Tekstovi i Akordi 003

Napomena: akorde pripremio Dimitrije Čudić, sve sugestije slati na mail pablo@beotel.yu

SLOVENSKA

Nošen dahom ^H7sna doleteo je crni golub ^Emolna moj dlan.
Zašto, ko da ^Dzna, al' to sam jutro do^D7čekao ^Gumoran. ^E
K'o da sam ^Amoli ja leteo s njim, krilima ^Emolteškim, olovnim,
i video ^Amolsvet sak^H7riven iza zlatnih obla^Emolka.

Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tužni treći čin.
Nek mi ne drže govore, nek drugom pletu lovore,
ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.

O,^H7 zagrli me sad, jako, ^Emolnajbolje što znaš
i ^H7nemoj crnoj ptici da me ^Emoldaš.

^EO ^Amollne, ne brini, ^Emolproći će za ^Emol7tren,
ja sam ^Emol6samo malo ^Hlud i zaljub^Emolljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,

što luduje, od sreće tugu tka
moja prosta duša slovenska.

Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zašto se sve to dešava, dal' čovek išta rešava
il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?

O zagrli me sad...

MANI ME SE LEPA NASTO

Proganja me stalno Nastasija Kinski,
svaki dan mi dolazi u san.
Priča da me voli, baš ono, odistinski,
i vene zbog mene.

Brine me, pomalo, ta lepa omladinka.
Ne mogu da odobrim njen stav.
Nosi moju sliku k'o zaljubljena klinka,
moju sliku u novčaniku.

Sve je to lepo i sve mi to laska,
al' mojoj faci ne pristaje maska.
Ja na te stvari gledam starinski
- mani me drugarice Kinski!

Nisi ti kriva, stvar ne primaj lično!
To su principi il' tu nešto slično.
Ja sam za drugu devojku rast'o,
mani se mene lepa Nasto.

Ne mogu da shvatim šta nalazi na meni
osim što sam visok, lep i plav?
Čim joj nešto kažem a ona porumeni
pa skokne da me cmokne.

Njen pogled ruši i obara s nogu
al' ja se branim koliko već mogu.
Snažno me grli, sve grčko-rimski,
htela bi da me ljubi filmski.

Polako snajka, obustavi napad,
vrati se lepo na svoj truli zapad!
U Pariz - Texas i među ljude-mačke,
ja nigde ne mrdam iz Bačke!

OLIVERA

Na pragu svojih dvadesetih
bio sam laka roba,
bile su moderne barabe onih dana.

Ne želim svega ni da se setim,
hteo sam, eto, sve da probam,
zvalo me zabranjeno voće s raznih grana.

Sad žalim, da,
al' šta sam znao ja?
Ti si bila još devojčica.
Leteo je kao leptir tvoj čuperak.

Drugi bi sve
imalo smisao,
drukčije bih život disao
da sam znao da postojiš Olivera.

Možda sam a da nisam znao
pred isti izlog s tobom stao,
možda smo zajedno iz voza negde sišli?

Možda si sasvim blizu bila,
ulicom mojom prolazila
i možda smo se na trenutak mimoišli?

Sad žalim, da,
al' šta sam znao ja?
Ti si bila još devojčica,
daleko od oga oka i mog pera.

Drugi bi sve
imalo smisao,
ne bih svakoj pesme pisao
da sam znao da postojiš Olivera.

Drugi bi sve
imalo smisao,
ja bih iz te gužve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram.

Znao bih gde
da sebi nađem mir,
skrio se u tajni manastir
i čekao da ti odrasteš Olivera.

PUT U SREDIŠTE ZEMLJE

Kad sam jutros stig'o kući s posla
saček'o me papir siv:
otišla mi draga, svega joj je dosta,
nikad ne zna dal' sam živ.

Ma idi lutko lepa s milim bogom,
ti si više komad lak!
Nisi nikad tamo stala svojom nogom,
nemaš ti pojma šta je mrak.

Tamo dole đavoli se kote,
tri planine pritiska mi vrat.
Baš i nisi drugar, moj živote,
al' neka, neka, biće slađe kad srce zemlje nađem.

Neki Francuz, neki pisac mudar,
prorek'o je mnogo tog.
Možda nikad nije radio kao rudar,
al' ga volim kao svog.

Knjiga piše da postoji mesto,
u sred zemlje neko sunce sja.
Tamo se može i s milion dvesto!
Tražim srce zemlje stare i sunce za rudare.

Kopam, đavoli se kote,
tri planine pritiska mi vrat.
O, baš i nisi drugar, moj živote,
al' neka, neka, biće slađe kad srce zemlje nađem.

Tamu gutam, dišem, tamu gazim,
trpim najbolje što znam.
Al' ću jednog dana da je proburazim
i da se svetla dočepam.

Knjiga piše da postoji mesto,
u sred zemlje neko sunce sja.
Tamo se može i s milion dvesto!
Tražim srce zemlje stare i sunce za rudare.

'Ajde, đavoli se kote,
tri planine pritiska mi vrat.
O, baš i nisi drugar, moj živote,
al' neka, neka, biće slađe kad srce zemlje nađem,

kad srce zemlje pronađem!

BADNJE VEČE

^CKao davni ^Emollgreh,
^Dmoluvek mi se ^Gista javljaš.
^COdzvanja ti ^Emolsmeh,
^Dmolcipele u ^Gprozor stavljaš.

^AmolI večno ^Emolsanjaš,
svetom ^Fputuješ bez ^Fmol6putovanja
^Ca Badnje ^Gveče dola^Czi.

Mogla si mi baš
i reći neke reči nagle.
Oči su mi, znaš,
pune one iste magle.

Al' suprotnost sušta,
sad u meni tuga koren pušta
a badnje veče prolazi.

^FTo je ^Dmolbilo naše ^Gzadnje, ^G,C,F

^Fsad opet ^Czvona ^Dmolzvone - ^Gslušam to. <sup>G,C,F,

F</sup>Ne, nije ^Dmolsvako veče ^GBadnje, ^G,C,F

^Fal' ovo ^Cdanas, ^Dmolsasvim ^Gslučajno - ^CBadnje je.

U poslednji čas,
kao uvek na to veče,
gospođa do nas
unucima kolač peče.

U mojoj sobi
samo stari veker vreme drobi
a Badnje veče prolazi...

To je bilo naše zadnje,
sad opet zvona zvone
- slušam to.

Ne, nije svako veče Badnje,
al' ovo danas, sasvim slučajno -
Badnje je.

www.oaza.co.yu

Created by: S.Maksimović&N.Ivkovic, 1.10.1997.