Bili smo na koncertu Dj.B. u Sava Centru...

Tri sata provedena u redu čekajući kartu za koncert na kome smo bili i malo predavanje o meteorološkim uslovima koje nam je treći decembar održao, zaboravljeni su tek u dupke punom "Steva Centru", za onih 15 minuta koliko je najomiljeni kantautor kasnio sa početkom koncerta. Na internoj kladionici na kojoj se dobija piće ukoliko se pogodi kojom pesmom koncert pocinje vlada haos. Od nas 15 koliko je u igri većina (njih 14) nemaju ni najmanju ideju koja bi to pesma mogla biti, pa nagađaju, a jedan (osnivač Našeg kluba) zna, jer mu je rekao Đole lično, ali nije hteo da kaže ni rođenoj devojci, već je samo ćutao i smeškao se. Najzad, na bini se podiže zavesa (novost!) sa nacrtanim dečijim konjićem, i na bini se pojavljiuju poznata lica (osim bubnjara - Petra Radmilovića, koga nam je Đole nešto kasnije i predstavio). Iz zvučnika se čuju taktovi pesme "Dolazi Cirkus", napisane za stotine pištaljki, upaljača i sveća koje su bile najlepša dopuna scenografiji koncerta. I friški Đokisti padaju u trans kod reči "Beograd šeta u pravcu sveta, nek je sa srećom..." Oči lutaju fenomenalno osmišljenom scenografijom - iznad i iza najboljeg pratećeg benda na svetu stoji gomila transparenata koji simbolišu ulične demonstracije, kao skinuti sa Beogradskih ulica, sa poznatim sadržajima koji u ovom svetlu dobijaju novu dimenziju i značenje: "Čast je čast a vlast je vlast", "Ostaje mi marš", "Da?l je sve bilo samo fol"...

Svi mi koji smo očekivali da u konferansi čujemo što-šta od aktuelnih političkih dešavanja iz Đoletovog, uvek zanimljivog ugla, nismo bili razočarani. Na stari, dobri način Đole je pecnuo sve one koji su to "zaslužili", neke više, a neke manje. Uz tako dobru priču, za koju je iskoristio pregršt studentskih novotarija, nije bilo teško održati više nego dobar koncert. Jer sa oko 140 snimljenih pesama od kojih, čak i za manje znalce Đoletovog opusa, polovina sigurno spada u prave hitove, teško je bilo samo napraviti izbor. Svakako da bi svaka kombinacija bila prava, pa o ovoj ne treba ni diskutovati.

Glupo bi bilo nabrajati pesme. Treba spomenuti da je, kao i uvek, većina pesama iz konferanse pre njih dobila svoj pravi uvod. Istaklo se to posebno kod pesme "Ostaje mi to što se volimo" koja je sa dva nova refrena i u novom aranžmanu zvučala ubedljivo kao nikad do sad. Jedan od instrumentala Đole je iskoristio da nabroji imena pesama koje neće pevati to veče, što je zvučalo tužno, ali je svako ime dobilo aplauz. Originalno je bilo i spajanje po dve brze stvari u početku "Devojka sa čardaš nogama" i "Slabo divanim Mađarski" (inače po prvi put otpevane posle promocije) i kasnije "Namćor" i "Sin jedinac".

Sevale su iskre sa prskalica, pištaljke probijale bubne opne, dlanovi su brideli, a bend je pokazao kako i šansonjeri poput Đoleta mogu zagrejati 4000 drugara na ovoj velikoj žurci.

Ove godine konačno karte za prva dva koncerta nisu mogle da se dobiju ispod tezge jer su u udobnim sedištima SC-a to veče sedeli pravi obožavaoci gorepomenutog kantautora iz Novoga Sada. Publika (ukoliko se ovaj veliki hor volontera može tako nazvati) nije puštala Đoleta da ode sa bine, a prvi "dezerteri" su počeli napuštati salu tek sa zvucima pesme "Odlazi cirkus" kada je svima bilo jasno da više od 4 sata i 10 minuta svirke koju nam je veliki mag to veče pružio nije fer tražiti.

Na kraju, uz konstataciju da je ovaj koncert bio sigurno najbolji od svih Đoletovih u zadnje 3-4 godine, moram pozvati sve one "Reje Čarlseve", kako reče Đole, koji bi voleli da vide ovako nešto, a sada im ne polazi za rukom da nas posete na proslvi novogodišnjih praznika u Sava Centru ove godine i pridruže se tako najbrojnijoj armiji normalnog sveta za kojim je, nažalost, velika nestašica.

I da Vam ne bude preterano žao ako niste bili na koncertu, jedno obaveštenje: pojaviće se video kaseta sa istog...

Iz pera Milana Mažića, člana fan kluba No. 3.

P.S. Slika predstavlja članove No.1 i No.2 u trenucima euforije posle koncerta.

Created by: S.Maksimović, 2.2.1997.