Ponedeljak, 4.03.2002.god., Pazova, Stara.. ili Djole, po drugi put u okviru promotivne turneje Dnevnika, u Staroj Pazovi Dolazeci to vece sirokim drumom sto izlazi na, pa, ne bas most ali jednu sasvim solidnu, povecu, cupriju, misljah o tome kako do sada, za ovo malo Zivota, nisam nikada slusala Djoleta u prostoru slicnom pozorisnoj sali u Slovackom domu, i, priznajem, malkice cudnije raspolozena, naslucivala sam da ce utisak biti Poseban... Pomenuti prostor, vrlo skladno ulolan u pitomu palanacku sliku, doteran najzivljom paletom boja u suknjama baka Zuske (Slovakinje) koja je na ulazu cepala karte, a pre toga vodila racuna o redu, po malo sterilan, ali onako afirmativno, topao (mnogo vise no sto se iko od nas nadao u jednoj sasvim prolecnoj noci) je odisao nekom cudnom mesavinom zbunjenosti, treme, pred jedan tako veliki dogadjaj za to malo mesto (dobro, nek mi dragi pazovcani ne zamere, i ja, s obzirom da sam na toj opstinskoj teritoriji, mogla bi se nazvati istom, nije to bas jasa Tomic ali...), i sa zrncem ozbiljnosti citave prigode ( uglavnom zbog sredovecnih parova, sto je, gledajuci sa te pozicije u Zivotnom Kalendaru, bas Lepo!), dok smo se u holu Doma, polako pokusavali zguzvati (ali to, u ovom nasem Laloskom podneblju, finom, tesko da je desivo) velika kazaljka je polako klizila u dvadeset i neki minut posle dvadesetog (i tako, skoro nekog) sata... Iznenadih se, najlepse, kad shvatih da me onaj osecaj sa pocetka Utiska nije prevario; u sali sa 15-20 redova (ne zamerite, molim!) bila sam privilegovana za petoredni dozivljaj, imajuci sve vreme osecaj da sam u nekoj velikoj gostinskoj sobi, za neko slavlje (Slavsko, recimo, kao u onim mojim Korenim krajevima), gde su nam jos samo svece nedostajale...Ne,ipak, nisu...(dve devojke izvadise rekvizite za dozivljaj Tuge, za neke Dmoll-ove, za Vasu, moze biti...) gde je sve bilo tako Blizu i na dohvat Duse... Zaboravih, tako, za cas, na dane prosle i prepustih se... ''Princezo, javi se...'' i ''Gde ste vi, sinoc?''(ne, nije to sad neki raritet nego Djoletov osvrt na prethodno vece, u istom pejsazu), i redom imena i lica, draga, poznata...vise i manje... Nekoliko devojaka iz Dnevnika, u rasporedu slicnom (ili gotovo istom) onom novosadskom, sa sjajnim momcima u staroj novoj Nenadjebivoj postavci; Pera,Duda,Duja,Djordje,Buga i drugi novi basista Dragan Ivanovic(sjajan!), i ''Kantautor iz Vojvodine'', kako sam rece, i naravno, majstor Ignac Sen. Dakle, uz pricu raspolozenu nekom savrseno domacinskom atmosferom (kojoj je, bas nekako, samo pogled kroz prozor koji gleda krupnolike pahulje, nedostajao), podgrejanu nekim nevidljivim vatrama smenjivale su se ''debeljuskaste, pa one sa zastavicom, pa one prazne''-rece Djole, note i pricice noseci nas u sve one nase carobne Svetove Njegovih stihova; ''Boza zvani Pub'', ''Sin jedinac''( sa specijalnom koreografijom; jer nalazili smo se u Slovackom domu, pa se Djole, zbog par stihova, refrenskih, pokrivao preko glave dzemperom!), ''Protina kci'', ''Divlji badem'', ''Na pola puta'',''Namcor''(rece Djole ''Prisivali su mi kojekakve himne da sam pisao, a ona bi za Vojvodinu, koju bih ja, ipak spajao a ne razdvajao od sveta, bila bas ova pesma.'') ''Provincijalka''!!!, nove Devojke, rekoh,''Prva ljubav'', ''Hej,haj, bas nas briga''... ''Devojka sa cardas nogama'' i jos par vestih komada, koji zahvaljujuci Majstoru Senu uzarise obraze i dlanove... ...skoro da osetih i onaj miris cimeta kakav samo raste u hodnicima secanja na neke Najlepse dozivljaje, i Srece i Tuge... I, da, da ne zaboravim; bese i jedan zastrasujuci efekat, pride; u jednom momentu dok smo se smejali na Djoletove vrcave anegdote i posalice jedno vrlo neprijatno parce zvuka odlomi se svom silinom (nesto nije bilo u redu sa nekim od pojacala ili vec necim slicnim) da se posteno prepadosmo, svi... Naravno, Djole i tu doskoci zbunjenosti pa rece ''E, kad sam ovo preziveo..., sreca sto su pantalone crne, crno pa se ne vidi...'' I tako doterasmo Konje vrane i do ulaska u jedan Utorak, a takve, bas nesto, iako nisam nikakav specijalni Namcor, ne volem, fakat... Rekoh, jedan prisan, intiman susret sa Djoletom, u mojoj niski Uspemena poseban, atmosferom drugaciji, u predstavi (ipak, mislih, pozoriste je to) u kojoj niko nije statirao do daske, koji bese kao Zagrljaj sa svim Dragim koje niste dugo grlili, bez nezvanih i drugih gostiju, i dok smo se, kao i Cirkus vracali lagano, Laloski, onim istim Drumom, bez obzira na sve, mislih, Drago mi je, bas, zbog ovog, Naseg Starog... Pozdrav, provincijski!