Novi Sad, 1. mart Eto, desio se, i to u velikom stilu (citaj;podigao veliku prasinu, o, bas, bas veliku!), i dugo ocekivani i prizeljkivani koncert u gradu koji, je do sada, bio sve a po najmanje Njegov... Prvog dana marta, dakle u Novom Sadu, odrzan je na Spens-u Djoletov koncert na kom se, u dupke punoj Velikoj dvorani, bar na momente, ili vise njih, osetila atmosfera jednog, ne tako davnog, ali isto tako sasavo pomerenog, istog u Budimpesti.Ili se to tako, meni bar, cinilo... Djole, od prvih taktova ''...Princezo, javi se...''(sa neizbeznim vrcavim dosetkama a propo jednog (i to onog mobilnijeg) od dva mobilna operatera u zemlji, koji, bas taj dan, dozivljavase agoniju zbog toga sto se revizori prevarise a Vlada odluci da zavlada, i to sve u duhu krajnje komunikativnih komunikacija, i to sve samo da bi smo videli ''...to pisamce na display...''), sav treperav, kao predskolac pred neku vaznu recitaciju ( a tu, pred njim, i vaspitacica i drugari, i...'' tetke, strine, sogori, komsiluk''..., sa tremom tako neuobicajenom za takvog Jokera, da nije mogla da se, tek, proseta binom, OK, mozda i zato sto u nogama ima toliko kilometara od NS do Bgd, i nazad, 120 koncerata u Sava Centru ( a da ga, gle cuda!, niko, cak ni jednom, nije prosio!), posle kojih mu, nekako kao u prosnji, Srce najjace lupa bas tu... Dakle, The Unfuckebles u svoj svojoj, podmladjenoj snazi; novi basista ( koji je zamenio Cakija Kravica), sa sjajnim Dujom, Dudom i Djordjem Petrovicem iz stare garde, i onim, vec pomenutim, Nekim Novim klincima; Gaborom Bunfordom, Perom Radmilovicem...Neprikosnoveni Majstor za gudalom, Sen, i sve se, malo po malo, vracalo u sjajnu atmosferu, od koje je, cak, i ona trema povremeno, k'o luda begala... Djole, za nijansu, ili koju vise, ranjiviji (rekoh,sigurna sam da je to zbog naslova i iznenadjujuce, a po najvise za njega, cinilo mi se, brojcano, Njegovih koji ga slusaju), sa nekom cudnom bojom u glasu, do svojevrsne emotivne kulminacije kada je na scenu izasao Aleksa ( koji je po prvi put na tatinom koncertu; do tada je bilo; pitaju ga:''Sta tata radi?'', a on odgovarao ''Pa, nesto, radi...'' i, kada je konacno odlucio da ce doci da ga slusa, on pitao Djoleta hoce li mu pevati nesto od Bore Corbe!) i kada je Djole, drzeci ga na ramenima, otpevao ''Lunju'', za koju svi znamo da je Retko pevao na koncertima (toliko, da me moje skromno pamcenje vezano za sve sto cuh od '89 na koncertima, ne vara, sigurno, u ne slusanju iste), rece, zbog Lunje i Maze, recimo... I tada, rece Djole, priznavsi da je podlegao uticajima Svojih koji su ''...nabacili svpoj groove...'', samo jos Severina nedostajala...Ne, nije... Dakle, popularna hrvatska pevacica je, uz vidno uzbudjenje (uz konstataciju da se, ipak, nije jasno razaznavalo cije je vece; njeno, Djoletovo ili Nase, svakom iz sasvim drugacijih razloga...) otpevala svoje dve pesme, uz, ipak, podrsku iz publike i, nakon toga, uz nespretno predat buket jedan, Srcani, od Alekse, i povukla se u back stage... A Mi? Mi smo se dizali na ''Lepu Protinu kci'', ''Provincijalku'', ''Na pola puta'', ''Vasu Ladackog'', ''Prvu ljubav'', neke sasvim Retke a jednako Drage pesme, neke sasvim stare a neke ne, na ''Sina jedinca'', ''Lepotusku'' i sve ostale, skoro sve, njene prijateljice komplikovanih imena, u Noci kada je Tisa nadosla, i padao u sred prolecne temperature Budimpestanski sneg... Eh, da, Krivi smo mi... Tako, udenu se u tu, od tog momenta, krajnje cudnovatu mesavinu u vazduhu i Vestica, sa Oljom koja u ruci drzase metlu!, i , jos jednom, duboko udahnusmo... Sve u svemu, nadam se da verno otkinuh delic onoga na sta smo, mislim, mnogi od nas, otkinuli (ma, spomenuh vec onu prasinu; sto u pricama, sto u ocima), sad kako ko, i ostade u ustima, ipak, po malo bar, ukus onog Badema koji nije bas sladak.... Ako i nije neki izvestaj, izvinjenje, ponesose me emocije, kojekakve... Puno srdacnih pozdrava iz Provincije!