Cetvrtak, 21.03.2002, Subotica ili Prolece u Subotici ili Buga, Buga day...tj.night Da li su laste to popodne bile nad sasavim glavama na sirokom drumu, sto bi se rado nazvao auto-putem, u ovoj nasoj Niziji (ma, zavideli bi nam i oni skandinavski Lalosi, garant!) ili mi se to ucinilo samo, ko bi to znao?! ... sem Nj.V.Proleca, mozda, koje je, stidljivo (jer se dah gotovo ledio) uslo i u Suboticu... Dobra noc, 'Lastavice'! (sasvim prikladno, za mesto odrzavanja Djoletovog koncerta prvog dana proleca). Sportska hala, gore pomenutog prolecnog imena, i vrlo neobicne konstrukcije (sa bocnim ulazom u odnosu na stage, koji je, spolja, vazan i glavni, (bocni, dakako, ako udjete na taj, pomenuti, glavni, a ako se usunjate na neki drugi ulaz e, onda mi je previse komplikovano (i morala bih potraziti pomoc od nekog prijatelja Severnog) za objasnjavanje...), gde je jedna od tribina pomicna a na cijem su vrhu, tako mi se ucini, sedeli oni koji su dosli da Djoleta samo slusaju (eh, zamericu se, kanda, nekom vajnom arhitekti al' bese to pogled sa prvim utiskom, a moze i obrnuto), al' onda se setih da je i sam Djole za to cudo od hale rekao (ko bude revnosniji u iscitavanju redaka iz 'Tri posleratna druga' ima se setiti,garant) da je vrlo tesko ozvuciti i da se zvuk, nekako,lomi ali... nedadosmo se ni mi ni 'Lastavica', uprkos svemu pomenutom i nekom pivu (odlicnom, slovenackom!) ne pomenutom. Bend u postavci proverenoj, sa Bunfordom u glavnoj ulozi, svakako,ne samo zato sto svira saksofon jazzivo dobro, no i zbog adrese u njegovoj licnoj karti; svoj na svome... Eh, sad, setih se, takodje, Djoletovih opaski na poprilicno nerazmrdanu atmosferu (i onih sunki na tavanu, i nekih mostova nad rekama sa kojih se neki, Boze me prosti, samoubijaju) nekih ranijih Subotica koje se nikako nisu uklapale u to razgaljeno vece Hiljade Pratecih Vokala, da l' je Prolece odlucilo da za to vece odlozi Veliko finale svoga dolaska il' je i 'Lastavica' pripomogla?! ne, krivi smo Mi, definitivno... Posle par pesama (Princezo, javi se (ne zamerite, imena se secam ovako), Boze Puba, Provincijalke,poneke anegdote (o ne brkatim generalima koji tih dana behu hapseni, npr.) i redosleda u stihu koji je odredjen, po imenima, za ovogodisnju turneju (bez onog, najomiljenijeg, dela; Zelje, cestitke, pozdravi :), naravno), ucini mi se da je i Djole bio iznenadjen; temperatura u hali se, zahvaljujuci Raspolozenju i podrsci komsijskih terci (Buga, Buga!) sjajno uklapala u neke tropske predele i vrelinu u Srcu, i, sasvim bez reda, pomenuh vec, i spontano mahnu Carobnim stapicem, slusajuci glasove iz publike, i pojavi se Vasa Ladacki, Lepa protina kci, Remorker!, i jos par sjajnih, Retkih (i u koncertnim izvodjenjima) komada... Hej, haj bas nas briga, vozali smo se, tako dalje kroz krajolike Duse u kojima se, kad Ceznja dodje, nezvana, sama, Devojka prosi, posle voznje od hiljadu milja, a Tamburasi adrenalin gone kroz krv, gde (zahvaljujuci Majstoru Carobnog gudala, Ignacu Senu) Tisa nadolazi do srca Devojke sa cardas nogama koja, u skoljki svoga uha, cuva jos Jednu pesmu o maloj garavoj... Na korzou, naravno, sve devojke iz Dnevnika starog momka, sa Osmesima naslednim, izgleda, tako da ni, nezaobilazni D-moll ne bese tuzan, jako, bar... Sto zbog geografije, sto zbog sjajnog umeca (il' impozantnih 190cm, odokativno) Zvezdicom je sijao mladi Buga i zario dlanove i obraze, pa bejah sigurna da se, to vece, definitivno upisao u jedinstvene Nenadjebive, privodeci tako i one Tome, neverne,(ako ih je, uopste, bilo) u Nase tabore... Do Cirkusa smo, tako Raspolozeni, dosli iznenada (sa Iznenadjenjem vecim no inace, priznajem) i nekako preko reda, cinilo se,(rekoh, vec, mozda i zbog pesama koje su od Srca putovale vrlo lako u Zelju, izgovorenu, a Djole je samo bio Djole...) ne primecujuci da smo sasvim blizu danu sa drugim imenom u kalendaru. Ruku na to Srce ( a ono se,gle cuda! svugde tako kaze, i na slovenackom (za tu priliku vaznom-licno,skroz)), uznemireno slascu lepljivog kiseonika, u nekoj posebnoj boji, i neki Prijatelji, Dragi, Retki (kakvi samo Pravi mogu biti) i Svezi (e, ovo je sad licno,nanovo, izvinjavam se na intimizaciji, al' oni ce znati), ma, i onaj burek (e, kakve tek ovo ima veze sa Suboticom, i Djoletom?!, mislih) u majstorskoj radnji pod Lipom (eto!, a Jednom su i tu Lipu posadili) su zasluzni za celokupan dozivljaj, u jednoj od Boja (posebnih, rekoh) u Portretu zivota mog, malenog... Eto, bese to Djole i Prolece u Subotici, 21.03.godine Gospodnje, ove. Vasa Provincijalka.