
Još kad sitno iz šaraga tambura zaveze,
ondak život nema mana, brži smo od aeroplana, hej!

Hej, haj, baš nas briga...

Moja draga sad je u Japanu

^{^{^Hmol-A}}Pamtim^{^{^Hmol}} još taj ^{^{^A}}sastanak,

suze^{^{^Hmol}} njene, rđav ^{^{^A}}znak,

reče: "Tata ^{^{^A}}ima pos'o ^{^{^Hmol}}nov, ja se ^{^{^A}}selim!"

Nije^{^{^Hmol}} strašno, ^{^{^A}}rekoh ja, osim^{^{^Hmol}} parnog ^{^{^A}}vikenda,

viđaću^{^{^G}} te ^{^{^A}}stalno dobro ^{^{^Hmol}}znaš,

kolko ^{^{^A}}poželim.

Moja ^{^{^D}}draga ^{^{^A}}sad je u ^{^{^Hmol}}Japanu,

pisma ^{^{^D}}dugo ^{^{^A}}putuju ^{^{^Hmol}}do nje,

uči ^{^{^D}}džudo, ^{^{^A}}pravi ^{^{^Hmol}}ikebanu,

plašim^{^{^D}} se, ^{^{^A}}zaboraviće ^{^{^G}}sve.^{^{^A}}

Ja sam ^{^{^D}}još, ugla^{^{^A}}vnom na ^{^{^Hmol}}Balkanu,

i bez ^{^{^D}}nade ^{^{^A}}da ću proći ^{^{^Hmol}}svet.

Da'l me ^{^{^D}}ona ^{^{^A}}ima još u ^{^{^Hmol}}planu,

ili ^{^{^D}}drugom ^{^{^A}}bere trešnjin cvet?^{^{^A}}

To je bila ljubav baš, love story na način naš,
sumnjam da ću sresti ikad još neku sličnu,
srušio se čitav svet, odneo je džambo džet,
od sudbine dobio sam tad petu ličnu.

Moja draga sad je u Japanu...

Lagana stvar

^{^{^A}}Tad još nisam birao

ni gde, ni šta sam svirao,

a baš u ^{^{^D}}tom je stvar.

Ona je ^{^{^E}}došla tad i rekla

pokušaj, napravi jednom bar,

za mene neku finu ^{^{^A}}sporu stvar,

finu ^{^{^E}}laganu stvar.

I ^{^{^A}}od dva tri akorda, jer ni ne umem bolje ja,

pesma je ^{^{^D}}nastala.

I čim su ^{^{^E}}čuli nju, laganu pesmu tu,

svi su pevušili i svi su zaneseni ^{^{^A}}plesali,

uz tu ^{^{^E}}laganu stvar.

Ču^{^{^Fismol}}le su me krupne zveri, ^{^{^D}}producebti, menadžeri,

sh^{^{^E}}vatili su ^{^{^D}}kakav imam ^{^{^A}}dar.

Nu^{^{^Fismol}}dili mi rajsko voće, ^{^{^D}}mnogo love, slavu, ploče,

ub^{^{^E}}rzo sam ^{^{^D}}postao super ^{^{^E}}star.

Zhvaljujući muzici, baš ko kuče na uzici,
svetom me vodili. Pričali:"To je taj,
čudo od deteta, a ja sam pevao
milion puta jednu istu stvar,
finu laganu stvar.

Verovali ili ne, za sve moguće novine,
dao sam intervju.
Svi su me snimali i očekivali da kažem
kad i gde sam tako genijalno smislio
finu laganu stvar.

Pričali su da sam zlatan ili da sam čist šarlatan,
i sve manje ja sam bio svoj,
Kad sam razmislio o tom, zamislih se nad životom,
rekoh sebi:"Kući, stari moj!"

Želeo sam život nov, u senci bresta crven krov,
i moju draganu. Gde god sam bivao,
o njoj sam snivao, od ong dana još,
kad je poželela da napišem
finu laganu stvar.

Želeo sam naći nju i čim stigoh na stanicu
upitah dal' je tu? Tad su mi rekli da
se davno udala za nekog mangupa
sa kojim je zanesena plesala
uz tu laganu stvar.

Pile moje, pače moje malo

Pu^{^{^C}}teve sam pr^{^{^G}}ošo mnoge,

dob^{^{^C}}ro sam pro^{^{^F}}šeto n^{^{^G}}oge,

pil^{^{^F}}e moje, p^{^{^G}}aće moje m^{^{^C}}alo!^{^{^G}}

Kuć^{^{^C}}a mi je t^{^{^G}}amo gdi sam,

nigde mira na^{^{^F}}šo nisam,

če^{^{^F}}do moje, l^{^{^G}}uče moje le^{^{^C}}po!

Pro^{^{^Amol}}šao sam belim svetom,

Ki^{^{^F}}tio se raznim cvetom,

Sr^{^{^G}}eto ljude bele, crne,

Ko k^{^{^F}}urjake i ko srne.

Vi^{^{^C}}do sam što n^{^{^G}}ije svako,

Pro^{^{^C}}čito sam ž^{^{^F}}ivot l^{^{^G}}ako,

La^{^{^F}}ne moje, p^{^{^G}}ile moje m^{^{^C}}alo!

Za život mi malo treba,
Tambura i parče leba,
Luče moje, pače moje belo!
Sam tugujem, sam se tešim,
Kažu neki kako grešim,
pile moje, čedo moje lepo!

Ostadoše iza mene
od sveg čuda uspomene,
Varoši i žene razne,
Puna srca, čaše prazne.
Ne gledaj me, šta je tebi,
Nađi nekog sličnog sebi
slomiću ti srce kada odem!

Gle, polaze noge same,
To drumovi zovu, mame,
pile moje, pače moje malo!
Ne zovi me da se vratim,
Lutalicu zvezdu pratim,
Čedo moje, luče moje lepo.

Kuća mi je tamo gdi sam,
Nigde mira našo nisam,
tražio sam džaba sreću,
kanda da je naći neću..

Deder i ti so tom violinom, ajde...

U razdeljak te ljubim

Kad^{^{^Emol}} je pre mnogo leta bal pravio ^{^{^Amol}}baron,
Fon Ligenštul je p^{^{^D7}}ozvan da naidje i ^{^{^G}}on. ^{^{^H}}
Čim uš'o je u salu, onako lep i mlad,
prišla mu neka dama, i uzviknula tad:

"U razdeljak te ljubim,
svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim
zbog razdeljka ti tvog.

U razdeljak te ljubim,
jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim,
zbog njega nemam sna."

Fon Ligeš{tul je hitro napustio taj bal,
Želeći da, pre svega, eskivira skandal.
Al' već sledećeg dana ponovilo se zlo,
Stiglo je njeno pismo, na kom je pisalo:

"U razdeljak te ljubim,
svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim
zbog razdeljka ti tvog.

U razdeljak te ljubim,
jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim,
zbog njega nemam sna."

Fon Ligenštul je bio zbunjen stvarima tim.
Izgubio je živce, promen'o se sasvim.
I poč'o je da traži u alkoholu spas,
mesto miševa belih, priviđ'o mu se glas:

"U razdeljak te ljubim,
svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim
zbog razdeljka ti tvog.

U razdeljak te ljubim,
jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim,
zbog njega nemam sna."

Last Update: 9.8.1997.

^{^{www.oaza.co.yu}}

Created by: S.Maksimović&N.Ivkovic, 7.8.1997.